А Давид му рече: Не бој се; јер ћу ти учинити милост због Јонатана, оца твојега; даћу ти натраг све њиве Саула, оца твојега; а ти ћеш свагда јести за мојим столом.

А он се поклони и рече: Ко сам ја слуга твој, те си погледао на мртва пса као што сам ја?

И цар дозва Сиву, слугу Саулова, и рече му: Што је год било Саулово и свега дома његова, дао сам сину твојега господара.

Ради му, дакле, земљу ти и синови твоји и слуге твоје, и доноси да син господара твојега има хљеба да једе; али Мефивостеј, син господара твојега, јешће свагда за мојим столом. Сива пак имаше петнаест синова и двадесет слуга.

И рече Сива цару: Како је цар господар мој заповиједио слузи својему, све ће чинити слуга твој. Али Мефивостеј, рече цар, јешће за мојим столом као царски син.

А Мефивостеј имаше малога сина, којему име бјеше Миха; а сви који живљаху у дому Сивину бијаху слуге Мефивостејеве.

А Мефивостеј сјеђаше у Јерусалиму, јер свагда јеђаше за царевијем столом, а † бјеше хром на обје ноге.