А кад неки беху отврднули и свађаху се хулећи на пут Господњи пред народом, одступи од њих и одлучи ученике, па се препираше сваки дан у школи неког Тирана.

И ово је бивало две године, тако да сви који живљаху у Азији, и Јевреји и Грци, чуше реч Господа Исуса.

И Бог чињаше не мала чудеса рукама Павловим,

Тако да су и чалме и убрушчиће знојаве од тела његовог носили на болеснике, и они се исцељиваху од болести, и духови зли излажаху из њих.

И почеше неки од Јевреја, који се скитаху и заклињаху ђаволе, спомињати над онима у којима беху зли духови име Господа Исуса говорећи: Заклињемо вас Исусом кога Павле проповеда.

А беху неких седам синова Скеве Јеврејина, поглавара свештеничког, који ово чињаху.

А дух зли одговарајући рече: Исуса познајем, и Павла знам; али ви ко сте?

И скочивши на њих човек у коме беше зли дух надвлада их, и притиште их пода се тако да голи и израњени утекоше из оне куће.

И ово дознаше сви који живљаху у Ефесу, и Јевреји, и Грци; и уђе страх у све њих, и величаше се име Господа Исуса.

И многи од оних што вероваху, долажаху те се исповедаху и казиваху шта су учинили.

А многи од оних који чараху, сабравши књиге своје спаљиваху их пред свима; и прорачунаше и нађоше да су вределе педесет хиљада гроша.

Тако здраво растијаше и надвлађиваше реч Господња.

И кад се ово сврши, намисли Павле да прође преко Македоније и Ахаје, и да иде у Јерусалим, и рече: Пошто будем тамо, ваља ми и Рим видети.

И посла у Македонију двојицу од оних који га служаху, Тимотија и Ераста; а он оста неко време у Азији.

А у оно време подиже се не мала буна пута ради Господњег,

Јер некакав златар, по имену Димитрије, који грађаше Дијани сребрне црквице и даваше мајсторима не мали посао,

Он скупи ове и других оваквих ствари мајсторе, и рече: Људи! Ви знате да од овог посла ми имамо добитак за своје живљење;

И видите и чујете да не само у Ефесу него готово по свој Азији овај Павле одврати народ многи, говорећи: То нису богови што се рукама човечијим граде.

И не само што ће ова несрећа доћи на наш занат да не пролази, него се неће марити ни за цркву велике богиње Дијане, и пропашће величанство оне коју сва Азија и васиони свет поштује.

А кад они ово чуше, напунише се гнева, и викаху говорећи: Велика је Дијана Ефеска!

И сав се град напуни буне; и наваливши једнодушно на збориште ухватише Гаја и Аристарха из Македоније, другове Павлове.

А кад Павле хтеде да иде међу народ, не дадоше му ученици.

А неки и од азијских поглавара који му беху пријатељи, послаше к њему саветујући га да не излази на збориште.

Једни пак викаху једно а други друго; јер беше сабор смућен, и највише их не знаху зашто су се скупили.

А једни од народа извукоше Александра, кад га Јевреји изведоше. А Александар махнувши руком хтеде да одговори народу.

А кад га познаше да је Јеврејин, повикаше сви у глас, и викаху око два сата: Велика је Дијана Ефеска.

А писар утишавши народ рече: Људи Ефесци! Ко је тај човек који не зна да град Ефес слави велику богињу Дијану и њен кип небески?

Кад дакле то не може нико одрећи, ваља ви да будете мирни, и ништа нагло да не чините;

Јер доведосте ове људе који нити су цркву Дијанину покрали, нити хуле на вашу богињу.

А Димитрије и мајстори који су с њим ако имају какву тужбу, имају судови, и имају намесници, нека туже један другог.

Ако ли шта друго иштете, нека се извиди на правој скупштини.

Јер се бојимо да не будемо тужени за данашњу буну; а ниједног узрока нема којим бисмо се могли оправдати за ову буну. И ово рекавши распусти народ који се беше сабрао.

А пошто се утиша буна, дозва Павле ученике, и утешивши их опрости се с њима, и изиђе да иде у Македонију.

И прошавши оне земље, и световавши их многим речима, дође у Грчку.

Поживевши пак онамо три месеца стадоше му Јевреји радити о глави кад хтеде да се одвезе у Сирију, и намисли да се врати преко Македоније.

И пође с њим до Азије Сосипатар Пиров из Верије, и Аристарх и Секунд из Солуна, и Гај из Дерве и Тимотије, и Тихик и Трофим из Азије.

Ови отишавши напред чекаху нас у Троади.

А ми се одвезосмо после дана пресних хлебова из Филибе, и дођосмо к њима у Троаду за пет дана, и онде остасмо седам дана.

А у први дан недеље, кад се сабраше ученици да ломе хлеб, говораше им Павле, јер хтеде сутрадан да пође, и протеже беседу до поноћи.

И беху многе свеће горе у соби где се бејасмо сабрали.

А сеђаше на прозору једно момче, по имену Евтих, надвладано од тврдог сна, и кад Павле говораше много, наже се у сну и паде доле с трећег пода, и дигоше га мртва.

А Павле сишавши паде на њ, и загрливши га рече: Не буните се, јер је душа његова у њему.

Онда изиђе горе, и преломивши хлеб окуси, и довољно говори до саме зоре, и тако отиде.

А момче доведоше живо, и утешише се не мало.

А ми дошавши у лађу одвезосмо се у Ас, и оданде хтесмо да узмемо Павла; јер тако беше заповедио, хотећи сам да иде пешице.

А кад се саста с нама у Асу, узесмо га, и дођосмо у Митилину.

И оданде одвезавши се дођосмо сутрадан према Хију; а други дан одвезосмо се у сам, и ноћисмо у Тригилију; и сутрадан дођосмо у Милит.

Јер Павле намисли да прођемо мимо Ефес да се не би задржао у Азији; јер хићаше, ако буде могуће, да буде о Тројичину дне у Јерусалиму.

Али из Милита посла у Ефес и дозва старешине црквене.

И кад дођоше к њему, рече им: Ви знате од првог дана кад дођох у Азију како с вама једнако бих

Служећи Господу са сваком понизности и многим сузама и напастима које ми се догодише од Јевреја који ми рађаху о глави;

Како ништа корисно не изоставих да вам не кажем и да вас научим пред народом и по кућама,

Сведочећи и Јеврејима и Грцима покајање к Богу и веру у Господа нашег Исуса Христа.

И сад ево ја свезан Духом идем у Јерусалим не знајући шта ће ми се у њему догодити;

Осим да Дух Свети по свим градовима сведочи, говорећи да ме окови и невоље чекају.

Али се низашта не бринем, нити марим за свој живот, него да свршим течење своје с радошћу и службу коју примих од Господа Исуса: да посведочим јеванђеље благодати Божје.

И ево сад знам да више нећете видети моје лице, ви сви по којима пролазих проповедајући царство Божје.

Зато вам сведочим у данашњи дан да сам ја чист од крви свију;

Јер не изоставих да покажем вољу Божју.

Пазите дакле на себе и на све стадо у коме вас Дух Свети постави владикама да пасете цркву Господа и Бога коју стече крвљу својом;

Јер ја ово знам да ће по одласку мом ући међу вас тешки вуци који неће штедети стада;

И између вас самих постаће људи који ће говорити изврнуту науку да одвраћају ученике за собом.

Зато гледајте и опомињите се да три године дан и ноћ не престајах учећи са сузама сваког од вас.

И сад вас, браћо, предајем Богу и речи благодати Његове, који може назидати и дати вам наследство међу свима освећенима.

Сребра, или злата, или руха ни у једног не заисках.

Сами знате да потреби мојој и оних који су са мном били послужише ове руке моје.

Све вам показах да се тако ваља трудити и помагати немоћнима, и опомињати се речи Господа Исуса коју Он рече: Много је блаженије давати неголи узимати.

И ово рекавши клече на колена своја са свима њима и помоли се Богу.

А свију стаде велики плач и загрливши Павла целиваху га,

Жалосни највише за реч коју рече да више неће видети лице његово; и отпратише га у лађу.