Понављање Десет Божијих заповијести (в. 2 Мој 20). Мојсије као посредник.
И Мојсије сазва сав народ Израиљев, и рече им: Чуј Израиљу уредбе и законе које ћу данас казати да чујете, да их научите и држите их и творите.

Господ Бог наш учини с нама завјет на Хориву.

Није с оцима нашим учинио тај завјет, него с нама, који смо данас ту сви живи.

Лицем к лицу говорио вам је Господ на овој гори усред огња;

Ја тада стајах између Господа и вас да вам јавим ријечи Господње, јер вас бјеше страх од огња и не изидосте на гору; и рече:

Ја сам Господ Бог твој који сам те извео из земље Мисирске, из дома ропскога.

Немој имати богова других до мене.

Не гради себи лика резанога, нити какве слике од твари које су горе на небу или које су доље на земљи или које су у води испод земље.

Немој им се клањати нити им служити, јер сам ја Господ Бог твој, Бог ревнитељ, који на синовима походим безакоња отаца њиховијех до трећега и до четвртога кољена, онијех који мрзе на ме,

А чиним милост на тисућама онијех који ме љубе и чувају заповијести моје.

Не узимај узалуд имена Господа Бога својега, јер неће пред Господом бити прав ко узме име његово узалуд.

Држи дан од одмора и светкуј га, као што ти је заповједио Господ Бог твој.

Шест дана ради и свршуј све послове своје.

А седми је дан одмор Господу Богу твојему; немој радити никаквога посла ни ти ни син твој ни кћи твоја ни слуга твој ни слушкиња твоја, ни во твој ни магарац твој, нити које живинче твоје, ни дошљак који је код тебе, да би се одморио слуга твој и слушкиња твоја као и ти.

И памти да си био роб у земљи Мисирској, и Господ Бог твој изведе те оданде руком крјепком и мишицом подигнутом. Зато ти је Господ Бог твој заповједио да светкујеш дан од одмора.

Поштуј оца својега и матер своју, као што ти је заповједио Господ Бог твој, да би се продуљили дани твоји и да би ти добро било на земљи коју ти даје Господ Бог твој.

Не убиј.

Не чини прељубе.

Не кради.

Не свједочи лажно на ближњега својега.

Не пожели жене ближњега својега, не пожели куће ближњега својега, ни њиве његове, ни слуге његова, ни слушкиње његове, ни вола његова, ни магарца његова, нити ишта шта је ближњега твојега.

Те ријечи изговори Господ свему збору вашему на гори усред огња, облака и мрака, гласом великим, и ништа више, него их написа на двије плоче камене које ми даде.

А ви кад чусте глас усред таме, јер гора огњем гораше, приступисте к мени, сви главари од племена ваших и старјешине ваше,

И рекосте: Гле, показа нам Господ Бог наш славу и величину своју, и чусмо глас његов усред огња; данас видјесмо гдје Бог говори с човјеком, и човјек оста жив.

Па сада зашто да помремо? Јер ће нас спалити онај огањ велики; ако јоште чујемо глас Господа Бога својега, помријећемо.

Јер које је тијело чуло глас Бога живога гдје говори усред огња, као ми, и остало живо?

Иди ти и саслушај све што ће казати Господ Бог наш, па онда ти кажи нама што ти год рече Господ Бог наш, а ми ћемо слушати и творити.

И Господ чу глас од ријечи ваших кад ви говорасте, и рече ми Господ: Чух глас од ријечи тога народа које рекоше теби; што рекоше, добро рекоше.

О, кад би им било срце свагда тако да ме се боје и држе све заповијести моје свагда, да би добро било њима и синовима њиховијем довијека.

Иди, реци им: Вратите се у шаторе своје.

А ти стани овдје код мене, и казаћу ти све заповијести и уредбе и законе, које ћеш их научити да творе у земљи коју им дајем у нашљедство.

Гледајте, дакле, да чините како вам је заповједио Господ Бог ваш, не сврћите ни надесно ни налијево.

Цијелијем путем који вам је заповједио Господ Бог ваш, идите да бисте живи били и да би вам добро било, и да би вам се продуљили дани у земљи коју ћете наслиједити.

Левитско свештенство. Упозорење на врачање и гатање. Обећање правога пророка.
Свештеници Левити и све племе Левијево да немају дијела ни нашљедства с осталијем синовима Израиљевијем; нека једу огњене жртве Господње и његово нашљедство.

Нашљедства, дакле, да немају међу браћом својом: Господ је нашљедство њихово, као што им је казао.

Али ово да припада свештеницима од народа, од онијех који принесу жртву, било вола или јагње: да се даје свештенику плеће и обје вилице и желудац.

Првине од жита својега, од вина својега и од уља својега, и првине од вуне с оваца својих подај му.

Јер њега изабра Господ Бог твој између свијех племена твојих да стоји и служи у име Господње, он и синови његови довијека.

И кад дође који Левит из којега год мјеста твојега из свега Израиља, гдје настава, кад дође по жељи душе своје у мјесто које избере Господ,

Нека служи у име Господа Бога својега као и друга браћа његова Левити, који ондје стоје пред Господом.

Нека једу једнак дио, осим онога што би које продао у породици отаца својих.

Кад уђеш у земљу коју ти Господ Бог твој даје, не учи се чинити гадна дјела онијех народа.

Нека се не нађе у тебе који би водио сина својега или кћер своју кроз огањ, ни † врачар, ни који гата по звијездама, ни који гата по птицама, ни урочник,

Ни бајач, ни који се договара са злијем духовима, ни опсјенар, ни који пита мртве.

Јер је гад пред Господом ко год тако чини, и за такве гадове тјера те народе Господ Бог твој испред тебе.

Држи се сасвијем Господа Бога својега.

Јер ти народи које ћеш наслиједити, слушају гатаре и врачаре, а теби то не допушта Господ Бог твој.

Пророка усред тебе, између браће твоје, као што сам ја, подигнуће ти Господ Бог твој; њега слушајте,

По свему како си искао од Господа Бога својега на Хориву на дан сабора својега говорећи: Да више не чујем гласа Господа Бога својега и да више не гледам огња тога великога, да не погинем.

Зато ми рече Господ: Добро рекоше што рекоше.

Пророка ћу им подигнути између браће њихове, као што си ти, и метнућу ријечи своје у уста његова, и казиваће им све што му заповједим.

А ко год не би послушао ријечи мојих, које ће говорити у моје име, од тога ћу ја тражити.

Али пророк који би се усудио говорити што у моје име што му ја не заповиједим да говори, или који би говорио у име других богова, такав пророк да се погуби.

Ако ли речеш у срцу својем: Како ћемо познати ријеч које није Господ рекао?

Што би пророк рекао у име Господње, па се не збуде и не наврши се, то је ријеч које није рекао Господ; него је из охолости рекао онај пророк, не бој га се.