Стари завет:
1Мој.
2Мој.
3Мој.
4Мој.
5Мој.
ИсН.
Суд.
Рута.
1Сам.
2Сам.
1Цар.
2Цар.
1Дн.
2Дн.
1Језд.
Нем.
2Језд.
Тов.
Јдт.
Јест.
Јов.
Псал.
Приче.
Проп.
Пес.
ПремС.
Сирах.
Иса.
Јер.
Плач.
ПослЈ.
Вар.
Језек.
Дан.
Ос.
Јоило.
Амос
Авдија
Јона
Мих.
Наум.
Авак.
Соф.
Агеј
Зах.
Мал.
1 Мак.
2Мак.
3 Мак.
Нови завет: Мат. Мар. Лука. Јован Дела Јаков 1Пет. 2Пет. 1Ин. 2Јов. 3Јов. Јуда Рим. 1Кор. 2Кор. Гал. Ефес. Филиб. Кол. 1Сол. 2Сол. 1Тим. 2Тим. Титу Филим. Јевр. Откр.
Нови завет: Мат. Мар. Лука. Јован Дела Јаков 1Пет. 2Пет. 1Ин. 2Јов. 3Јов. Јуда Рим. 1Кор. 2Кор. Гал. Ефес. Филиб. Кол. 1Сол. 2Сол. 1Тим. 2Тим. Титу Филим. Јевр. Откр.
Скрыть
12:1
12:2
12:3
12:4
12:5
12:6
12:7
12:8
12:9
12:10
12:11
12:12
12:13
12:14
12:16
12:17
12:18
12:19
12:20
12:21
12:22
12:23
12:24
12:25
12:26
12:28
12:29
12:30
12:31
12:32
12:33
12:34
12:35
12:36
12:37
12:38
12:39
12:41
12:42
12:43
12:44
12:45
Сербский (синод.)
Нова непријатељства. Грађани Јопе преваром потапају Јудејце; освета Јудина у Јопи и Јамнији. Поход Макавејца у Галадиту, пораз Тимотеја. Поход на Идумеју, пораз Горгије; оскврњење ратника и жртва за мртве.
Када су, пак, склопљени ти договори, Лисије оде цару, а Јудејци се бављаху земљорадњом.
Када су, пак, склопљени ти договори, Лисије оде цару, а Јудејци се бављаху земљорадњом.
Међутим, војни заповиједници по мјестима, Тимотеј и Аполоније, син Генејев, и још Јероним и Демофон, уз њих још и Никанор, Киприарх нису их остављали безбједне и на миру.
А становници Јопе учинише једно велико нечашће: замолише Јудејце који с њима живе да са женама и дјецом уђу у од њих припремљене лађе, (да покажу) да према њима не постоји никакво нерасположење.
Пошто је то била заједничка одлука града, и пошто ови то прихватише, јер хтједоше да живе у миру и ништа сумњиво не имађаху, када се попеше (на лађе), они их потопише, њих не мање од двије стотине.
А Јуда дознавши за то злодјело учињено његовим сународницима, позва своје људе,
И призвавши праведног Судију Бога, пође против злих убица браће своје, и ноћу запали пристаниште и спали лађе, а оне који тамо бјеху побјегли прободе (мачем).
А пошто град би затворен, он се врати, али с намјером да опет дође и искоријени све житеље Јопе.
Дознавши, пак, да и грађани Јамније намјеравају да поступе на исти начин с Јудејцима који с њима живе,
Нападе ноћу и на Јамнијце, запали пристаниште с бродовима, тако да се одбљесак пламенова видио у Јерусалиму, удаљеном двјеста четрдесет стадија.
И кад одатле отидоше девет стадија, идући у поход против Тимотеја, нападоше га Арапи, њих не мање од пет хиљада и коњаника петсто.
И би сурова битка; и кад они око Јуде, благодарећи помоћи од Бога, успијеваху (у побједи), номади (Арапи) тражаху да им Јуда пружи десницу (мира), обећавајући да ће им дати стада и пашу за стада, и да ће им и у осталоме бити од користи.
А Јуда, схвативши да они заиста могу бити у многоме корисни, прихвати да склопи мир са њима; и они, добивши десницу (мира), отидоше у своје шаторе.
А нападе (Јуда) и на неки град по имену Каспим, утврђен мостовима{опкопима} и ограђен зидовима и настањен врло измијешаним народима.
А они унутра, понадавши се у одбрамбеност зидова и изобиље хране, дрско се понашаху према Јудиним људима вријеђајући их и још хулећи и говорећи недопустиве ријечи.
Људи око Јуде, призвавши Великога Владара свијета, који је без овнова и (других) справа за опсаду срушио Јерихон у вријеме Исуса (Навина), навалише звјерски на зид (тврђаве).
И заузевши град вољом Божијом, учинише неизбројиви покољ, тако да је сусједно језеро, дугачко два стадија, изгледало пуно од проливене крви.
Оданде, пак, отишавши седамсто педесет стадија, дођоше у Хараку Јудејцима званим Тувијани.
Али Тимотеја у тим мјестима не нађоше, јер бјеше без успјеха отишао из тих мјеста, а оставио у неком мјесту стражу врло утврђену.
Доситеј, пак, и Сосипатар, двојица од војсковођа Макавејевих, изашавши напријед, погубише остављене од Тимотеја у тврђави, њих више од десет хиљада људи.
Макавеј, пак, распоредивши своју војску по четама, постави ову двојицу над четама и нападе на Тимотеја, који имађаше око себе сто двадесет хиљада пјешадије и хиљаду и пет стотина коњаника.
А Тимотеј, када дознаде за напад Јудин, одасла жене и дјецу и осталу комору у мјесто звано Карнион, јер то мјесто бјеше тешко опкољиво и неприступно због ускости{кланаца} свих тих мјеста.
Када се појави прва чета Јудина, наста бојазан међу непријатељима и страх нападе на њих од појаве Свевидећег, и они нагрнуше у бјекство, бјежећи сваки на другу страну, тако да биваху често од својих рањавани и оштрицама својих мачева осакаћивани.
А Јуда предузе снажније гоњење пробадајући зликовце, и поби их око тридесет хиљада људи.
Тимотеј, пак, упавши (у руке) људима око Доситеја и Сосипатра, тражаше с великом лукавошћу да га пусте читавог, (говорећи) да он има под влашћу родитеље већине од ових, а од неких браћу, па ће (ако њега убију), они бити збрисани.
Пошто своје обећање потврди многим (ријечима) да ће их вратити неповријеђене, отпустише га ради спасења браће.
А Јуда, изишавши против Карниона и против Атаргатиона, посјече двадесет пет хиљада људи.
А послије њиховог пораза и погибељи, Јуда завојшти на Ефрон, тврди град у којем живљаше Лисије и мноштво разних народа, а младићи храбри бјеху стали испред зидина и бораху се јуначки унутра, јер, бјеху велике залихе ратних справа и стријела.
Призивајући Моћнога, који силно руши непријатељску одбрану, узеше (Јудејци) град у своје руке и оборише на земљу двадесет пет хиљада оних унутра.
И отишавши оданде, нападоше на град Скит,{Скитопољ} удаљен од Јерусалима шест стотина стадија.
Но, пошто Јудејци који тамо живљаху, посвједочише да су Скитопољци имали према њима наклоност и у временима несреће излазили им пријатељски у сусрет,
Захваливши им и замоливши их да и надаље буду наклоњени роду (Јудејском), дођоше у Јерусалим, а близу бјеше Празник седмина.{Педесетница}
А послије именоване Педесетнице, нападоше на Горгију, војног заповиједника Идумеје.
Он, пак, изиђе (на њих) са три хиљаде пјешака и четиристо коњаника.
И кад се сукобише, деси се да паде нешто мало Јудејца.
Неки, пак, Доситеј, од Вакинорових, човјек коњаник и јуначан, гоњаше Горгију и ухвативши за огртач, вођаше га снажно и хтједе проклетника да зароби жива, кад неки од коњаника Тракијаца нападе овога (Доситеја) и одсјече му раме, те Горгија побјеже у Марису.
А кад се људи око Ездрина, дуго се борећи, уморише, призва Јуда Господа да се појави као саборац и предводник рата.
Започевши први језиком отаца поклич с пјесмама,{Псалмима.} и ударивши изненадно на Горгијину војску, натјера их у бјекство.
Потом Јуда узе војску и одведе у град Одолам; па пошто стиже и субота, очистивши се по обичају, тамо проведоше суботу.
Сљедећег, пак, дана дођоше Јудини људи, пошто бјеше потреба (сахране) да пренесу тијела претходно палих (ратника) и са сродницима положе их у гробове отаца.
И нађоше код свакога од мртвих под одјећом посвећене ствари од идола из Јамније, што Закон забрањује Јудејцима, па свима постаде јасно да су због тога разлога погинули.
Сви, пак, благословивши суд Праведног Судије Господа, који тајне ствари чини јавнима,
Обратише се на молитву молећи (Бога за њих) да учињени гријех сасвим избрише. А племенити Јуда мољаше народ да чувају себе и буду без гријеха имајући пред очима оно што се десило због гријеха оних који су прије тога погинули.
И учини сабирање новчаних прилога по (сваком) човјеку, двије хиљаде драхми, и посла у Јерусалим да се принесе жртва за гријех, чинећи то веома добро и мудро мислећи на васкрсење.
Јер кад не би очекивао да ће и ови погинули васкрснути, било би сувишно и неразумно молити се за мртве.
Али, сагледајући да је онима који с побожношћу премину припремљена најбоља награда, бјеше (му) намисао света и побожна, зато и учини жртву умилостивљења за умрле да би се ослободили гријеха.
