Смрт Мојсијева.
Тада изиде Мојсије из поља Моавскога на гору Навав, на врх Фазге, која је према Јерихону; и показа му Господ сву земљу од Галада до Дана;

И сву земљу Нефталимову, и земљу Јефремову и Манасијину, и сву земљу Јудину до мора западнога,

И јужну страну, и равницу, долину под Јерихоном, мјестом гдје има много палмових дрвета, до Сигора.

И рече му Господ: Ово је земља за коју сам се заклео Авраму, Исаку и Јакову говорећи: Сјемену твојему даћу је. Показах ти је да је видиш очима својима, али у њу нећеш ући.

И умрије ондје Мојсије слуга Господњи у земљи Моавској по ријечи Господњој.

А погребе га Господ у долини у земљи Моавској према Вет-Фегору; и нико не дозна за гроб његов до данашњега дана.

И бјеше Мојсију сто и двадесет година кад умрије, и не бјеху потамњеле очи његове, нити га снага издала.

И плакаше синови Израиљеви за Мојсијем у пољу Моавском тридесет дана; и прођоше плачни дани жалости за Мојсијем.

А Исус, син Навин, бјеше пун духа мудрости, јер Мојсије бјеше метнуо на њ руке своје. И слушаше га синови Израиљеви, и творише као што заповједи Господ преко Мојсија.

Али не уста више пророк у Израиљу као Мојсије, којега Господ позна лицем к лицу.

У свијем знацима и чудесима, за која га посла Господ да их учини у земљи Мисирској на Фараону и на свијем слугама његовијем и на свој земљи његовој,

И у свијем дјелима крјепке руке и у свијем страхотама великим, које учини Мојсије пред свијем Израиљем.