И збачена би аждаја велика, стара змија, која се зове ђаво и сатана, која заводи сву васељену, и збачена би на земљу, и с њом збачени бише анђели њезини;

И чух глас велики на небу који говори: Сада настаде спасење и сила и Царство Бога нашега и власт Христа његовог, јер је збачен опадач браће наше, који их опадаше пред Богом нашим дан и ноћ.

И они га побиједише крвљу Јагњетовом и ријечју свједочења својега, и не марише за живот свој до смрти.

Зато се веселите небеса, и ви који живите на њима! Тешко житељима земље и мора, јер сиђе к вама ђаво у јарости великој, знајући да мало времена има.

И кад видје аждаја да би збачена на земљу, поче прогонити жену која роди мушко Чедо.

И жени бише дата два крила орла великога да одлети у пустињу на мјесто своје, гдје ће се хранити вријеме и времена и пола времена, далеко од змије.

А змија испусти за женом из уста својих воду као ријеку, да би је ријека однијела.

И земља поможе жени, и отвори земља уста своја и прогута ријеку коју испусти аждаја из уста својих.

И разгњеви се аждаја на жену и отиде да ратује са осталима из сјемена њезиног, који држе заповијести Божије и имају свједочанство Исуса Христа.