Давид, цар над домом Јудиним, Исвостеј над домом Израиљевим. Авенир убија Асаила.
А послије тога Давид упита Господа говорећи: Хоћу ли отићи у који град Јудин? А Господ му рече: Отиди. А Давид рече: У који да отидем? Рече: Хеврон.

И Давид отиде онамо са двије жене своје, Ахиноамом из Језраела и Авигејом која прије бјеше жена Навала из Кармила.

И људе који бијаху с њим одведе Давид, све с породицама њиховијем, и настанише се по градовима Хевронским.

И дођоше људи од Јуде и помазаше ондје Давида за цара над домом Јудинијем. И јавише Давиду говорећи: Људи из Јависа Галадова погребоше Саула.

И Давид посла посланике к људима у Јавису Галадову и рече им: Да сте благословени Господу што учинисте милост господару својему, Саулу, и погребосте га.

Зато да учини Господ вама милост и вјеру; а ја ћу вам учинити добро што сте то учинили.

И нека вам се укријепе руке и будите храбри; јер Саул господар ваш погибе, а дом Јудин помаза мене за цара над собом.

Али Авенир, син Ниров, војвода Саулов, узе Исвостеја, сина Саулова, и одведе га у Маханајим,

И зацари га над Галадом и над Асуром и Језраелом и Јефремом и Венијамином и над свијем Израиљем.

Четрдесет година бјеше Исвостеју, сину Саулову, кад поче царовати над Израиљем; и царова двије године. Само дом Јудин држаше се Давида.

А Давид царова у Хеврону над домом Јудинијем седам година и шест мјесеца.

Потом изиде Авенир, син Ниров, и слуге Исвостеја, сина Саулова, из Маханајима у Гаваон.

Такођер и Јоав, син Серујин, и слуге Давидове изидоше и сретоше се с њима код језера Гаваонскога, и стадоше један с једне стране језера, а други с друге стране.

Тада рече Авенир Јоаву: Нека устану момци и нека се поиграју пред нама. И рече Јоав: Нека устану.

И усташе и изидоше на број: дванаест од Венијамина са стране Исвостеја, сина Саулова, и дванаест између слуга Давидовијех.

И ухватише један другога за главу, и тисну један другому мач свој у бок и попадаше заједно. Отуда се прозва оно мјесто Халкат-Асурим код Гаваона.

И би жесток бој онога дана; и слуге Давидове разбише Авенира и Израиљце.

А ондје бијаху три сина Серујина: Јоав и Ависај и Асаило. А Асаило бијаше лак на ногу као срна у пољу;

И потјера Асаило Авенира, и не сврну ни надесно ни налијево иза Авенира.

И Авенир обазре се натраг и рече: Јеси ли ти, Асаило? А он рече: Ја сам.

А Авенир му рече: Сврни надесно или налијево, и узми једнога од тијех момака и скини одору с њега. Али не хтје Асаило сврнути иза њега.

И Авенир опет рече Асаилу: Одступи од мене; зашто да те саставим са земљом? И како бих смео погледати у Јоава, брата твојега?

Али он не хтје одступити; и Авенир га удари копљем под пето ребро, и изађе му копље на леђа, те он паде ондје и умрије на мјесто. И ко год дође на оно мјесто гдје паде и погибе Асаило, устављаше се.

Али Јоав и Ависеј потјераше Авенира, и сунце зађе кад дођоше до брда Аме, која је према Гији на путу у пустињу Гаваонску.

И скупише се синови Венијаминови за Авениром, те се начини чета, и стадоше на врх једнога брда.

И Авенир викну Јоава и рече: Хоће ли мач прождирати довијека? Не знаш ли да јади бивају напошљетку? Зашто већ не кажеш народу да се прођу браће своје?

А Јоав рече: Тако жив био Бог, да нијеси казао, народ би још јутрос отишао, ниједан не би тјерао брата својега.

Тада затруби Јоав у трубу, и устави се сав народ и престаше тјерати Израиља и не бише се више.

И тако Авенир и људи његови идоше преко поља цијелу ону ноћ, и пријеђоше преко Јордана, и прошавши сав Витрон, дођоше у Маханаим.

А Јоав се врати од Авенира, и кад скупи сав народ, не бјеше од слуга Давидовијех деветнаест људи и Асаила.

Али слуге Давидове побише синова Венијаминовијех, људи Авенировијех, три стотине и шездесет људи, који изгибоше.

А Асаила узеше и погребоше у гробу оца његова који бијаше у Витлејему. И Јоав и људи његови идоше сву ноћ, и освануше у Хеврону.