Навуходоносорова посланица свима народима. Царев сан о дрвету великом. Тумачење Данилово о слави, понижењу и поновном прослављању цара. Цар прославља истинитог Бога.
Навуходоносор, цар свима народима, племенима и језицима који живе по свој земљи, мир да вам се умножи;

Знаке и чудеса, која учини са мном Бог Вишњи, би ми угодно да вам објавим,

Као велика и силна; царство Његово је царство вјечно, и власт Његова из покољења у покољење.

Ја Навуходоносор бијах спокојан у дому своме и срећан на престолу своме.

Видјех сан који ме уплаши, и узнемирих се на постељи мојој, и виђења главе моје сметоше ме.

И издадох наредбу да приведу преда ме све мудраце вавилонске како би ми тумачење сна обзнанили.

Тада дођоше гатари, звјездари, погађачи, Халдејци, и ја казах сан пред њима, и тумачење његово не обзнанише ми,

Док не дође Данило, коме је име Валтазар по имену бога мога, који Дух Божји свети има у себи, и сан пред њим казах:

Валтазаре, поглаваре гатара, кога ја познах да је Дух Божји свети у теби, и да ти је свака тајна доступна, почуј виђење сна који видјех, и тумачење његово реци ми.

На постељи мојој видјех, и гле, дрво у средини земље, и висина му велика.

Узвиси се дрво и ојача, и висина његова досеже до неба и крошња његова до крајева све земље;

Лишће његово бјеше бујно и плод његов изобилан, а на њему хране за све; и испод њега одмараху се звијери дивље, и међу гранама његовим становаху птице небеске, и са њега се храњаше свако тијело.

Гледао сам у ноћном виђењу на постељи својој, и гле, Стражећи (Анђео){Овдје се говори о Анђелу (стражару, чувару, бодрствујућем) пуном очију, свјетлости, унаоколо ( Јез 1,28); о анђелима – очима Господњим (Зах 4, 10). Ријеч бодри, стражар, чувар својствена пророку Данилу, која се често среће у апокрифима, посебно у Књизи Еноха, Јубилејима и Завјету Патријараха, означава арханђела, често палог арханђела. У доцнијем предању Стражари, бодрствујући означавају анђеле чуваре. Прим. прев.} и Свети с неба сиђе,

И повика моћно и овако рече: Посијеците дрво и сасијеците му гране, и отресите лишће његово и растурите му плод; нека се удаље звијери испод њега и птице са грана његових;

Само жиле коријена његовог у земљи оставите и у окову гвозденом и бронзаном, и у зеленилу пољском и у роси небеској настаниће се, и биће са звијерима удио његов у трави земаљској.

Срце његово човјечије ће се промијенити, и срце звјериње биће му дато, и седам времена на њему ће се измијенити.

Објава је Стражећег (Анђела) ово слово, и ријеч светих (ово) питање, да знају живи да је Господ Вишњи над царством човјечијим, и да га даје коме хоће, и одбачене од људи подиже на њега.

Ово је сан који видјех ја Навуходоносор цар, а ти, Валтазаре, протумачи виђење, јер сви мудраци мога царства нису у стању ово да ми открију, а ти, Данило, можеш, јер Дух Божји свети је у теби.

Тада Данило, назван Валтазар, би ван себе око једног часа, и помисли његове га смутише. И одговори цар и рече: Валтазаре, сан и значење његово нека те не збуњују. И одговори Валтазар и рече: Господару, сан да буде твојим мрзитељима и значење његово твојим непријатељима.

Дрво које си видио, узрасло велико и моћно, чија је висина досегла до неба, а крошња његова по свој земљи,

Лишће његово бујно, а плод изобилан и храна свима у њему, што испод њега бораве звијери дивље и у гранама његовим станују птице небеске.

То си ти, царе, који си се узвеличао и постао моћан, и величанство твоје се узвисило и досегло до неба и власт твоја до крајева земаљских.

А то што видје цар Стражећег (Анђела) и Светог како силази с неба, који рече: Посијеците дрво и сатрите га, само жиле коријена његовог оставите у земљи, и у окову гвозденом и бронзаном и у зеленилу пољском, и у роси небеској ће се настанити, и са звијерима дивљим биће удио његов, докле се седам времена не измијене на њему;

Ово је значење његово, царе, и објава је Вишњега, која ће постићи господара мога, цара:

Тебе ће прогнати између људи, и са звијерима дивљим ћеш живјети, и травом као вола храниће те, и росе небеске ће те росити, и седам времена ће се измијенити на теби, докле не познаш да Вишњи господари царством човјечијим, и да ће га дати коме сам жели.

А што рече: Оставите жиле коријена дрвета, царство твоје остаће теби кад познаш власт небеску.

Стога, царе, нек ти је савјет мој угодан, и гријехове своје милостињама искупи и неправде твоје милошћу убогим не би ли био дуготрпјељив Бог преступима твојим.

Све ово постиже Навуходоносора цара.

Послије дванаест мјесеци, док је ходио по двору царства свога у Вавилону,

Цар одговори и рече: Није ли ово Вавилон велики, који ја саградих за престоницу царства у држави моћи моје, у част славе своје?

Још док је била ријеч у устима царевим, глас са неба чу се: Теби се говори, Навуходоносоре царе, царство твоје се одузе од тебе,

И између људи ће те изагнати, и са звијерима дивљим ћеш се настанити, и травом као вола храниће те, и седам времена измијениће се на теби, докле не познаш да Вишњи господари царством човјечијим, и коме буде хтио даће га.

У тај час испуни се ријеч на Навуходоносору, и би изгнан између људи, и траву као во јеђаше, и росом небеском тијело његово се ороси, докле му длаке нарастоше као лавље, и нокти као у птица.

И после завршетка дана, ја Навуходоносор очи своје к небу подигох, и разум мој врати ми се, и Вишњега благослових и Живога вавијек похвалих и прославих, јер је власт Његова власт вјечна и царство Његово од покољења у покољење,

И сви који живе на земљи, ништа су (према њему), и по вољи својој твори са силом небесном и са обитавалиштем земаљским, и нема га ко би се супротставио руци Његовој и ко би му рекао: Шта си учинио?

У то вријеме разум мој вратио ми се, и на част царства мога дођох, и изглед мој врати ми се, и кнезови и великаши моји тражили су ме, и на царство моје утврдих се, и још веће величанство ми се придодаде.

Сада, дакле, ја Навуходоносор хвалим, и преузносим и славим Цара небеснога, јер су сва дјела Његова истинита и путеви Његови праведни, а све који ходе с гордошћу може да понизи.