Не једи с њом хлеб кисели; седам дана једи с њом пресан хлеб, хлеб невољнички, јер си хитећи изашао из земље мисирске, па да се опомињеш дана кад си изашао из Мисира, док си год жив.

И да се не види у тебе квасац за седам дана нигде међу границама твојим, и да не остане преко ноћ ништа до јутра од меса које закољеш први дан увече.

Не можеш клати пасхе на сваком месту свом које ти да Господ Бог твој;

Него на месту које изабере Господ Бог твој да онде настани име своје, онде кољи пасху увече о сунчаном заходу у исто време кад си пошао из Мисира.

А пеци је и једи на месту које изабере Господ Бог твој; и сутрадан вративши се иди у своје шаторе.

Шест дана једи пресне хлебове, а седми дан да је празник Господњи, тада не ради ништа.

Седам недеља наброј; кад стане срп радити по летини, онда почни бројати седам недеља.

Тада празнуј празник недеља Господу Богу свом; шта можеш приносити драговољно како те буде благословио Господ Бог твој.

И весели се пред Господом Богом својим ти и син твој и кћи твоја и слуга твој и слушкиња твоја, и Левит који буде у месту твом, и дошљак и сирота и удовица, што буду код тебе, на месту које изабере Господ Бог твој да онде настани име своје.

И опомињи се да си био роб у Мисиру, те чувај и твори уредбе ове.

Празник сеница празнуј седам дана, кад збереш с гумна свог и из каце своје.

И весели се на празник свој ти и син твој и слуга твој и слушкиња твоја, и Левит и дошљак и сирота и удовица, што буду у месту твом.

Седам дана празнуј празник Господу Богу свом на месту које изабере Господ, кад те благослови Господ Бог твој у свакој летини твојој и у сваком послу руку твојих; и буди весео.

Три пута у години нека дође свако мушко пред Господа Бога твог на место које изабере: на празник пресних хлебова, на празник недеља и на празник сеница, али нико да не дође празан пред Господа;

Него сваки с даром од оног што има, према благослову Господа Бога твог којим те је даривао.

Судије и управитеље постави себи по свим местима која ти да Господ Бог твој по племенима твојим, и нека суде народу право.

Не изврћи правде и не гледај ко је ко; не примај поклона. јер поклон заслепљује очи мудрима и изврће речи праведнима.

Сасвим иди за правдом, да би био жив и наследио земљу коју ти даје Господ Бог твој.

Не сади луга ни од каквих дрвета код олтара Господа Бога свог, који начиниш;

И не подижи никакав лик; на то мрзи Господ Бог твој.

Кад се нађе убијен човек у земљи коју ти даје Господ Бог твој да је наследиш, где лежи у пољу, а не зна се ко га је убио,

Тада нека изиђу старешине твоје и судије твоје, и нека измере од убијеног до градова који су око њега.

Па који град буде најближе убијеноме, старешине оног града нека узму јуницу из говеда, на којој се још није радило, која није вукла у јарму,

И нека одведу старешине оног града ту јуницу у пусту долину где се не копа ни сеје, и нека закољу јуницу онде у долини.

Потом нека приступе свештеници, синови Левијеви; јер њих изабра Господ Бог твој да му служе и да благосиљају у име Господње, и на њиховим речима да остаје свака распра и свака штета;

И све старешине оног града који буду најближе убијеноме нека оперу руке своје над закланом јуницом у оној долини,

И тврдећи нека кажу: Руке наше нису пролиле ову крв нити су очи наше виделе;

Милостив буди народу свом Израиљу, који си искупио, Господе, и не мећи праву крв на народ свој Израиља. Тако ће се очистити од оне крви.

И ти ћеш скинути праву крв са себе кад учиниш шта је право пред Господом.

Кад отидеш на војску на непријатеље своје, и преда их Господ Бог твој у руке твоје и заробиш их много.

И угледаш у робљу лепу жену, и омили ти да би је хтео узети за жену,

Одведи је кући својој; и нека обрије главу своју и среже нокте своје;

И нека скине са себе хаљине своје у којима је заробљена и нека седи у кући твојој, и жали за оцем својим и за матером својом цео месец дана; потом лези с њом, и буди јој муж и она нек ти буде жена.

Ако ти после не би била по вољи, пусти је нека иде куда јој драго, али никако да је не продаш за новце ни да њом тргујеш, јер си је осрамотио.

Ко би имао две жене, једну милу, а другу немилу, па би родила синове, и мила и немила, и првенац би био од немиле,

Онда кад дође време да подели синовима својим шта има не може првенцем учинити сина од миле преко сина од немиле који је првенац;

Него за првенца нека призна сина од немиле и даде му два дела од свега што има, је је он почетак силе његове, његово је право првеначко.

Ко би имао сина самовољног и непокорног, који не слуша оца свог ни матере своје, и ког они и караше па опет не слуша,

Нека га узму отац и мати, и нека га доведу к старешинама града свог на врата места свог,

И нека кажу старешинама града свог: Овај син наш самовољан је и непокоран, на слуша нас, изјелица је и пијаница.

Тада сви људи оног места нека га заспу камењем да погине; и тако извади зло из себе, да сав Израиљ чује и боји се.

Ко згреши тако да заслужи смрт, те буде осуђен на смрт и обесиш га на дрво,

Нека не преноћи тело његово на дрвету, него га исти дан погреби, јер је проклет пред Богом ко је обешен; зато не скврни земље коју ти Господ Бог твој даје у наследство.