Азбука веры » Библија » Књига Макавејска 3 » гл.5

Књига Макавејска 3, Поглавље 5

Толкования

Толкования главы

5:1

5:2

5:3

5:4

5:5

5:6

5:7

5:8

5:9

5:10

5:11

5:12

5:13

5:14

5:15

5:16

5:17

5:18

5:19

5:20

5:21

5:22

5:23

5:24

5:25

5:26

5:27

5:28

5:29

5:30

5:31

5:32

5:33

5:34

5:35

5:36

5:37

5:38

5:39

5:40

5:41

5:42

5:43

5:44

5:45

5:46

5:47

5:48

5:49

5:50

5:51

Сербский (синод.)

Языки

Пропадају прва и друга наредба царева да опијени слонови изгазе и униште Јевреје, јер Бог смути цара заборавом. Превртљиви цар опет пријети уништењем Јевреја, који се усрдно моле Богу.
Тада (цар), дозвавши Ермона, надлежнога за старање о слоновима, и испуњен великим гњевом и јарошћу по свему непромјенљив,

Заповиједи (му) да сљедећег дана обилним прегрштима тамјана и са што више јаког вина напоји слонове, којих бјеше пет стотина на број; па кад подивљају од обилног напијања, да их изведе у сусрет са смрћу Јудејаца.

И он, наредивши ово, отиђе на пировање, окупивши од пријатеља и из војске оне који највише мржаху Јудејце.

Начелник пак слонова Ермон заповијеђено пажљиво извршаваше.

А службеници одређени за то изиђоше увече и везиваху руке несрећним (Јудејцима) и стараху се за остало обезбјеђење око њих сматрајући да ће током ноћи племе (Јудејско) заједно доживјети коначно уништење.

А Јудејци, који незнабошцима изгледаху лишени сваке заштите због невоље која их је одасвуд оковима захватила,

Сведржитеља Господа и над сваком силом Господарећега, милостивога Бога и Оца свога, непрестаним вапајем сви са сузама призиваху молећи се:

Да измијени безбожну одлуку против њих и да их величанственом појавом избави од смрти спремљене им крај ногу.

Њихово, дакле, усрдно мољење уздизаше се на небо.

А Ермон, напојивши немилосрдне слонове, насићене многим давањем вина испуњеног тамјаном, дође ујутру у двор да о томе обавијести цара.

А од вјечнога времена добра творевина, давана ноћу и дању од Даваоца онима којима Он хоће – сан, би послат дио њега цару.

И слатким и дубоким (сном) захваћен, дејством Владара (небеског), он доста промаши од своје безаконе намјере, и од своје упорне намисли би много обманут.

А Јудејци, мимоишавши унапријед одређени час, хваљаху Светога Бога свога и опет мољаху Благопомирљивога да покаже снагу своје великомоћне Деснице гордим незнабошцима.

Када пак наступи већ скоро и десети час,{десети час = 4 часа послије подне} надлежни за позивање, видјећи да су се позвани (на гозбу) већ окупили, уђе к цару и закуца.

И једва га пробудивши, каза му да час гозбе већ пролази, подносећи му о томе извјештај.

Размисливши цар о томе, отиђе на пиће и нареди присутнима на гозби да залегну наспрам њега.

Док гозба трајаше, он подстицаше оне који у пировању уживаху да садашње учешће у гозби, којим су почаствовани, проводе у што већем весељу.

Док је дружење и разговор подуже трајао, цар позва Ермона и запитиваше са строгом пријетњом из којег разлога бише остављени Јудејци да преживе овај дан.

А кад му овај показа да је заповијеђено још током ноћи потпуно испунио, и пријатељи му то посвједочише;

Имајући свирепост гору од Фаларида (тиранина), цар рече: „Нека они (Јудејци) захвале данашњем сну, али за сјутрашњи дан неодложно припреми на исти начин слонове за уништење безаконих Јудејаца.“

Када то цар рече, одмах се сви присутни с радошћу сагласише, па одоше сваки своме дому.

И утрошише вријеме ноћи не толико на сан, колико на смишљање свакојаких поруга овима које сматраху несрећницима.

А чим јутарњи пијетао запјева, и Ермон раздражи звјерове и покрену их ка великим стубовима,

Мноштво пак народа из града окупи се на ово најжалосније позориште, очекујући јутро с нестрпљењем.

А Јудејци у ово кратко (предсмртно) вријеме, борећи се с душом, са многим сузама и плачевним пјесмама мољаху се пружајући руке Небу, молећи Превеликога Бога да им опет брзо помогне.

Но још сунчеви зраци не изгријаше и цар дочекиваше пријатеље, предстаде му Ермон и позиваше на излазак, указујући да је царева жеља спремна за извршење.

Када (цар) то саслуша, изненади се због непрописаног изласка (из двора), па сасвим захваћен заборавношћу, запита каква је то ствар за коју је спремно за њега извршење.

А и ово заборављање бјеше дјело Бога Господара над свима, који је навео на његов ум заборав свега што је раније намислио.

Ермон пак и сви пријатељи указиваху: „Звјерови и војска припремљени су, царе, сходно твојој изричитој наредби!“

А он се на те ријечи испуни великим гњевом – зато што се промислом Божијим о овоме расија сва његова замисао – ,па погледавши с пријетњом, рече:

„Кад би овде били (твоји) родитељи или дјеца, онда бих овим дивљим звјеровима спремио богату храну умјесто невиних према мени и мојим прецима Јудејаца, који су (нам) изузетно показивали сасвим поуздану вјерност.

Али, да није због љубави дружбе (од дјетињства) и службе (твоје), ти би умјесто њих био лишен живота.“

Тако Ермон поднесе неочекивану и опасну пријетњу, те се изгледом и лицем смркну.

И сваки од пријатеља (царевих) постиђен повуче се, и сакупљени народ отпустише свакога на свој посао.

А Јудејци, чувши ово од цара, хваљаху јављенога Бога и Цара над царевима зато што се удостојише да и ову помоћ његову добију.

А цар опет по истим правилима учини гозбу, и подстицаше (званице) да се предају уживању.

И позвавши Ермона, са пријетњом рече: „Колико ти пута треба заповиједати за једно исто, несрећниче?

Сада опет припреми слонове за сјутра ради уништења Јудејца.“

А великаши који са њиме сјеђаху, чудећи се његовом непостојаном уму, рекоше ово:

„Царе, докле ћеш нас као неразумне искушавати заповиједајући већ трећи пут да их униште, и опет кад дође до саме ствари, промјеном опозиваш своје наредбе?

Због тога је град усљед ишчекивања у метежу, и испуњује се мноштвима, и већ више пута је у опасности да буде разграбљен.“

Тада цар (Филопатор), у свему као (тиранин) Фаларид, испунивши се безумља, и не сматрајући за ишта настале у њему душевне промјене за заштиту Јудејаца, закле се неостваривом заклетвом, одредивши да их неодложно пошаље у пакао здробљене ногама и стопама звјерова;

И да ће војним походом на Јудеју брзо је сравнити са земљом огњем и копљем, а њихов за нас неприступни Храм да ће одмах огњем оборити, и учинити га за сва времена пустим за оне који тамо приносе жртве.

Тада пријатељи и сродници (цареви) отидоше радосни и увјерени, а заповиједише да војне снаге чувају најважнија мјеста града.

А начелник слонова доведе звијери, скоро да кажемо, до стања помахниталости напајањем миришљавим вином мијешаним с тамјаном, и (уз то још) опремљене страшним оруђима.

У зору, док град већ бјеше испуњен неизбројивим мноштвима према Хиподрому, он уђе у двор (царев) подсјећајући цара на предстојеће.

А овај, испунивши свој безбожни разум великим гњевом, са свом снагом јурну за звјеровима желећи непопустивим срцем и зеницама (сопствених) очију да види болну и несрећну пропаст унапријед осуђених (Јудејаца).

И док слонови и пратеће наоружане снаге излажаху на капију, Јудејци, видјећи прашину од кретања мноштва и чувши потмули топот те гужве,

Сматрајући да им је то посљедњи тренутак живота и крај најнесрећнијег очекивања, ударише у тужни плач и вапаје, и љубљаху једни друге грлећи се са сродницима и падајући им на рамена: родитељи дјеци и мајке кћерима; друге пак жене имаху новорођену дјецу на дојкама која сисаху посљедње млијеко.

Па онда, сјећајући се и раније заштита с Неба, падоше сви заједно ничице на земљу, и дјецу одвојивши од дојки,

Завапише гласом веома великим преклињући Господара сваке силе да им се својом појавом смилује, јер се већ налазе пред вратима пакла.