Азбука веры » Библија » Књига Макавејска 2 » гл.8

Књига Макавејска 2, Поглавље 8

Толкования

Толкования главы

8:1

8:2

8:3

8:4

8:5

8:6

8:7

8:8

8:9

8:10

8:11

8:12

8:13

8:14

8:15

8:16

8:17

8:18

8:19

см.:4Цар.19:35;Сир.48:24;Ис.35:36;1Мак.7:41;

8:20

8:21

8:22

8:23

8:24

8:25

8:26

8:27

8:28

8:29

8:30

8:31

8:32

8:33

8:34

8:35

8:36

Сербский (синод.)

Языки

Почетак ратовања Јуде Макавеја. Великаши и војска царева спремају напад, а Јуда храбри своју војску. Побједа над Никаноровом војском и над Тимотејем и Арапима преко Јордана.
Јуда, пак, Макавеј и они са њиме, улазећи тајно у села, позиваху сроднике, и узимајући оне који остадоше (вјерни) у Јудаизму, сабраше шест хиљада (људи).

И призиваху Господа да погледа на Народ гажен од свих и да се смилује на Храм оскврнављен од безбожних људи;

И да се смилује на уништавани Град, који имађаше бити срушен до земље, и да услиши (глас) све крви која вапи к Њему;

И да се опомене и безаконог погубљења безгрјешне дјеце, и свих хуљења која бивају на Име Његово, и да то зло омрзне.

Стекавши, пак, војну силу, Макавеј већ постаде неподношљив{непобједив.} незнабошцима, јер се гњев Божији на милост окрену.

Наступајући изненада на градове и села, паљаше их, и заузимајући важна мјеста, поражаваше не малобројне непријатеље.

А нарочито је за такве нападе користио ноћи. И проношаше се глас о његовом јунаштву свуда.

Видјећи, пак, Филип да овај муж (Јуда) мало по мало напредоваше, и да све чешће напредује у успјесима, написа (писмо) Птоломеју, војном заповиједнику Целесирије и Феникије, да дође у помоћ царевим стварима.

А он, одмах изабравши Никанора, сина Патроклова, једнога од првих пријатеља (царевих), посла га и под њим не мање од двадесет хиљада (људи) од свих народа, да сав род Јудејаца уништи. А препоручи му и Горгију, човјека војсковођу и искуснога у ратним подухватима.

А Никанор је (већ) рачунао да царев дуг Римљанима, који је био двије хиљаде таланата, исплати заробљавањем (и продајом) Јудејаца.

Зато одмах посла у приморске градове да позивају на куповину тијела Јудејаца,{заробљеника} обећавајући да ће за таланат давати деведесет тијела, не очекујући да ће на њега убрзо доћи суд Сведржитеља.

А Јуди (Макавеју) дође вијест о Никаноровом наступању, и он пренесе својима долазак војске.

Они који бјеху плашљиви и који сумњаху у Божију правду, побјегоше и одоше у друго мјесто.

А други продаваху све што им бјеше преостало, и заједно мољаху Господа да избави оне који од безбожнога Никанора беху продани још прије сукоба,

Ако и не ради њих, а оно ради Завјета датих оцима њиховим и због призивања на себе часног и величанственог Имена Његовог.

А Макавеј, сабравши оне око себе на број шест хиљада (људи), бодраше их да се не уплаше непријатеља, нити да се боје великог мноштва незнабожаца који неправедно дођоше на њих, него да се храбро боре;

Гледајући на безаконо нанијету од њих увреду Светоме Мјесту и муке нанијете поруганом Граду, а уз то још и укидање праотачког начина живљења.

„Јер они се, рече (Јуда), уздају у оружје и дрскост, а ми се уздамо у Свемоћнога Бога, Који може и оне који долазе на нас и сав свијет једним мигом оборити.“

Набрајајући им још и помоћи (Божије) указане прецима, и помоћ против Сенахирима, како погибе сто осамдесет пет хиљада (људи).

И (помоћ) у Вавилонији кад би борба с Галатима, како свих који дођоше за борбу бјеше осам хиљада (Јевреја), са четири хиљаде Македонаца, па Македонци западоше у безизлаз, (како тада) осам хиљада људи порази сто двадесет хиљада (Галата) због добијене с Неба помоћи, и корист велику задобише.

Учинивши их тиме смјелима и готовима да умру за Законе и Отаџбину, (Јуда) раздијели војску на четири дијела.

А постави и браћу своју за старјешине сваког дијела (војске): Симона и Јосипа и Јонатана, ставивши под (команду) свакога хиљаду и петсто (људи);

А још и Елеазара (постави), па прочитавши (им) Свету Књигу и давши (војсци) поклич: Божија помоћ! – сам он предводећи прву чету – сукоби се с Никанором.

А будући да им Сведржитељ би помоћник у борби, побише преко девет хиљада непријатеља, и ранише и осакатише већи дио Никанорове војске, и све натјераше у бјекство.

А и новце оних који бјеху дошли ради куповине (робља) узеше. И гонећи их довољно (далеко), повратише се, јер их и час (сунчева заласка) сустиже.

Јер бјеше уочи суботе, због чега нису наставили да их гоне дуго.

И пошто од њих покупише оружје и сакупише плијен од непријатеља, празноваху суботу, изобилно благосиљајући и исповиједајући Господа Који их је спасао у овај дан, поставивши почетак милости њима.

А по суботи подијелише од плијена (свима) изгнаницима и удовицама и сирочади, а остатак они и дјеца (њихова) подијелише.

Кад то учинише и сатворише заједничку молитву, мољаху Милостивога Господа да се до краја измири са слугама својим.

И ударивши на војску Тимотеја и Вакхида, погубише преко двадесет хиљада њих, и сасвим загосподарише високим утврђењима; а многи плијен раздијелише једнако међу собом и прогнаницима и сирочади и удовицама, и такође и старцима.

Пошто од њих сакупише оружје и пажљиво све сабраше у погодна мјеста, остали плијен донесоше у Јерусалим.

А начелника племена који бјеше с Тимотејем, убише, човјека веома безбожна, који је Јудејцима много несреће нанио.

И празнујући побједу у Отаџбини, спалише спалитеље светих врата (Храма), Калистена (и неке друге), који бјеше побјегао у једну кућицу, те (тако) прими плату достојну безбожности (своје).

А триклети Никанор, који је ради продаје (заробљених) Јудејаца довео хиљаду трговаца,

Господњом помоћу посрамљен од оних које је он сматрао за ништавне, скинувши почасну одјећу, побјеже сам издвојен, неким споредним путем као роб бјегунац и дође у Антиохију, успјевши више него срећно, док му је (сва) војска пропала.

И он који бјеше узео на се да одужи дуг Римљанима од (продатих) заробљеника у Јерусалиму, објави (свима) да Јудејци имају Поборника и да су зато Јудејци нерањиви што сљедују Законе које је Он дао.