Азбука веры » Библија » Дела Светих апостола » гл.14

Дела Светих апостола, Поглавље 14

Толкования

Толкования главы

14:1

14:2

14:3

см.:Мк.16:20;

14:4

14:5

14:6

см.:Мф.10:23;

14:7

14:8

14:9

14:10

см.:Ис.35:6;

14:11

14:12

14:13

14:14

14:15

см.:Быт.1:1;Пс.145:6;Сир.18:1;Ам.2:4;Деян.10:26;Откр.14:7;

14:16

14:17

см.:Пс.64:10;Мф.5:45;Рим.1:19-20;

14:18

14:19

см.:2Кор.11:25;

14:20

14:21

14:22

см.:Пс.33:20;Мф.7:14;Лк.13:24;2Тим.3:12;Откр.14:12;

14:23

14:24

14:25

14:26

см.:Деян.16:2;

14:27

14:28

Сербский (синод.)

Языки

А догоди се и у Иконији да они тако исто уђу у синагогу јудејску, и говоре тако да повјерова велико мноштво Јудејаца и Јелина.

А Јудејци који осташе непокорни подбунише и раздражише душе незнабожаца на браћу.

Али они остадоше доста времена, говорећи смјело о Господу, који посвједочаваше ријеч благодати своје дајући да бивају знаци и чуда рукама њиховим.

А мноштво градско се подијели, и једни бијаху са Јудејцима, а други са апостолима.

Када пак навалише и незнабошци и Јудејци са поглаварима својим да их изруже и каменују,

Схвативши то они побјегоше у градове ликаонске, Листру и Дерву и у околину њихову,

И тамо проповиједаху јеванђеље.

А неки човјек у Листри сјеђаше немоћан у ногама, будући хром од утробе матере своје, и никада не бјеше ходио.

Овај слушаше Павла гдје говори, који погледавши на њега и видјевши да има вјеру да ће оздравити,

Рече снажним гласом: Теби говорим у име Господа Исуса Христа, усправи се на ноге своје! И он скочи, и хођаше.

А кад видје народ шта Павле учини, подиже глас свој говорећи ликаонски: Богови постадоше слични људима и сиђоше к нама.

И називаху Варнаву Зевсом а Павла Хермесом, јер он вођаше ријеч.

А жрец Зевса што бјеше пред градом њиховим, доведе јунце, и донесе вијенце пред врата, и с народом хтједе да принесе жртву.

А кад чуше апостоли, Варнава и Павле, раздераше хаљине своје, и ускочише међу народ вичући и говорећи:

Људи, шта то чините? И ми смо као и ви смртни људи, који вам благовијестимо да се од ових ништавних ствари обратите Богу живоме, који створи небо и земљу и море и све што је у њима;

Који у прошлим нараштајима бјеше пустио све народе да иду својим путевима;

Мада ипак не остави себе непосвједочена, чинећи добро, дајући нам с неба дажд и године родне, пунећи срца наша јелом и весељем.

И ово говорећи једва умирише народ да им не приноси жртве (него да иде сваки својој кући. А док они ондје борављаху и поучаваху),

Дођоше из Антиохије и Иконије Јудејци, (и препирући се јавно са њима, наговорише народ да одустане од њих тврдећи да ништа истинито не говоре, него све лажу), и подбунивши масу, каменоваше Павла и извукоше га изван града мислећи да је умро.

А кад се око њега скупише ученици, устаде и уђе у град, и сутрадан изиђе с Варнавом у Дерву.

И проповиједајући јеванђеље граду ономе и придобивши много ученика, вратише се у Листру и Иконију и Антиохију,

Утврђујући душе ученика и савјетујући их да остану у вјери, и да нам кроз многе невоље ваља ући у Царство Божије.

И рукоположише им презвитере за сваку Цркву, па помоливши се Богу с постом, предадоше их Господу у кога вјероваше.

И прошавши Писидију, дођоше у Памфилију,

И говоривши ријеч Господњу у Перги, сиђоше у Аталију,

И оданде отпловише у Антиохију, одакле бијаху предани благодати Божијој на дјело које извршише.

А кад дођоше и сабраше Цркву, казаше све шта учини Бог с њима, и како отвори незнабошцима врата вјере.

И осташе ондје не мало времена са ученицима.