Навуходоносоров сан, мудраци га не могу одгонетнути. Данило открива и тумачи сан: виђење Лика великог. Цар га поставља за поглавара војводама и мудрацима.
А у години другој царовања Навуходоносорова, усни Навуходоносор сан, и би ван себе дух његов, те сан његов отиде од њега.

И рече цар да позову гатаре и звјездаре и погађаче и Халдејце да кажу цару сан његов; и дођоше и стадоше пред цара.

И рече им цар: Усних сан, и би ван себе дух мој, да бих разумио сан.

И рекоше Халдејци цару сиријски: Царе, да си жив довијека! Ти кажи сан слугама твојим, па ћемо ти објавити шта значи.

Одговори цар и рече Халдејцима: Заборавио сам казано; ако ми не обзнаните сан и шта он значи, бићете погубљени, и домови ваши разграбљени;

А ако ми сан и шта он значи обзнаните, поклоне и дарове и част велику примићете од мене. Објавите ми, дакле, сан и шта он значи.

Одговорише опет и рекоше: Нека цар каже сан слугама својим, па ћемо објавити шта он значи.

Одговори цар и рече: Доиста видим ја да хоћете да добијете на времену, пошто видите да сам заборавио казано;

Ако, дакле, сан ми не објавите, видим да лажну ријеч и покварену смишљате да ми кажете, док вријеме не прође. Сан ми кажите, па ћу знати да ћете ми објавити шта он значи.

Одговорише Халдејци пред царем и рекоше: Нема човјека на земљи који ће ријеч цареву моћи познати, пошто ниједан цар велики и кнез за ријеч такву не пита гатара, звјездара и Халдејце;

Јер ријеч, за коју цар пита, веома је тешка, и нема другога који би је објавио пред царем, осим богова, чије обитавалиште није са било каквим тјелесним створом.

Тада цар у јарости и великом гњеву рече да се погубе сви мудраци вавилонски.

И изађе наредба, и убијаху мудраце, и затражише Данила и пријатеље његове да погубе.

Тада Данило одговори мудро и разумно Ариоху, заповједнику царском, који изађе да убија мудраце вавилонске:

Кнеже царев, о чему изађе та сурова одлука од стране цара? Тада саопшти ријеч Ариох Данилу.

А Данило уђе и замоли цара да му даде времена, па ће објавити цару шта сан значи.

Потом отиде Данило у дом свој, и Ананији и Мисаилу и Азарији, пријатељима својим, обзнани речено.

И самилост искаху од Бога небеснога о овој тајни, да не би били погубљени Данило и пријатељи његови са осталим мудрацима вавилонским.

Тада Данилу у виђењу ноћном би откривена тајна; и благослови Бога небескога Данило:

Нека је име Божје благословено од вијека до вијека, јер је Његова премудрост и разум и сила;

И он мијења времена и љета, поставља цареве и смјењује, дајући мудрост мудрима и разум разумнима;

Он открива дубине и скривено, знајући оно што је у мраку, и свјетлост са њиме пребива;

Теби, Боже отаца мојих, исповиједам се и појем, јер мудрост и силу си ми дао, и сад си ми обзнанио што молих од Тебе, и виђење царево обзнани ми.

И отиде Данило к Ариоху, кога постави цар да погуби мудраце вавилонске, и рече му: Мудраце вавилонске немој погубити, него ме изведи пред цара, и значење (сна) цару ћу објавити.

Тада Ариох брзо изведе Данила пред цара и рече му: Нашао сам човјека међу синовима заробљеним из Јудеје који ће тумачење (сна) цару објавити.

И одговори цар и рече Данилу, коме је име Валтазар: Можеш ли ми објавити сан који видјех, и тумачење његово?

И одговори Данило пред царем и рече: Тајну за коју цар пита, не могу казати цару мудраци, звјездари, гатари, погађачи,

Него има Бог на небу који открива тајне и који је обзнанио цару Навуходоносору шта ће се десити у последњим временима. Сан твој и виђења главе твоје на постељи твојој ово су:

Теби, царе, дођоше мисли на постељи твојој што ће бити послије, и Онај који открива тајне, обзнанио ти је шта ће се десити.

А мени се ова тајна није открила мудрошћу која би у мени била мимо све живе, него зато да се обзнани цару значење (сна), и да дознаш мисли срца свога.

Ти, царе, видје, а то лик (= кип) један: велик бјеше лик онај, и обличје његово високо, које је стајало пред тобом, а изглед његов страшан;

Лик коме глава бјеше од чистога злата, руке и груди и мишице његове сребрне, трбух и бедра бронзани,

Голијени гвоздене, ноге – један дио гвозден а други дио глинен.

Ти гледаше докле се одвали камен од горе без руку, и удари лик у ноге гвоздене и глинене и потпуно их сатрије.

Тада се заједно сатрше глина, гвожђе, бронза, сребро, злато, и постадоше као прах од гумна љетњег; и одува их моћни вјетар, те се не знађаше мјеста њиховог. А камен који удари лик постаде гора велика и испуни сву земљу.

Ово је сан; и тумачење његово рећи ћемо пред царем:

Ти си, царе, цар над царевима, коме Бог небески царство моћно и силно и славно даде;

На сваком мјесту, гдје живе синови човјечији, звијери пољске и птице небеске дао је у руку твоју и поставио те Господарем свих, ти си глава златна.

И после тебе настаће друго царство, мање од твога, и царство треће, бронзано, које ће владати по свој земљи.

И царство четврто биће јако као гвожђе; на начин на који гвожђе сатире и укроћује све, тако и оно све сатире и укроћује.

А што си видио ноге и прсте дијелом од глине а дијелом од гвожђа, биће царство раздијељено, и од коријена гвозденог биће у њему, као што си видио гвожђе помијешано са глином;

И прсти на ногама дијелом гвоздени а дијелом глинени, дио царства биће моћан а дио од њега сатрвен.

А што си видио гвожђе помијешано с глином, то ће бити помијешани са сјеменом човјечијим, али неће прионути један за другога, као што се гвожђе не мијеша с глином.

И у дане оних царева подићи ће Бог небески Царство које се довијека неће распасти, и Царство Његово народу другом неће потпасти; оно ће сатрти и разбијати сва та царства, а само ће опстати довијека.

Као што си видио како се од горе одвали камен без руку и сатрије глину, гвожђе, бронзу, сребро, злато, Бог велики обзнани цару шта ће се догодити после овога, и истинит је сан, и вјерно тумачење његово.

Тада цар Навуходоносор паде ничице и поклони се Данилу, и рече дарове и миомирни кад да му принесу,

И одговоривши цар, рече Данилу: Ваистину Бог ваш је Бог над боговима и Господар над царевима, и Онај који открива тајне кад си могао открити ову тајну.

И узвиси цар Данила и дарове велике и многе даде њему и постави га над свом земљом вавилонском и за кнеза војводама и над свима мудрацима вавилонским.

А Данило измоли од цара, и постави над пословима земље вавилонске Седраха, Мисаха и Авденага. Данило, пак, бјеше у двору цареву.