Азбука веры » Библија » Књига Макавејска 2 » гл.5

Књига Макавејска 2, Поглавље 5

Толкования

Толкования главы

5:1

5:2

5:3

5:4

5:5

5:6

5:7

5:8

5:9

5:10

5:11

5:12

5:13

5:14

5:15

5:16

5:17

5:18

5:19

5:20

5:21

5:22

5:23

5:24

5:25

5:26

5:27

Сербский (синод.)

Языки

Антиохов поход на Египат. Рат између Јасона и Менелаја у Јерусалиму, смрт Јасонова. Антиох Епифан покољем и пљачком Храма кажњава Свети Град и оставља намјесника Аполонија који убија народ. Јуда Макавеј одлази у пустињу.
А у ово вријеме крете Антиох у други ратни поход на Египат.{168. г. прије Христа.}

А догоди се да по цијелом Граду (Јерусалиму) скоро четрдесет дана показиваху се у ваздуху коњаници гдје трче, са златном одјећом и коњима, наоружани као чете,

И редови коњаника у бојном поретку, и са нападима и јуришима са обје стране, и покрети штитова, и мноштво копаља, и звекет мачева, и избацивање стријела, и бљесак златних украса и сваковрсних оклопа на грудима.

И због тога се сви мољаху да та појава буде на добро.

А када би лажни глас да је Антиох промијенио животом, узе Јасон не мање од хиљаду (људи) и изненада изврши напад на Град, а браниоци на зиду бише потиснути, и кад већ на крају бјеше да Град падне, Менелај побјеже у врхоград.

А Јасон немилосрдно чињаше покољ својих суграђана, не схватајући да задобијање дневног благостања над својим сродницима јесте најгора дневна несрећа, као да задобија трофеје од непријатеља, а не од својих сународника.

Но власт не освоји, а за крај свог подмуклог зла доби посрамљење, јер опет као бјегунац у земљу Амонаца побјеже.

Снађе га пак крај злог живота: би затворен (у тамницу) од Арете,{Арета I, навутејски владар} владара Арапског, и бјежећи из града у град гоњен од свију, а омражен као одступник од Закона (отачких) и презрен као џелат отаџбине и суграђана, би изгнан у Египат.

И он, који је многе одстранио из отаџбине, пропаде у страној земљи: отиђе у Лакедемонију{Спарта} мислећи да ће тамо, због сродства, наћи заштиту.

И он, који је многе људе бацио на земљу несахрањене, остаде неоплакан, и немаде никакву сахрану, нити икакав, ни отачки гроб.

А када цар дознаде за ове догађаје, сматраше да се Јудеја побунила. Зато, вративши се из Египта, раздражен као звијер у души, заузе Град (Јерусалим) борбом;

И заповиједи војницима да беспоштедно сијеку све које ухвате и кољу оне који бјежаху на кровове кућа.

И би младића и стараца убијање, људи и жена и дјеце уништавање, дјевојака и одојчади клање.

Осамдесет хиљада у току цијела три дана би уништено, четрдесет хиљада руком поклано, а не мање од закланих би продано (као робље).

И не задовољи се само тиме, него се дрзну да уђе у најсветији на цијелој земљи Храм, имајући за вођу Менелаја, који би издајник и Закона и отаџбине.

И оскврњеним рукама узе свештене сасуде и оно што други цареви подарише за напредак и славу и част Мјеста (Светог), и зграбивши даваше у оскврнављене руке.

И узношаше се високо мишљу својом Антиох, не схватајући да због гријехова житеља Града, закратко се разгњеви Господ и одврати очи од Мјеста (Светог).

А да не бјеху (Израиљци) криви за многе гријехе, (тако) као што је Илиодор, послан од цара Селевка да уђе у ризницу (Храма), и овај би ушавши био брзо кажњен, те би био одвраћен од дрскости.

Јер није Народ ради Мјеста, него је ради Народа ово Мјесто Господ изабрао.

Због тога је и ово Мјесто, узевши удјела у несрећама Народа које му се догодише, потом имало удјела и у доброчинствима (Господњим); и захваћено гњевом Сведржитеља, опет је у измирењу Великога Господара (с народом), било (и оно) васпостављено са свом славом.

Антиох, пак, узевши хиљаду и осам стотина таланата из Храма, брзо се врати у Антиохију мислећи из гордости да може учинити земљу пловну, а море проходно, због надмености срца (свога).

А остави и намјеснике да злостављају народ: у Јерусалиму Филипа, по поријеклу Фригијца, а по нарави варварскијег од онога који га постави;

А у Гаризину (у Самарији) Андроника; и још уз њих Менелаја (првосвештеника), који се горе од других надимаше (злом) над грађанима, а према грађанима Јудејцима имађаше непријатељско расположење.

А посла и начелника из Мизије Аполонија са двадесет двије хиљаде војника, заповиједивши да све одрасле покоље, а жене и млађе да прода (као робље).

Овај пак дошавши у Јерусалим и одглумивши мирољупца, суздржа се до светог дана суботњег, па нашавши Јудејце да мирују (тог дана), заповиједи потчињеној му војсци да узме оружје,

И поби све оне који изиђоше да виде (војску), те јуришну у Град и са оружјем поби велико мноштво.

А Јуда Макавеј, са десеторицом, удаљи се у пустињу, и живљаше са својим (саборцима) у горама попут звијери; и хранећи се биљном храном, живљаху тако да не би учествовали у оскврњењу (са идолопоклоницима).