Азбука веры » Библија » Дела Светих апостола » гл.14

Дела Светих апостола, Поглавље 14

Толкования

Толкования главы

14:1

14:2

14:3

см.:Мк.16:20;

14:4

14:5

14:6

см.:Мф.10:23;

14:7

14:8

14:9

14:10

см.:Ис.35:6;

14:11

14:12

14:13

14:14

14:15

см.:Быт.1:1;Пс.145:6;Сир.18:1;Ам.2:4;Деян.10:26;Откр.14:7;

14:16

14:17

см.:Пс.64:10;Мф.5:45;Рим.1:19-20;

14:18

14:19

см.:2Кор.11:25;

14:20

14:21

14:22

см.:Пс.33:20;Мф.7:14;Лк.13:24;2Тим.3:12;Откр.14:12;

14:23

14:24

14:25

14:26

см.:Деян.16:2;

14:27

14:28

Сербский

Языки

У Иконији пак догоди се да они заједно уђоше о зборницу јеврејску, и говораху тако да верова велико мноштво Јевреја и Грка.

А Јевреји који не вероваху подбунише и раздражише душе незнабожаца на браћу.

Али они осташе доста времена говорећи слободно у Господу који сведочаше реч благодати своје и даваше те се твораху знаци и чудеса рукама њиховим.

А мноштво градско раздели се, и једни беху с Јеврејима, а једни с апостолима.

А кад навалише и незнабошци и Јевреји са својим поглаварима да им досаде и камењем да их побију,

Они дознавши побегоше у градове ликаонске, у Листру и у Дерву и у околину њихову.

И онамо проповедаху јеванђеље.

И један човек у Листри сеђаше немоћан у ногама, и беше хром од утробе матаре своје, и не беше никад ходио.

Овај слушаше Павла где говори. Павле погледавши на њ и видевши да верује да ће оздравити,

Рече великим гласом: Теби говорим у име Господа Исуса Христа, устани на своје ноге управо. И скочи, и хођаше.

А кад виде народ шта учини Павле, подигоше глас свој говорећи ликаонски: Богови начинише се као људи, и сиђоше к нама.

И називаху Варнаву Јупитером, а Павла Меркуријем, јер он управљаше речју.

А свештеник Јупитера који беше пред градом њиховим доведе јунце, и донесе венце пред врата, и с народом хтеде да приноси жртву.

А кад чуше апостоли, Варнава и Павле, раздреше хаљине своје, и скочише међу народ вичући и говорећи:

Људи! Шта то чините? И ми смо као и ви смртни људи, који вам проповедамо јеванђеље да се од ових лажних ствари обратите к Богу Живом, који створи небо и земљу и море и све што је у њима;

Који у прошавшим нараштајима беше пустио све народе да иду својим путевима:

И опет не остави себе непосведоченог, чинећи добро, дајући нам с неба дажд и године родне, пунећи срца наша јелом и весељем.

И ово говорећи једва уставише народ да им не приносе жртве, него да иде сваки својој кући. А док они живљаху онде и учаху,

Дођоше из Антиохије и из Иконије некакви Јевреји, и кад се они препираху слободно, подговорише народ да их одустану, говорећи да ништа право не говоре, него све лажу. И подговоривши народ засуше Павла камењем и извукоше га из града мислећи да је мртав.

А кад га опколише ученици његови, устаде и уђе у град, и сутрадан изиђе с Варнавом у Дерву.

И проповедивши јеванђеље граду оном и научивши многе вратише се у Листру и Иконију и Антиохију.

Утврђујући душе ученика и саветујући их да остану у вери, и да нам кроз многе невоље ваља ући у царство Божје.

И поставивши им старешине по свим црквама, и помоливши се Богу с постом, предадоше их Господу кога вероваше.

И прошавши Писидију дођоше у Памфилију.

И говоривши реч Господњу у Перзи сиђоше у Аталију.

И оданде отпловише у Антиохију, одакле беху предани благодати Божјој на дело које свршише.

А кад дођоше и сабраше цркву, казаше све шта учини Бог с њима, и како отвори незнабошцима врата вере.

И осташе онде не мало времена с ученицима.