Стари завет:
1Мој.
2Мој.
3Мој.
4Мој.
5Мој.
ИсН.
Суд.
Рута.
1Сам.
2Сам.
1Цар.
2Цар.
1Дн.
2Дн.
1Језд.
Нем.
2Језд.
Тов.
Јдт.
Јест.
Јов.
Псал.
Приче.
Проп.
Пес.
ПремС.
Сирах.
Иса.
Јер.
Плач.
ПослЈ.
Вар.
Језек.
Дан.
Ос.
Јоило.
Амос
Авдија
Јона
Мих.
Наум.
Авак.
Соф.
Агеј
Зах.
Мал.
1 Мак.
2Мак.
3 Мак.
Нови завет: Мат. Мар. Лука. Јован Дела Јаков 1Пет. 2Пет. 1Ин. 2Јов. 3Јов. Јуда Рим. 1Кор. 2Кор. Гал. Ефес. Филиб. Кол. 1Сол. 2Сол. 1Тим. 2Тим. Титу Филим. Јевр. Откр.
Нови завет: Мат. Мар. Лука. Јован Дела Јаков 1Пет. 2Пет. 1Ин. 2Јов. 3Јов. Јуда Рим. 1Кор. 2Кор. Гал. Ефес. Филиб. Кол. 1Сол. 2Сол. 1Тим. 2Тим. Титу Филим. Јевр. Откр.
Скрыть
6:1
6:2
6:4
см.:4Цар.19:35:37;
6:5
см.:Дан.3:49-50;
6:7
6:8
6:9
6:10
6:11
6:12
6:13
6:15
6:16
6:17
6:18
6:19
6:20
6:21
6:22
6:23
6:24
6:25
6:26
6:27
6:28
6:29
6:30
6:31
6:32
6:33
6:34
6:35
6:36
6:37
6:38
6:39
6:40
6:41
Сербский (синод.)
Молитва свештеника Елеазара. Бог шаље анђеле да казне гонитеље. Промјена царевог расположења према Јудејцима, и опраштање. Народ Божији слави Бога и свјеткује празник избављења.
А неки Елеазар, муж знаменит, од свештеника из унутрашњости земље, већ достигао у старачки узраст и украшен сваком врлином у животу, зауставивши старије око себе да призивају Светога Бога, помоли се овако:
А неки Елеазар, муж знаменит, од свештеника из унутрашњости земље, већ достигао у старачки узраст и украшен сваком врлином у животу, зауставивши старије око себе да призивају Светога Бога, помоли се овако:
„Царе Великомоћни, Свевишњи, Сведржитељу Боже, који сву твар управљаш милосрђем,
Погледај на сјеме Аврамово, на дјецу освећенога Јакова, на народ освећенога удјела Твога, туђинца у туђој земљи, неправедно злостављаног, Оче!
Ти си фараона, ранијег господара овога Египта, који имађаше многа борна кола, који се погордио безаконом дрскошћу и великорјечивим језиком, погубио са гордом војском потопивши га у море, пројавивши свјетлост милости роду Израиљевом.
Ти си погорђенога безбројном војском Сенахирима, тиранског цара Асирског, који је копљем био већ потчинио сву земљу и погордио се против Светога Града твога, говорећи надменошћу и дрскошћу тешке (хуле), Ти си га, Владико, скршио јавно показавши многим незнабошцима твоју моћ.
Ти си три пријатеља (младића) у Вавилону, који су добровољно огњу предали свој живот да не би служили испразним (идолима), оросивши ужарену пећ избавио неповријеђене сачувавши им и косу, пославши пламен на све противнике.
Ти си Данила, оклеветанога завишћу и баченога у ров лавовима за храну звјеровима, извео на свјетлост неповријеђенога.
И Јону, у утроби кита, у морској дубини немилосрдно потопљенога, показао си неповријеђенога свима својима, Оче!
И сада, Ти који мрзиш гордост, Многомилостиви, Заштитниче свега; брзо се појави овима од рода Израиљева, вријеђанима од мрских и безаконих незнабожаца.
И, ако је у расејању безбоштвима био обузет живот наш, онда, избавивши нас из руке непријатеља, како изволиш, Владико, погуби нас Ти смрћу;
Да се не би сујетномудри (људи) похвалили сујетним (идолима) за пропаст љубљених твојих говорећи: Ни Бог њихов не избави их!
А Ти, Вјечни, Који имаш сваку снагу и свецијелу власт, погледај сада: Помилуј нас, безумном увредом безаконика лишаване живота на начин злочинаца!
Нека се данас устраше незнабошци Твоје непобједиве силе, Пречасни Који имаш силу за спасење рода Јаковљева!
Моли Те усрдно све мноштво мале дјеце и родитеља њихових са сузама.
Нека се покаже свима незнабошцима да си са нама, Господе, и да ниси одвратио лице Твоје од нас, него, као што си рекао, да: „кад су у земљи непријатеља њихових, нисам их презрео“, тако и учини, Господе!“
И кад Елеазар већ завршаваше молитву, цар са звијерима и свом гордошћу војне силе стиже до Хиподрома.
И видјећи то, Јудејци повикаше веома јако према Небу, тако да и околне долине заједно одјекнуше, те изазваше неиздржив страх у читавој војсци.
Тада Великославни Сведржитељ и Истинити Бог јавивши своје свето Лице, отвори небеске двери, из којих два славна, страшног изгледа анђела сиђоше, видљиви свима, осим Јудејцима;
И стадоше насупрот војној сили непријатеља, и испунише је метежом и страхом, и свезаше је чврстим свезама.
И само царево тијело би захваћено ужасом, и заборав обузе његову многогњевљиву дрскост.
И звијери се повратише назад на наоружане војне снаге које су их пратиле, и газише их и сатираше.
И измијени се царев гњев на сажаљење и сузе, због онога што је сам раније намислио.
Јер чувши крик, и видјећи све (Јудејце), пале ничице за погубљење, заплака (цар) и са гњевом запријети пријатељима говорећи;
„Злоупотребљавате царство, и тиране превазиђосте свирепошћу, и мене самога, добротвора вашег, покушавате већ да лишите власти и духа живота, тајно смишљајући оно што је штетно царству.
Ко је тај ко ове што вјерно држаше наша утврђења у земљи, одведе од куће свакога и безразложно окупи овдје?
Ко је ове који од почетка наклоношћу према нама по свему превазилазе све народе, и који више пута горе од (свих) људи доживјеше невоље, подвргнуо овако безаконим мукама?
Разријешите, раскините неправедне окове! Пошаљите их с миром својим кућама! Опозовите све што раније учинисте (против њих)!
Ослободите синове Сведржитеља небеског, Бога Живога, Који од наших предака до сада са славом даје неометану постојаност нашим (државним) стварима.“
Цар, дакле, ово изговори, а они (Јудејци), у кратком времену ослобођени, благосиљаху Светога Спаситеља, Бога свога, тога часа смрт избјегнувши.
Затим цар, вративши се у град, позва начелника над приходима и нареди да вина и осталог потребног за гозбу даје Јудејцима у току седам дана, пресудивши да у оном мјесту у којем изгледаше да ће доживјети погибију, да на том истом мјесту у сваком весељу прославе спасење.
Тада они, раније поругани и близу пакла, боље рећи, већ у њега ушли, умјесто горке и плачевне смрти, учинише гозбу спаситељну; па мјесто спремљено за њихово затирање и гроб, пуни радости раздијелише на сједалишта.
И окончавши свеплачну пјесму ридања, започеше пјесму отачку, хвалећи Спаситеља и Чудотворца Бога. Одбацивши сваку кукњаву и јадиковку, саставише хорове – знак мирне радости.
А тако исто и цар, сабравши тим поводом велику гозбу, стално се Небу велељепно захваљиваше за чудесно спасење које му се догодило.
Они, пак, који су њих раније сматрали одређенима за погибао и храну за птице грабљивице, и с радошћу их (за то) пописивали, (сада) застењаше навукавши на себе срамоту и стидно угасише распламсалу дрскост.
А Јудејци, као што напријед рекосмо, саставивши већ поменути хор,{коло} слављаху са гозбом у радосним хвалама (Богу) и у псалмима.
И одредише заједнички о томе закон за сваку њихову заједницу кроз нараштаје: уредише да празнују ове речене дане као радосне, не ради пића и преједања, него због спасења које им је дошло од Бога.
А дођоше и цару молећи да их отпусти својим кућама.
А пописиваху их од двадесет петог (дана) мјесеца Пахона{Пахон = април/мај} до четвртога (дана) мјесеца Епифа,{Епиф = јун/јул} током четрдесет дана. А чинише њихову погибао од петог до седмог (дана) мјесеца Епифа, током три дана,
У којима и великославно пројави милост Своју Господар свију, избавивши их све, заједно неповријеђене.
И гошћаху се, снабдјевени од цара свим потребним, до дана четрнаестога (мјесеца Епифа), у који дан и молбу учинише за своје отпуштање.
И цар, одобривши им, написа им нижепотписану посланицу (упућену) војним заповједницима по градовима, која великодушно имађаше препоруку (за њих).
