И видјех другога анђела силна гдје силази с неба, који бјеше одјевен у облак, и дуга бјеше на глави његовој, и лице његово бјеше као сунце. и ноге његове као стубови огњени:

И он држаше у руци својој књижицу отворену, и стаде својом десном ногом на море а лијевом на земљу;

И повика гласом громким као што риче лав. И кад он повика, проговорише седам громова гласовима својим

А када проговорише седам громова, хтједох да пишем, но чух глас са неба који говори: Запечати оно што говорише седам громова, и то не пиши.

И анђео којега видјех гдје стоји на мору и на земљи, подиже своју десну руку према небу,

И закле се Оним који живи у вијекове вијекова, Који сазда небо и што је на њему, и земљу и што је на њој, и море и што је у њему, да времена више бити неће;

Него у дане гласа седмога анђела, када буде затрубио, онда ће се свршити тајна Божија, као што јави слугама својим пророцима.

И глас који чух са неба, опет проговори са мном и рече: Иди, узми књижицу отворену у руци анђела који стоји на мору и на земљи.

И отидох анђелу и рекох му да ми да књижицу. И рече ми: Узми и поједи је; и загорчаће ти утробу, али у устима твојим биће слатка као мед.

И узех књижицу из руке анђелове, и поједох је; и бјеше у устима мојим слатка као мед, а кад је поједох, постаде горка утроба моја.

И рекоше ми: Треба опет да пророкујеш пред народима и племенима и језицима и царевима многима.

И чух громки глас из храма гдје говори седморици анђела: Идите и излијте седам чаша гњева Божијега на земљу.

И отиде први анђео, и изли чашу своју на земљу; и настадоше ране зле и љуте на људима који имају жиг звијерин и који се клањају лику њезином.

И други анђео изли чашу своју на море, и оно постаде крв као од убијенога, и све живо угину у мору.

И трећи анђео изли чашу своју на ријеке и на изворе водене; и постаде крв.

И чух анђела вода који говори: Праведан си Ти, Који јеси и Који бјеше, и Свети, што си ово судио;

Јер пролише крв светих и пророка, и крв си им дао да пију, јер су заслужили.

И чух жртвеник гдје говори: Заиста, Господе Боже Сведржитељу, истинити су и праведни судови твоји.

И четврти изли чашу своју на сунце, и дано му би да жеже људе огњем.

И сагореваху људи од велике жеге, и хулише на Име Бога који има власт над мукама овим, и не покајаше се да му даду славу.

И пети изли чашу своју на пријесто звијери; и царство њезино поста мрачно, и гризли су језике своје од бола,

И хулише Бога небескога од болова и рана својих, и не покајаше се за дјела своја.

И шести изли чашу своју на велику ријеку Еуфрат; и пресахну вода њезина, да се приправи пут царева са истока сунчевога.

И видјех гдје из уста аждаје и из уста звијери и из уста лажнога пророка излазе три нечиста духа као жабе;

Јер ово су духови демонски који чине чудеса, и одлазе царевима цијеле васељене да их скупе на бој за Дан онај велики Бога Сведржитеља.

Ево долазим као лопов; благо ономе који бди и који чува хаљине своје, да не ходи наг и не виде срамоту његову.

И сабра их на мјесто, које се јеврејски зове Армагедон.

И седми изли чашу своју на ваздух, и изиђе глас велики из храма небеског од пријестола, говорећи: Сврши се!

И насташе муње и громови и гласови, и би велики земљотрес; такав земљотрес и тако велики какав не би откада су људи на земљи.

И град велики раздијели се на три дијела, и градови незнабожачки падоше; и Вавилон велики би споменут пред Богом да му се да чаша вина жестине гњева његовог.

И свако острво ишчезе, и горе се не нађоше.

И град велики као талант паде с неба на људе, и хулише људи на Бога због зла од града, јер је велико зло његово.