Потом видјех: и гле, врата отворена на небу, и чух онај исти глас гдје збори са мном као труба и говори: Попни се амо, и показаћу ти шта има да буде послије овога.

И одмах бијах у Духу; и гле, пријесто стајаше на небу, и на пријестолу сјеђаше Неко,

По изгледу сличан камену јаспису и сарду; и около пријестола бијаше дуга на изглед као смарагд.

И около пријестола бијаху двадесет и четири пријестола, и на пријестолима видјех двадесет и четири старјешине гдје сједе, обучени у бијеле хаљине, и са вијенцима златним на главама својим.

И од пријестола излажаху муње и гласови и громови; и седам свијећњака огњених гораху пред пријестолом, а то су седам духова Божијих.

И пред пријестолом као море стаклено, слично кристалу; и насред пријестола и око пријестола четири жива бића, пуна очију сприједа и позади.

И прво биће бјеше слично лаву, и друго биће слично телету, и треће биће имаше лице као човјек, и четврто биће бјеше слично орлу у лету.

И свако од четири жива бића имађаше по шест крила, наоколо и изнутра пуна очију, и дан и ноћ не мирују говорећи: Свет, Свет, Свет Господ Бог Сведржитељ, Који бјеше и Који јесте и Који долази.

И када жива бића дадоше славу и част и хвалу Ономе који сједи на пријестолу, Који живи у вијекове вијекова,

Падоше двадесет и четири старјешине пред Оним што сједи на пријестолу, и поклонише се Ономе што живи у вијекове вијекова, и положише вијенце своје пред пријестолом говорећи:

Достојан си, Господе и Боже наш, да примиш славу и част и силу, јер си Ти створио све, и вољом твојом све настаде и сазда се.