Давидови синови. Авенир пристаје уз Давида, али га Јоав убија.
И дуго бијаше рат између дома Саулова и дома Давидова; али Давид све већма јачаше, а дом Саулов постајаше све слабији.

И Давиду се родише синови у Хеврону: првенац му бјеше Амнон од Ахиноаме Језраељанке;

Други бјеше Хилеав од Авигеје, жене Навала Кармилца; трећи Авесалом, син Махе, кћери Талмаја, цара Гесурскога;

Четврти Адонија син Агитин; и пети Сефатија, син Авиталин;

И шести Итрам од Егле, жене Давидове. Ти се родише Давиду у Хеврону.

И док бијаше рат између дома Саулова и дома Давидова, Авенир брањаше дом Саулов.

А Саул имаше иночу по имену Ресфу, кћер Ајину; и Исвостеј рече Авениру: Зашто си спавао код иноче оца мојега?

И Авенир се разгњеви на ријечи Исвостејеве и рече: Јесам ли ја пасја глава који сада чиним на Јуди милост дому Саула, оца твојега, и браћи његовој и пријатељима његовијем, и нијесам те пустио у руке Давидове, те данас тражиш на мени зло ради те жене?

Тако нека учини Бог Авениру, и тако нека дода ако не учиним Давиду како му се Господ заклео!

Да се пренесе ово царство од дома Саулова, и да се утврди пријесто Давидов над Израиљем и над Јудом, од Дана до Вирсавеје.

И он не може више ништа одговорити Авениру, јер га се бојаше.

И Авенир посла посланике к Давиду од себе и поручи: Чија је земља? И поручи му: Учини вјеру са мном, и ево рука ће моја бити с тобом да обратим к теби свега Израиља.

А он одговори: Добро; ја ћу учинити вјеру с тобом; али једно иштем од тебе, и то: Да не видиш лица мојега ако ми прво не доведеш Михалу, кћер Саулову, кад дођеш да видиш лице моје.

И посла Давид посланике к Исвостеју, сину Саулову, и поручи му: Дај ми жену моју Михалу коју испросих за сто окрајака Филистејских.

И Исвостеј посла те је узе од мужа, од Фалтила, сина Лаисова.

А муж њезин пође с њом и једнако плакаше за њом до Ваурима. Тада му рече Авенир: Иди, врати се натраг. И он се врати.

Потом Авенир говори старјешинама Израиљским и рече им: Пређе тражисте Давида да буде цар над вама.

Ето, сада учините, јер је Господ рекао за Давида говорећи: Преко Давида, слуге својега, избавићу народ свој Израиља из руку Филистејских и из руку свијех непријатеља њиховијех.

Тако говори Авенир и синовима Венијаминовијем. Потом отиде Авенир и у Хеврон да каже Давиду све што за добро нађе Израиљ и сав дом Венијаминов.

И кад дође Авенир к Давиду у Хеврон и с њим двадесет људи, учини Давид гозбу Авениру и људима који бијаху с њим.

И рече Авенир Давиду: Да устанем и идем да скупим к цару господару својему сав народ Израиљев да учине вјеру с тобом, па да царујеш како ти душа жели. И Давид отпусти Авенира да иде с миром.

А гле, слуге Давидове враћаху се с Јоавом из боја и тјераху са собом велик плијен; а Авенир већ не бјеше код Давида у Хеврону, јер га отпусти, те отиде с миром.

Јоав, дакле, и сва војска што бјеше с њим дођоше онамо; и јавише Јоаву говорећи: Авенир, син Ниров, долазио је к цару и он га отпусти, те отиде с миром.

И Јоав отиде к цару и рече: Шта учини? Гле, Авенир је долазио к теби; зашто га пусти те отиде?

Познајеш ли Авенира, сина Нирова? Долазио је да те превари, да види куда ходиш и да дозна све шта радиш.

Потом отишав Јоав од Давида, посла људе за Авениром да га врате од студенца Сире, а Давид не знадијаше за то.

И кад се врати Авенир у Хеврон, одведе га Јоав на страну под врата као да говори с њим насамо; ондје га удари под пето ребро, те умрије за крв † Асаила, брата његова.

А кад Давид послије то чу, рече: Ја нијесам крив ни царство моје пред Господом довијека за крв Авенира, сина Нирова.

Нека падне на главу Јоавову и на сав дом оца његова; и нека дом Јоавов не буде никад без човјека болна од течења или губава или који иде о штапу или који падне од мача или који нема хљеба.

Тако Јоав и Ависај, брат његов, убише Авенира што он погуби Асаила, брата њихова, код Гаваона у боју.

И рече Давид Јоаву и свему народу који бијаше с њим: Раздерите хаљине своје и припашите костријет, и плачите за Авениром. И цар Давид иђаше за носилима.

А кад погребоше Авенира у Хеврону, цар подиже глас свој и плака на гробу Авенирову; плака и сав народ.

И наричући за Авениром рече: Умрије ли Авенир како умире безумник?

Руке твоје не бише везане, нити ноге твоје у оков оковане; пао си као што се пада од неваљалијех људи. Тада још већма плака за њим сав народ.

И дође сав народ нудећи Давида да једе што док још бијаше дан; али се Давид закле и рече: Бог нека ми учини тако, и тако нека дода, ако окусим хљеба или што друго док не зађе сунце.

И сав народ чу то, и би им по вољи; што год чињаше цар, бјеше по вољи свему народу.

И позна сав народ и сав Израиљ у онај дан да није било од цара што погибе Авенир, син Ниров.

И цар рече слугама својим: Не знате ли да је војвода и то велики погинуо данас у Израиљу?

Али ја сам сада још слаб, ако и јесам помазани цар; а ови људи, синови Серујини, врло су ми силни. Нека Господ плати ономе који чини зло према злоћи његовој.

Исвостеј убијен. Давидова освета.
А кад чу син Саулов да је погинуо Авенир у Хеврону, клонуше му руке, и сав се Израиљ смете.

А имаше син Саулов двије војводе над четама; једном бјеше име Вана, а другом бјеше име Рихав, синови Римона Вироћанина, од синова Венијаминовијех; јер се и Вирот бројаше Венијамину;

А Вироћани бијаху побјегли у Гитајим, гдје осташе као дошљаци до данашњега дана.

И имаше Јонатан, син Саулов, сина хрома на ногу, којему бијаше пет година кад дође глас о смрти Сауловој и Јонатановој из Језраела, те га узе дадиља његова и побјеже, и кад брзо бјежаше, он паде и охрону; а име му бијаше Мефивостеј.

И пођоше синови Римона Вироћанина, Рихав и Вана, и дођоше у подне у кућу Исвостејеву; а он почиваше у подне.

И уђоше у кућу као да узму пшенице, и прободоше га под пето ребро Рихав и Вана и побјегоше.

Кад уђоше у кућу, он лежаше на постељи својој у клијети гдје спаваше, те га прободоше и убише, и одсјекоше му главу и узеше је, па отидоше путем преко поља цијелу ону ноћ.

И донесоше главу Исвостејеву Давиду у Хеврон, и рекоше цару: Ево главе Исвостеја, сина Саулова, непријатеља твојега, који је тражио душу твоју; и Господ освети данас цара господара мојега, од Саула и сјемена његова.

Али Давид одговарајући Рихаву и Вани брату његову, синовима Римона Вироћанина, рече им: Тако да је жив Господ који је избавио душу моју из сваке невоље!

Кад онога који ми јави говорећи: Гле, погибе Саул, и мишљаше да ће ми јавити добре гласе, ухватих и убих у Сиклагу, и то му би од мене дар за гласе његове,

А камоли људе безбожне који убише човјека права, у кући његовој, на постељи његовој! Нећу ли искати крви његове из ваших руку, и вас истријебити са земље?

И заповједи Давид момцима својим, те их погубише, и одсјекоше им руке и ноге, и објесише код језера Хевронскога; а главу Исвостејеву узеше и погребоше у гробу Авенирову у Хеврону.

Остала племена помазују Давида у Хеврону. Јерусалим освојен. Давидов дом и побједа над Филистејцима.
Тада дођоше сва племена Израиљева к Давиду у Хеврон, и рекоше му говорећи: Ево, ми смо кост твоја и тијело твоје.

И прије, док Саул бијаше цар над нама, ти си одводио и доводио Израиља; и Господ ти је рекао: Ти ћеш пасти народ мој Израиља и ти ћеш бити вођ Израиљу.

Тако дођоше све старјешине Израиљеве к цару у Хеврон, и учини с њима цар Давид вјеру у Хеврону пред Господом; и помазаше Давида за цара над Израиљем.

Тридесет година бијаше Давиду кад се зацари, и царова четрдесет година.

У Хеврону царова над Јудом седам година и шест мјесеца; а у Јерусалиму царова тридесет и три године над свијем Израиљем и Јудом.

А цар отиде са својим људима у Јерусалим на Јевусеје који живљаху у оној земљи. И они рекоше Давиду говорећи: Нећеш ући овамо док не узмеш слијепе и хроме, хотећи казати: Неће ући овамо Давид.

Али Давид узе кулу Сион, то је град Давидов.

Јер рече Давид у онај дан: Ко год побије Јевусеје и дође до јаза, и до слијепијех и хромијех, на које мрзи душа Давидова, биће војвода. Зато се каже: Слијепи и хроми да не улазе у ову кућу.

И сједе Давид у кули и назва је градом Давидовијем. И погради је Давид унаоколо од Милона и унутра.

И Давид једнако напредоваше, јер Господ Бог над војскама бјеше с њим.

И Хирам, цар Тирски, посла посланике к Давиду, и кедровијех дрва и дрводеља и каменара, и саградише кућу Давиду.

И разумје Давид да га је Господ утврдио за цара над Израиљем, и да је узвисио царство његово ради народа својега Израиља.

И узе Давид још иноча и жена из Јерусалима, пошто дође из Хеврона; и роди се Давиду још синова и кћери.

И ово су имена онијех који му се родише у Јерусалиму: Самуја и Совав и Натан и Соломон,

И Јевар и Елисуја и Нафиг и Јафија,

И Елисама и Елијада и Елифалет.

А Филистеји чувши да су помазали Давида за цара над Израиљем, изидоше сви Филистеји да траже Давида; а Давид чувши то, отиде у кулу.

И Филистеји дошавши раширише се по долини Рафајској.

Тада Давид упита Господа говорећи: Хоћу ли изаћи на Филистеје? Хоћеш ли их дати у моје руке? А Господ рече Давиду: Изађи; доиста ћу дати Филистеје у твоје руке.

Тада Давид дође у Вал-Ферасим, и поби их ондје, и рече: Продрије Господ непријатеље моје преда мном као кад вода продире. Отуда се прозва оно мјесто Вал-Ферасим.

И оставише ондје лажне богове своје; а Давид и људи његови однесоше их.

И опет наново дођоше Филистеји и раширише се у долини Рафајској.

И Давид упита Господа који рече: Не иди пред њих, него им зађи за леђа, па удари на њих према дудовима.

Па кад чујеш да зашушти по врховима од дудова, онда се крени, јер ће онда поћи Господ пред тобом да побије војску Филистејску.

И Давид учини тако како му заповједи Господ, и поби Филистеје од Гаваје до Гезера.

Пренос ковчега завјета у Јерусалим. Михалино подсмијевање.
Послије скупи опет Давид све људе изабране из Израиља, тридесет тисућа.

Па се подиже Давид и сав народ што бијаше с њим и отиде из Вале Јудине да пренесе отуда ковчег Божји, код којега се призивље име, име Господа над војскама, који сједи на херувимима.

И метнуше ковчег Божји на нова кола, и повезоше га из куће Авинадавове која бијаше на брду; а Уза и Ахијо, синови Авинадавови, управљаху новијем колима.

И одвезоше ковчег Божји из куће Авинадавове, која бијаше на брду, и Ахијо иђаше пред ковчегом.

А Давид и сав дом Израиљев удараху пред Господом у свакојаке справе од дрвета кедрова, у гусле, у псалтире, у бубње, у свирале и у кимвале.

А кад дођоше до гумна Нахонова, Уза се маши за ковчег Божји и прихвати га, јер волови потегоше на страну.

И Господ се разгњеви на Узу, и удари га Бог ондје за ту непажњу, те умрије ондје код ковчега Божијега.

И ожалости се Давид што Господ уби Узу. Зато се прозва оно мјесто Фарес-Уза до данас.

И уплаши се Давид од Господа у онај дан и рече: Како ће доћи к мени ковчег Господњи?

И не хтје Давид одвести ковчега Господњега к себи у град Давидов, него га склони Давид у кућу Овид-Едома Гетејина.

И оста ковчег Господњи у кући Овид-Едома Гетејина три мјесеца, и благослови Господ Овид-Едома и сав дом његов.

И јавише цару Давиду говорећи: Господ благослови дом Овид-Едомов и све што има ради ковчега Божијега. Тада отиде Давид, и пренесе ковчег Божји из куће Овид-Едомове у град Давидов с весељем.

И кад они који ношаху ковчег Господњи поступише шест корака, принесе на жртву вола и дебела овна.

И Давид играше из све снаге пред Господом, и бјеше огрнут оплећком ланенијем.

Тако Давид и сав дом Израиљев ношаху ковчег Господњи подвикујући и трубећи у трубе.

А кад ковчег Господњи улажаше у град Давидов, Михала кћи Саулова, гледајући с прозора, видје цара Давида гдје скаче и игра пред Господом, и подругну му се у срцу својем.

А кад донесоше ковчег Господњи, намјестише га на његово мјесто у шатору који му разапе Давид. И принесе Давид жртве паљенице и жртве захвалне пред Господом.

Потом принесавши Давид жртве паљенице и жртве захвалне, благослови народ у име Господа над војскама.

И раздаде међу сав народ, међу све мноштво Израиљево, и људима и женама, свакоме по један хљеб и комад меса и жбан вина. Потом отиде народ, свак својој кући.

И Давид се врати да благослови свој дом; а Михала, кћи Саулова, изиде на сусрет Давиду, и рече: Како је славан био данас цар Израиљев кад се данас откривао пред слушкињама слуга својих, као што се откривају никакви људи!

А Давид рече Михали: Пред Господом, који ме је изабрао преко оца твојега и преко свега дома његова, те ми заповједио да будем вођ народу Господњему, Израиљу, играо сам и играћу пред Господом.

И још ћу се већма понизити и још ћу мањи себи бити; и опет ћу бити славан пред слушкињама за које говориш.

И Михала, кћи Саулова, не има порода до смрти своје.