И један од старјешина рече ми: Не плачи, ево, побиједио је Лав који је из племена Јудина, Изданак Давидов, и отвориће књигу и разломити седам печата њених.

И видјех посред пријестола и четири жива бића, између старјешина, Јагње гдје стајаше као заклано, и имађаше седам рогова и седам очију, а то су седам духова Божијих који се шаљу по свој земљи.

И дође и узе књигу из деснице Онога који сјеђаше на пријестолу.

И кад узе књигу, четири жива бића и двадесет и четири старјешине падоше пред Јагњетом; сваки је имао гусле, и златне чаше пуне тамјана, а то су молитве светих.

И пјеваху пјесму нову, говорећи: Достојан си да узмеш књигу, и да отвориш печате њене: јер си био заклан и крвљу својом искупио си Богу нас из свакога рода и језика и народа и племена.

И учинио си их Богу нашему царевима и свештеницима и цароваће на земљи.

И видјех и чух глас многих анђела око пријестола и живих бића и старјешина, и бјеше број њихов миријаде миријада и хиљаде хиљада.

Говорећи гласом громким: Достојно је Јагње које је заклано, да прими силу и богатство и премудрост и част и славу и благослов.

И чух гдје свако створење што је на небу и на земљи и под земљом и што је на мору, и све што је у њима, говори: Ономе што сједи на пријестолу, и Јагњету, благослов и част и слава и моћ у вијекове вијекова!

И четири жива бића рекоше: Амин. И старјешине падоше и поклонише се.