Стари завет:
1Мој.
2Мој.
3Мој.
4Мој.
5Мој.
ИсН.
Суд.
Рута.
1Сам.
2Сам.
1Цар.
2Цар.
1Дн.
2Дн.
1Језд.
Нем.
2Језд.
Тов.
Јдт.
Јест.
Јов.
Псал.
Приче.
Проп.
Пес.
ПремС.
Сирах.
Иса.
Јер.
Плач.
ПослЈ.
Вар.
Језек.
Дан.
Ос.
Јоило.
Амос
Авдија
Јона
Мих.
Наум.
Авак.
Соф.
Агеј
Зах.
Мал.
1 Мак.
2Мак.
3 Мак.
Нови завет: Мат. Мар. Лука. Јован Дела Јаков 1Пет. 2Пет. 1Ин. 2Јов. 3Јов. Јуда Рим. 1Кор. 2Кор. Гал. Ефес. Филиб. Кол. 1Сол. 2Сол. 1Тим. 2Тим. Титу Филим. Јевр. Откр.
Нови завет: Мат. Мар. Лука. Јован Дела Јаков 1Пет. 2Пет. 1Ин. 2Јов. 3Јов. Јуда Рим. 1Кор. 2Кор. Гал. Ефес. Филиб. Кол. 1Сол. 2Сол. 1Тим. 2Тим. Титу Филим. Јевр. Откр.
Скрыть
22:1
22:4
22:5
22:7
22:10
22:11
22:13
22:16
22:18
22:19
22:22
22:23
22:24
22:26
22:27
22:30
22:31
22:33
22:34
22:37
22:38
22:40
22:42
22:45
22:46
22:48
22:49
Сербский (синод.)
Языки
- Добавить язык
- Церковнослав. (рус)
- Церковнослав. (цс)
- Рус. (Синодальный)
- Рус. (Синод. с ударе́-ми)
- Arab (AVD)
- Azerbaijani
- Armenian
- Bulgarian
- Chinese (simpl.)
- Croatian (S&D)
- English (NKJV)
- English (NRSV)
- English (KJV)
- Estonian
- Finnish (1992)
- French (LSG)
- Georgian
- German (MLU, 1912)
- German (GNB)
- Greek (NT Byz)
- Greek (TGV)
- Greek (LXX, Rahlfs)
- Hebrew
- Italian
- Kyrgyz
- Latin (Nova Vulgata)
- Romanian
- Polish
- Portuguese
- Serbian (synod.)
- Serbian
- Spanish (RVR 1995)
- Swedish (Folkbibeln)
- Tajik
- Ukrainian (Homenko)
- Ukrainian (Ogienko)
Давидова пјесма захвалности на спасењу од непријатеља. (Види псалам 18. )
Изговори Давид Господу ријечи ове пјесме, кад га избави Господ из руку свијех непријатеља његовијех и из руке Саулове;
Изговори Давид Господу ријечи ове пјесме, кад га избави Господ из руку свијех непријатеља његовијех и из руке Саулове;
И рече: Господ је моја стијена и град мој и избавитељ мој.
Бог је стијена моја, у њега ћу се уздати, штит мој и рог спасења мојега, заклон мој и уточиште моје, спаситељ мој, који ме избавља од силе.
Призивам Господа којега ваља хвалити, и опраштам се непријатеља својих.
Јер обузеше ме смртни болови, потоци неваљалијех људи уплашише ме.
Болови гробни опколише ме, стегоше ме замке смртне.
У тјескоби својој призвах Господа, и к Богу својему повиках, он чу из двора својега глас мој, и вика моја дође му до ушију.
Затресе се и поколеба се земља, темељи небесима задрмаше се и помјерише се, јер се он разгњеви.
Подиже се дим из ноздара његовијех и из уста његовијех огањ који прождире, живо угљевље одскакаше од њега.
Сави небеса и сиђе; а мрак бијаше под ногама његовијем.
И сједе на херувима и полетје, и показа се на крилима вјетрнијем.
Од мрака начини око себе шатор, од мрачнијех вода, облака ваздушнијех.
Од сијевања пред њим гораше живо угљевље.
Загрмје с небеса Господ, и вишњи пусти глас свој.
Пусти стријеле своје, и разметну их; муње, и разасу их.
Показаше се дубине морске, и открише се темељи васиљеној од пријетње Господње, од дихања духа из ноздара његовијех.
Тада пружи с висине руку и ухвати ме, извуче ме из воде велике.
Избави ме од непријатеља мојега силнога и од мојих ненавидника, кад бијаху јачи од мене.
Усташе на ме у дан невоље моје, али ми Господ би потпора.
И изведе ме на пространо мјесто, избави ме, јер сам му мио.
Даде ми Господ по правди мојој, по чистоти руку мојих дарива ме.
Јер се држах путова Господњих, и не одметнух се Бога својега.
Него су сви закони његови преда мном, и заповијести његовијех не уклањам од себе.
И бих му вјеран, и чувах се од безакоња својега.
Даде ми Господ по правди мојој, по чистоти мојој пред очима његовима.
Са светима поступаш свето, с човјеком вјернијем вјерно;
С чистијем чисто поступаш, а с неваљалијем насупрот њему.
Јер помажеш народу невољном, а на поносите спушташ очи своје и понижаваш их.
Ти си видјело моје, Господе, и Господ просвјетљује таму моју.
С тобом разбијам војску, с Богом својим скачем преко зида.
Пут је Божји вјеран, ријеч Господња чиста. Он је штит свјема који се уздају у њ.
Јер ко је Бог осим Господа? И ко је стијена осим Бога нашега?
Бог је крјепост моја и сила моја, и чини да ми је пут без мане.
Даје ми ноге као у јелена, и на висине моје ставља ме.
Учи руке моје боју, те ломе лук мједени мишице моје.
Ти ми дајеш штит спасења својега, и милост твоја чини ме велика.
Шириш кораке моје пода мном, те се не омичу глежњи моји.
Тјерам непријатеље своје, и потирем их, и не враћам се докле их не истријебим.
И истребљујем их, и обарам их да не могу устати, него падају под ноге моје.
Јер ме ти опасујеш снагом за бој; који устану на ме, обараш их пода ме.
Непријатеља мојих плећи ти ми обраћаш, и потирем ненавиднике своје.
Обзиру се, али нема помагача; вичу ка Господу, али их не слуша.
Сатирем их као прах земаљски, као блато по улицама газим их и размећем.
Ти ме избављаш од буне народа мојега, чуваш ме да сам глава народима; народ којега не познавах служи ми.
Туђини ласкају ми, чујући покоравају ми се.
Туђини блиједе, дршћу у градовима својим.
Жив је Господ, и да је благословена стијена моја. Да се узвиси Бог, стијена спасења мојега.
Бог који ми даје освету, и покорава ми народе,
Који ме изводи из непријатеља мојих, и подиже ме над оне који устају на ме, и од човјека жестока избавља ме.
Тога ради хвалим те, Господе, по народима, и појем имену твојему,
Који славно избављаш цара својега, и чиниш милост помазанику својему Давиду и сјемену његову довијека.