Наставак и крај Друге посланице (1-18). Улога пророка Јеремије у склањању Скиније и Ковчега. Примјери Мојсија, Соломона, Немије и Јуде Макавеја, чију историју писац износи скраћено.
А налази се у записима да је Јеремија пророк заповиједио да одвођени (у ропство) узму огањ, као што је забиљежено.

И како је Пророк заповиједио одвођенима (у ропство), давши им Закон, да не забораве заповијести Господње, и да не заблуде умом гледајући идоле златне и сребрне и украсе на њима.

И друге такве ријечи говорећи, мољаше их да не удаље Закон од срца свога.

А бјеше још у том писму како је Пророк, пошто му би откривено, заповиједио да Скинију и Ковчег понесу за њим. И када изађе на гору гдје је Мојсије попевши се видио Божије насљеђе,{Земљу Обећану}

И дошавши Јеремија (тамо), нађе одају као пећину, и унесе ондје Скинију и Ковчег и жртвеник кадиони, и зазида врата.

И приђоше неки од његових пратилаца да обиљеже пут, и не могаху наћи (пећину).

А када дозна Јеремија, покара их и рече: „Мјесто ће бити непознато докле Бог не окупи сабрање народа, и не помилује их;

И тада ће Господ ово показати, и јавиће се слава Господња и облак, као што се показивала у вријеме Мојсија, као што је и Соломон молио да се Место (Храм) освети веома.“

А објашњено је и да је (Соломон), као ималац мудрости, принио жртву обновљења и завршења Храма.

Као што се и Мојсије помолио Господу, и сиђе огањ с неба и спали жртве, тако се и Соломон помолио, и огањ сишавши спали жртве свеспаљенице.

И рече Мојсије: „Зато што се жртва за гријехе не једе, она се спали.“

Тако и Соломон празноваше осам дана (обновљење).

А објашњава се и у записима и у подсјетницима Немијиним то исто, и како је он (Немија) основавши библиотеку, сабрао књиге о царевима и о пророцима и о Давиду, и писма царева (персијских) о даровима (Храму).

А тако исто и Јуда (Макавеј) сабра све (књиге) што бјеху растурене због рата који нам је био, и налазе се код нас;

Које (књиге), дакле, ако требате, пошаљите људе који ће вам их донијети.

Хотећи, дакле, празновати очишћење (Храма), написасмо вам, зато ћете добро учинити празнујући те дане.

А Бог који је спасао сав народ Свој и свима дао насљеђе, и царство, и свештенство, и освећење;

Као што је обећао преко Закона. Јер се уздамо у Бога да ће нас брзо помиловати и сабрати из свег поднебља у Свето Место. Јер нас је избавио од великих зала и Мјесто је очистио.

А све{одн. историја} о Јуди Макавеју и његовој браћи и о очишћењу највећега Храма и обновљењу Жртвеника,

И још о ратовима против Антиоха Епифана и сина његовог Евпатора,

И о бивалим јављањима с Неба онима који су за Јудаизам часно и јуначки се борили, тако да су, иако бјеху малобројни, плијенили цијелу земљу и варварска мноштва прогонили;

И да су славни у цијелој васељени Храм поново повратили, и Град ослободили, и Законе, који су имали бити погажени, васпоставили, јер им је Господ са сваком благонаклоношћу бивао милостив.

То (све) што је изнио Јасон Киринејац у пет књига, покушаћемо да скратимо у један зборник.

Јер видјећи мноштво бројки и тешкоће које имају они који желе да се упусте у казивања историје, због мноштва података,

Ми смо се побринули да онима који желе читати буде задовољство, а онима који би радо хтјели да задрже у памћењу буде лако, свима пак који се овоме буду обраћали буде корист.

И нама који смо узели на себе труд скраћивања није лако, јер је то ствар мукотрпна и ноћобдијна;

Као што ономе који припрема гозбу и настоји да угоди другима, то није лако. Ипак, ми ћемо, ради задовољства многих, радо поднијети овај тешки напор,

Остављајући писцу питање тачности излагања о свакоме, а старајући се да сљедујемо правилима скраћивања.

Јер као што градитељ нове куће треба да брине о читавој изградњи, док онај који узима на се да уживањем изрезбари и украси (кућу) треба да нађе погодности за украшавање, тако сматрам и за нас.

Удубљивати се (у ствар) и казивати течно и помно бављење појединостима – то припада ономе који први пише историју;

А да настоји да реченица буде кратка и излагање теме сажето обрађено – то остаје ономе који препричава.

Зато ћемо сада започети казивањем (повијести) додавши овоме напријед само оволико. Јер је лоше васпитно бити опширан у уводу у историју, а саму историју скраћивати.