Књига Макавејска 2, Поглавље 13

Цар Антиох V Евпатор и Лисије ратују против Јудеје, грозна смрт Менелајева. Послије молитве Богу, Макавеј напада царев табор код Модина и побјеђује; цар се повлачи и склапа мир с Јудејцима.
А године сто четрдесет и девете,{163. г. прије Христа.} дође вијест људима Јудиним да Антиох Евпатор долази са мноштвом војске на Јудеју,

И са њим Лисије намјесник и (начелник) над пословима (царства), сваки имајући војну силу јелинску, пјешака сто десет хиљада и коњаника пет хиљада и триста, и (ратних) слонова двадесет два, и триста бојних кола са срповима.

А њима се придружи и Менелај, и подстицаше великим лицемјерјем Антиоха, не ради спасења отаџбине, него мишљаше да се поврати на власт (првосвештенства).

А Цар над царевима подиже гњев Антиохов на овог проклетника, и кад Лисије подсказа да је он узрочник свих зала, заповиједи да, као што је обичај у том мјесту, одведу га и погубе у Верији.

У том мјесту, наиме, има кула висока педесет педаља,{25 метара} пуна пепела; и у њој имађаше једна направа која унаоколо кружи и расипа пепео.

Овдје сви гурају доље у погибао кривца због оскврњења храма или због неког другог великог злодјела.

Оваквом смрћу умре преступник Закона Менелај, не заслуживши ни земљу (за гроб); и сасвим праведно.

Зато што учини многе гријехе око Жртвеника, чији огањ и пепео бише свети, задоби смрт у пепелу.

А својим намјерама цар варварски иђаше против Јудејаца да им учини гора зла од оних која им учини његов отац. {Антиох IV Епифан}

А дознавши за то Јуда, заповиједи народу да даноноћно призива Господа, да сада више но икада помогне онима који би могли остати без Закона и Отаџбине и Светога Храма;

И да народ, који је тек накратко одахнуо душом, не допусти да (опет) буде поробљен богохулним незнабошцима.

Када сви то исто чињаху заједно, и мољаху Милостивога Господа са плачем и постом и земним клањањем у току три дана непрестано, Јуда их подстицаше, па нареди да се окупе.

А сам повукавши се, са старјешинама савјетоваше се, прије но што царева војска упадне у Јудеју и заузме Град, да изиђу (пред њих) и пресуде ствар уз помоћ Господњу.

И повјеривши руковођење Творцу свијета, и подстакнувши своје људе да се храбро до смрти боре за Законе, за Храм, Град, Отаџбину, за грађанство, онда крете и код Модина учини војни логор.

Давши пак свима око себе ратни поклич: Божија побједа! – са изабраним прерушеним младићима нападе ноћу на царски шатор, на логор, и поби око двије хиљаде (људи), и предњега од слонова заједно са његовим водичем.

И на крају, испунивши војни логор (непријатеља) страхом и узбуном, повратише се са успјехом.

А ово се догоди када дан тек свањиваше, благодарећи присутној му Господњој заштити.

Цар, пак, окусивши од Јудејске смјелости, покушаваше да лукавошћу освоји (њихова) мјеста.

И нападе на Ветсуру, јаку тврђаву Јудејаца, и би потиснут; наиђе на препреку, и умањи се (војска његова).

А онима у (тој) тврђави Јуда посла што им требаше.

Али неки Родокос из Јудејске војске издаде тајне непријатељима, но би тражен, ухваћен и убијен.

Цар (тада) по други пут пружи десницу (мира) онима у Ветсури, и доби примирје; (потом) отиђе, па опет нападе на оне око Јуде, но опет му се смањи војска.

Дознаде (затим) да се одметну (од њега) Филип у Антиохији, остављен (тамо) као замјеник над пословима (царства), па се узнемири, те позва Јудејце (на мир), и покори се (њиховим условима), па се закле за све што је право и склопи (споразум), и принесе жртву, одаде част Храму, и Мјесту (светом) указа човјекољубље.

И прими Макавејца. Остави Игемонида за војног заповједника од Птолемаиде до мјеста Герина (у Египту).

Дође у Птолемаиду, но Птолемаиђани бише незадовољни тим споразумом, негодоваху зато што хтједоше да пониште договоре.

(Тада) Лисије изиђе на говорницу, изложи одбрану (споразума) колико могаше, убиједи (народ), умири га, придоби њихову благонаклоност, па отиђе у Антиохију.

Толико о царевом походу (на Јудеју) и о повратку.