Сива опада Мефивостеја. Симеј псује Давида. Авесалом извршује сраман савјет Ахитофелов.
А кад Давид пријеђе мало преко врха, гле, Сива, момак Мефивостејев, срете га са два магарца натоварена, на којима бјеше двјеста хљебова и сто гроздова сухих и сто груда смокава и мијех вина.

И рече цар Сиви: Шта ће ти то? А Сива му рече: Магарци су за чељад цареву, да јашу, а хљебови и воће да једу момци, а вино да пије ко се умори у пустињи.

А цар му рече: А гдје је син твога господара? Рече Сива цару: Ено га, остао је у Јерусалиму, јер рече: Данас ће ми дом Израиљев вратити царство оца мојега.

Тада рече цар Сиви: Ево, твоје је све што је било Мефивостејево. А Сива рече: Клањам ти се да нађем милост пред тобом, царе господару!

И дође цар Давид до Ваурима. А гле, изиде оданде један од рода дома Саулова, по имену Симеј, син Гирин, и идући псоваше.

И бацаше се камењем на Давида и на слуге цара Давида, које му и с десне и с лијеве стране бијаше сав народ и сви јунаци.

А Симеј овако говораше псујући: Одлази, одлази, крвопијо и зликовче!

Обрати Господ на тебе све крви дома Саулова на чије си се мјесто зацарио, и предаде Господ царство у руке Авесалому, сину твојему; ето те сада у твом злу, јер си крвопија.

Тада рече цару Ависај, син Серујин: Зашто да псује овај мртви пас цара господара мојега? Идем да му скинем главу.

Али цар рече: Шта је вама до мене, синови Серујини? Нека псује; јер му је Господ рекао: Псуј Давида. Па ко смије казати: Зашто тако чиниш?

Још рече Давид Ависају и свијем слугама својим: Ето, мој син, који је изашао од бедара мојих, тражи душу моју, а како неће овај син Венијаминов? Оставите га нека псује, јер му је Господ заповједио.

Да ако Господ погледа на невољу моју, и врати ми Господ добро за псовку његову данашњу.

И тако Давид са својим људима иђаше својим путем; а Симеј иђаше покрај горе према њему једнако псујући и бацајући се камењем на њ, и подижући прах.

И дође цар и сав народ што бијаше с њим, уморни, и одморише се ондје.

А Авесалом и сав народ Израиљев дођоше у Јерусалим, и Ахитофел с њим.

А кад Хусај Архијанин, пријатељ Давидов, дође к Авесалому, рече Хусај Авесалому: Да живи цар! Да живи цар!

А Авесалом рече Хусају: Таква ли је љубав твоја према пријатељу твојему? Зашто нијеси отишао с пријатељем својим?

А Хусај рече Авесалому: Не; него кога је изабрао Господ и овај народ и сви Израиљци, његов ћу бити и код њега ћу остати.

Сврх тога, коме бих служио? Еда ли не сину његову? Како сам служио оцу твојему, тако ћу и теби.

А Авесалом рече Ахитофелу: Свјетуј шта ћемо чинити.

А Ахитофел рече Авесалому: Лези с иночама оца својега које је оставио да му чувају кућу, па кад чује сав Израиљ како си се омразио с оцем својим, осилиће рука свјема који су с тобом.

Тада разапеше Авесалому шатор на крову, и Авесалом леже с иночама оца својега на видику свему Израиљу.

И савјет који даваше Ахитофел у оно вријеме бијаше као да би ко Бога упитао; такав бијаше сваки савјет Ахитофелов и у Давида и у Авесалома.