Потом дозва Мојсије Исуса и рече му пред свијем Израиљем: Буди слободан и храбар; јер ћеш ти ући с овијем народом у земљу за коју се заклео Господ оцима њиховијем да ће им је дати, и ти ћеш им је раздијелити у нашљедство.

Јер Господ који иде пред тобом биће с тобом, неће одступити од тебе, нити ће те оставити, не бој се и не плаши се.

И Мојсије написа овај закон, и даде га свештеницима, синовима Левијевим, који ношаху ковчег завјета Господњега, и свијем старјешинама Израиљевијем.

И заповједи им Мојсије говорећи: Сваке седме године, у одређено вријеме године опросне, † на празник сјеница,

Кад дође сав Израиљ и стане пред Господа Бога својега на мјесту које избере, читај овај Закон пред свијем Израиљем да чују,

Сабравши народ, људе и жене и дјецу и дошљаке, који буду у мјестима твојим, да чују и уче и да се боје Господа Бога вашега, и држе и творе све ријечи овога Закона;

И синови њихови, који још не знају, нека чују и уче бојати се Господа Бога вашега докле сте год живи на земљи у коју идете преко Јордана да је наслиједите.

А Господ рече Мојсију: Ево, приближи се вријеме да умреш. Дозови Исуса и станите обојица у шатору од састанка, да му дам заповијести. И отиде Мојсије и Исус, и стадоше у шатору од састанка.

И јави се Господ у шатору у ступу од облака, и стајаше ступ од облака над вратима од шатора.

И рече Господ Мојсију: Ево, ти ћеш починути с оцима својим; а народ овај уставши чиниће прељубу за туђим боговима оне земље у коју иде, и оставиће ме и поквариће завјет мој који учиних с њима.

И онда ће се распалити мој гњев на њих, и оставићу их, и сакрићу лице своје од њих; они ће се прождријети, и снаћи ће их зла многа и невоље; и онда ће рећи: Да ме не снађоше ова зла зато што Бог мој није посред мене?

А ја ћу онда сасвијем сакрити лице своје за сва зла која учинише обративши се к другим боговима.

Зато сад напишите себи ову пјесму и научи је синове Израиљеве; метни им је у уста да им та пјесма буде свједок на синове Израиљеве.

Јер ћу га одвести у земљу за коју сам се заклео оцима његовијем, у којој тече млијеко и мед; ондје ће јести и наситиће се и угојиће се, па ће се онда обратити к другим боговима и њима ће служити, а за мене неће марити, и поквариће завјет мој.

А кад га снађу зла многа и невоље, онда ће та пјесма свједочити на њих; јер се неће заборавити нити ће је нестати из уста сјемена њихова. Јер знам мисли њихове и што ће још данас чинити прије него их уведем у земљу за коју сам се заклео.

И написа Мојсије ту пјесму онај дан, и научи синове Израиљеве.

И Господ даде заповијести Исусу, сину Навину, говорећи: Буди слободан и храбар, јер ћеш ти увести синове Израиљеве у земљу за коју сам им се заклео и ја ћу бити с тобом.

И кад написа Мојсије ријечи овога Закона у књигу, све до краја,

Заповједи Мојсије Левитима, који ношаху ковчег завјета Господњега, говорећи:

Узмите ову књигу Закона и метните је покрај ковчега завјета Господа Бога својега да буде ондје свједок на вас.

Јер знам непокорност твоју и тврди врат твој. Ето, докле сам још жив с вама, до данас, бијасте непокорни Господу; а камоли кад ја умрем?

Скупите к мени све старјешине од племена својих и управитеље своје да им кажем да чују ове ријечи и да им засвједочим небом и земљом.

Јер знам да ћете се по смрти мојој покварити и заћи с пута који вам заповједих; и зато ће вас задесити ово зло најпослије, кад станете чинити што је зло пред Господом гњевећи га дјелом руку својих.

И изговори Мојсије да чује сав збор Израиљев ријечи ове пјесме до краја: