Путовање кроз пустињу до побједе над царем Сионом.
Потом се вратисмо, и идосмо у пустињу к Црвеноме мору, као што ми заповједи Господ, и обилазисмо гору Сир дуго времена.

И рече ми Господ:

Доста сте обилазили ту гору, обрните се на сјевер.

И заповједи народу и реци: Сада ћете пријећи преко међе браће своје, синова Исавових, који живе у Сиру; и они ће вас се бојати, али се и ви добро чувајте.

Немојте заметати боја с њима, јер вам нећу дати земље њихове ни стопе, јер сам дао Исаву гору Сир у нашљедство.

Јела купујте од њих за новце, и једите; и воду купујте од њих за новце, и пијте.

Јер те је Господ Бог твој благословио у сваком послу руку твојих; и зна пут твој по овој великој пустињи, и ово четрдесет година бијаше с тобом Господ Бог твој, и ништа ти није недостајало.

И прођосмо браћу своју, синове Исавове, који живе у Сиру, пољем од Елата и од Гесион-Гавера; и оданде савивши, ударисмо преко пустиње Моавске.

И Господ ми рече: Немој пакостити Моавцима ни заметати боја с њима, јер ти нећу дати земље њихове у нашљедство; јер дадох синовима Лотовијем у нашљедство Ар.

(Пређе живљаху ондје Емеји, народ велик и јак и висок као Енакими;

О њима се мислило да су дивови као и Енакими; али их Моавци зваху Емеји.

И Хореји живљаху пређе у Сиру, али их синови Исавови истјераше и истријебише испред себе и населише се на њихово мјесто, као што учини Израиљ у земљи својега нашљедства, које му даде Господ.)

А сада устаните и пријеђите преко потока Зареда. И пријеђосмо преко потока Зареда.

А времена за које идосмо од Кадис-Варније па докле пријеђосмо преко потока Зареда, бјеше тридесет и осам година, докле не изумрије у околу сав онај нараштај, људи за војску, као што им се бјеше заклео Господ.

Јер и рука Господња бијаше противу њих потирући их из окола докле не помријеше.

И кад сви ти људи за војску помријеше у народу,

Рече ми Господ говорећи:

Ти ћеш данас пријећи преко међе Моавске код Ара;

И доћи ћеш близу синова Амоновијех; немој им пакостити ни заметати боја с њима, јер ти нећу дати земље Амонске у нашљедство, јер је дадох синовима Лотовим у нашљедство.

(И за њу се мислило да је земља дивовска; у њој пређе живљаху дивови, које Амонци зваху Замзуми.

Бијаху народ велик и јак и висок као Енакими; али их истријеби Господ испред њих, те они преузеше земљу њихову и населише се на њихово мјесто;

Као што учини синовима Исавовијем, који живљаху у Сиру, јер истријеби Хореје испред њих, и преузеше земљу њихову и осташе на њихову мјесту до данас.

И Авеје, који живљаху у Асироту па до Газе, истријебише Кафтореји, који изађоше од Кафтора, и населише се на њихово мјесто.)

Устаните, идите и пријеђите преко потока Арнона; гле, дао сам ти у руке Сиона Аморејина, цара Есевонскога, и земљу његову; почни узимати нашљедство, и завојшти на њ.

Данас почињем задавати страх и трепет од тебе народима под цијелијем небом; који год чују за те, дрхтаће и препадаће се од тебе.

И послах посланике из пустиње Кедамота к Сиону, цару Есевонском, с мирнијем ријечима говорећи:

Да пријеђем преко твоје земље; управо ћу путем ићи, нећу свртати ни надесно ни налијево.

Храну да ми дајеш за новце да једем, и воду за новце да ми дајеш да пијем, само да прођем пјешице,

Као што ми учинише синови Исавови који живе у Сиру, и Моавци који живе у Ару, докле не пријеђем преко Јордана у земљу коју нам даје Господ Бог наш.

Али не хтје Сион, цар Есевонски, пустити да прођемо кроз његову земљу, јер Господ Бог твој учини те отврдну дух његов и срце његово поста упорно да би га предао у твоје руке, као што се види данас.

И рече ми Господ: Гледај, почех предавати теби Сиона и земљу његову; почни узимати земљу његову да је наслиједиш.

И изиде пред нас Сион и сав народ његов на бој у Јасу.

И даде нам га Господ Бог наш, и убисмо га са синовима његовијем и свијем народом његовијем.

И узесмо тада све градове његове, и побисмо људе по свијем тијем градовима, и жене и дјецу, не остависмо жива ниједнога.

Само стоку заплијенисмо за се и плијен што бјеше по градовима које узесмо.

Од Ароира који је на потоку Арнону, и од града који је у долини, па до Галада не бјеше града који би нам одолио: све то даде нам Господ Бог наш.

Само к земљи синова Амонових нијеси приступио, нити ка којему крају на потоку Јавоку, ни ка градовима у гори нити којему мјесту што је забранио Господ Бог наш.

Опомена на послушност Закону. Одређена три града за уточиште са оне стране Јордана.
А сада, Израиљу, чуј уредбе и законе, које вас учим да творите да бисте поживјели и ушли у земљу коју вам даје Господ Бог отаца ваших и да бисте је наслиједили.

Ништа не додајте к ријечи коју вам ја заповиједам, нити одузмите од ње, да бисте сачували заповијести Господа Бога својега које вам ја заповиједам.

Очи су ваше видјеле шта учини Господ с Велфегора; јер свакога човјека који пође за Велфегором истријеби Господ Бог твој између тебе.

А ви који се држасте Господа Бога својега, ви сте сви живи данас.

Гле, учио сам вас уредбама и законима, као што ми заповједи Господ Бог мој, да бисте тако творили у земљи у коју идете да је наслиједите.

Држите, дакле, и извршујте их, јер је то мудрост ваша и разум ваш пред народима, који ће кад чују све ове уредбе рећи: Само је овај велики народ – народ мудар и разуман.

Јер који је велики народ којему је Бог близу као што је Господ Бог наш кад га год зазовемо?

И који је народ велики који има уредбе и законе праведне као што је сав овај закон који износим данас пред вас?

Само пази на се и добро чувај душу своју да не заборавиш онијех ствари које су видјеле очи твоје, и да не изиду из срца твојега докле си год жив; него да их обзнаниш синовима својим и синовима синова својих.

Онај дан кад стајасте пред Господом Богом својим код Хорива, кад ми Господ рече: Сабери ми народ да им кажем ријечи своје, којима ће се научити да ме се боје док су живи на земљи, и да уче томе и синове своје;

Кад приступисте и стајасте под гором, а гора огњем гораше до самога неба и бјеше на њој тама и облак и мрак;

И проговори Господ к вама усред огња; глас од ријечи чусте, али осим гласа лика не видјесте;

И објави вам завјет свој, који вам заповједи да држите, десет ријечи, које написа на двије плоче камене.

И мени заповједи онда Господ да вас учим уредбама и законима да их творите у земљи у коју идете да је наслиједите.

Зато чувајте добро душе своје; јер не видјесте никаквога лика у онај дан кад вам говори Господ на Хориву усред огња,

Да се не бисте покварили и начинили себи лик резан или какву год слику од човјека или од жене,

Слику од каквога живинчета које је на земљи, или слику од какве птице крилате која лети испод неба;

Слику од чега што пуже по земљи, или слику од какве рибе која је у води под земљом;

И да не би подигавши очи своје к небу и видјевши сунце и мјесец и звијезде, сву војску небеску, преварио се и клањао им се и служио им; јер их Господ Бог твој даде свијем народима под цијелијем небом;

А вас узе Господ и изведе вас из пећи гвоздене, из Мисира, да му будете народ нашљедни, као што се види данас.

Али се Господ разгњеви на ме за ваше ријечи, и закле се да нећу пријећи преко Јордана ни ући у добру земљу, коју ти Господ Бог твој даје у нашљедство.

И ја ћу умријети у овој земљи и нећу пријећи преко Јордана; а ви ћете пријећи и наслиједити ону добру земљу.

Пазите да не заборавите завјета Господа Бога својега, који учини с вама, и да не градите себи лика резанога, слике од које год твари, као што ти је забранио Господ Бог твој.

Јер је Господ Бог твој огањ који спаљује и † Бог који ревнује.

Кад изродиш синове и унуке, и остарите у оној земљи, ако се покварите и начините слику резану од какве твари и учините што није угодно Господу Богу вашему, дражећи га,

Свједочим вам данас небом и земљом да ће вас брзо нестати са земље у коју идете преко Јордана да је наслиједите, нећете бити дуго у њој, него ћете се истријебити.

Или ће вас расијати Господ међу народе, и мало ће вас остати међу народима у које вас одведе Господ;

И служићете ондје боговима које су начиниле руке човјечије, од дрвета и од камена, који не виде ни чују, нити једу ни миришу.

Али ако и ондје потражиш Господа Бога својега, наћи ћеш га, ако га потражиш свијем срцем својим и свом душом својом.

Кад будеш у невољи и све те то снађе, ако се у пошљедње вријеме обратиш ка Господу Богу својему, и послушаш глас његов,

Господ је Бог твој милостив Бог, неће те оставити ни истријебити, јер неће заборавити завјета с оцима твојим, за који им се заклео.

Јер запитај сада за стара времена, која су била прије тебе, од онога дана кад створи Бог човјека на земљи, и од једнога краја неба до другога, је ли кад била оваква ствар велика, и је ли се кад чуло што тако?

Је ли кад чуо који народ глас Божји гдје говори усред огња, као што си ти чуо и остао жив?

Или, је ли Бог покушао да дође те узме себи народ из другога народа кушањем, † знацима и чудесима и ратом и руком крјепком и †† мишицом подигнутом и страхотама великим, као што је учинио све то за вас Господ Бог наш у Мисиру на ваше очи?

Теби је то показано да познаш да је Господ Бог, и да нема другога осим њега.

Дао ти је да чујеш глас његов с неба да би те научио, и показао ти је на земљи огањ свој велики, и ријечи његове чуо си усред огња.

И што му мили бијаху оци твоји, зато изабра сјеме њихово након њих, и изведе те сам великом силом својом из Мисира,

Да отјера испред тебе народе веће и јаче од тебе, и да тебе уведе у њихову земљу и даде ти је у нашљедство, као што се види данас.

Знај, дакле, и памти у срцу својем да је Господ Бог, горе на небу и доље на земљи, нема другога.

И држи уредбе његове и заповијести његове, које ти ја данас заповиједам, да би добро било теби и синовима твојим након тебе, да би ти се продуљили дани на земљи коју ти Господ Бог твој даје за свагда.

Тада одијели Мојсије три града с ову страну Јордана према истоку,

Да би утјецао у њих крвник који убије ближњега својега нехотице не мрзивши прије на њ, и кад утече у који од тијех градова, да би остао жив:

Восор у пустињи, на равници у земљи племена Рувимова, и Рамот у Галаду у племену Гадову, Голан у Васанској у племену Манасијину.

Ово је закон који постави Мојсије синовима Израиљевијем.

Ово су свједочанства и уредбе и закони које каза Мојсије синовима Израиљевијем кад изиђоше из Мисира,

С ову страну Јордана у долини према Вет-Фегору у земљи Сиона, цара Аморејскога, који живљаше у Есевону, којега уби Мојсије и синови Израиљеви кад изиђоше из Мисира,

И освојише земљу његову и земљу Ога, цара Васанскога, два цара Аморејска, која је с ову страну Јордана према истоку,

Од Ароира, који је на потоку Арнону, до горе Сиона, а то је Ермон,

И све поље с ову страну Јордана према истоку до мора уз равницу под Аздот-Фазгом.

Мојсије објављује уредбе (глава 12-26). О мјесту и начину богослужења. Истребљење идолопоклоничке службе.
Ово су уредбе и закони које ћете држати и творити у земљи коју ти је Господ Бог отаца твојих дао да је наслиједиш, докле сте год живи на земљи.

Раскопајте сасвијем сва мјеста у којима су служили боговима својим народи које ћете наслиједити, по високим брдима и по хумовима и под сваким зеленијем дрветом.

Оборите олтаре њихове и разбијте ликове њихове, и лугове њихове попалите огњем, и резане богове њихове изломите, и истријебите име њихово из онога мјеста.

Не чините тако Господу Богу својему.

Него га тражите у мјесту које избере Господ Бог ваш између свијех племена ваших себи за стан да ондје намјести име своје, и онамо идите.

Онамо носите жртве своје паљенице и друге жртве своје и десетке своје и приносе руку својих и завјете своје и драговољне приносе своје и првине од стоке своје крупне и ситне.

И једите ондје пред Господом Богом својим, и веселите се, ви и породице ваше, свачим за што се прихватите руком својом, чим те благослови Господ Бог твој.

Не чините како ми сада овдје чинимо, што је коме драго.

Јер још нијесте дошли до одмора и нашљедства, које ти даје Господ Бог твој.

Него кад пријеђете преко Јордана и станете живјети у земљи коју вам даје Господ Бог ваш да је наслиједите, и смири вас од свијех непријатеља ваших унаоколо, те станете живјети без страха,

Онда у мјесто које избере Господ Бог ваш да у њему настани име своје, доносите све што вам ја заповиједам, жртве своје паљенице и друге жртве своје, десетке своје и приносе руку својих и све што буде најбоље у ономе што завјетујете Господу.

И веселите се пред Господом Богом својим, ви и синови ваши и кћери ваше и слуге ваше и слушкиње ваше, и Левит који је у мјесту вашем, јер он нема дијела ни нашљедства с вама.

Чувај се да не приносиш жртава својих паљеница на ком год мјесту које угледаш;

Него на оном мјесту које избере Господ Бог у једном од твојих племена, ондје приноси жртве своје паљенице и ондје чини све што ти заповиједам.

Али ћеш моћи клати и јести месо како ти душа зажели у сваком мјесту својем по благослову Господа Бога својега који ти да; чист и нечист може јести као срну и јелена.

Само крви не једите; пролијте је на земљу као воду.

Нећеш моћи јести у мјесту својем десетка од жита својега ни од вина својега ни од уља својега, ни првина од стоке своје крупне и ситне, ни онога што завјетујеш; ни приноса драговољнијех, ни приноса руку својих.

Него то једи пред Господом Богом својим на мјесту које избере Господ Бог твој, ти и син твој и кћи твоја и слуга твој и слушкиња твоја, и Левит који је у мјесту твом; и весели се пред Господом Богом својим свачим за што се прихватиш руком.

Чувај се да не оставиш Левита док си год жив на земљи.

Кад рашири Господ Бог твој међе твоје, као што ти је казао, ако речеш: Да једем меса, кад душа твоја жели да једе меса, једи меса по свој жељи душе своје.

Ако би било далеко од тебе мјесто које Господ Бог твој избере да ондје намјести име своје, закољи од стоке своје крупне или ситне, коју ти да Господ, као што сам ти заповједио, и једи у свом мјесту по свој жељи душе своје.

Како се једе срна и јелен, онако једи; и чист и нечист нека једе.

Само пази да не једеш крви; јер је крв душа, па не једи душе с месом.

Не једи је; него је пролиј на земљу као воду.

Не једи је, да би добро било теби и синовима твојим након тебе, кад чиниш што је угодно Господу.

Али ствари своје свете, које имаш, и што завјетујеш, узми и дођи на мјесто које избере Господ.

И принеси жртве своје паљенице, месо и крв, на олтару Господа Бога својега; крв пак од других жртава твојих нека се пролије на олтар Господа Бога твојега, а месо једи.

Чувај и слушај све ове ријечи које ти ја заповиједам, да би добро било теби и синовима твојим након тебе довијека кад чиниш што је добро и право пред Господом Богом твојим.

Кад истријеби Господ Бог твој испред тебе народе ка којима идеш да наслиједиш земљу њихову, и наслиједивши је кад се настаниш у земљи њиховој,

Чувај се да се не ухватиш у замку пошавши за њима пошто се потру испред тебе, и да не потражиш богова њиховијех, и речеш: Како су ови народи служили својим боговима, тако ћу и ја чинити.

Не чини тако Господу Богу својему; јер они чинише својим боговима све што је гадно пред Господом и на што он мрзи; јер су и синове своје и кћери своје сажизали боговима својим.

Што вам год ја заповиједам, све држите и творите, нити што додајте к томе, ни одузмите од тога.