Азбука веры » Библија » Књига Макавејска 2 » гл.10

Књига Макавејска 2, Поглавље 10

Толкования

Толкования главы

10:1

10:2

10:3

10:4

10:5

10:6

10:7

10:8

10:9

10:10

10:11

10:12

10:13

10:14

10:15

10:16

10:17

10:18

10:19

10:20

10:21

10:22

10:23

10:24

см.:1Мак.5:37;

10:25

10:26

10:27

10:28

10:29

10:30

10:31

10:32

10:33

10:34

10:35

10:36

10:37

10:38

Сербский (синод.)

Языки

Ослобођење и очишћење Храма у Јерусалиму, обнова жртава, празник Ханука (25. кислева 164. год. прије Христа). Нови цар Евпатор и судбина слуге му Птоломеја. Макавеј војује на Идумејце и против Тимотеја у Газари и побјеђује.
А Макавеј и они с њиме, пошто Господ иђаше пред њима, повратише Храм и Град.

А олтаре (идолске) по тргу, начињене од туђинаца, а тако исто и храмове порушише.

И Храм очистивши, начинише други Жртвеник, и крешући камен о камен, запалише ватру и узевши од њих ватру, узнесоше жртву (Богу) послије двогодишњег времена, и тамјан{кадиони жртвеник} и свијећњаке и (трпезу) хљебова предложења начинише.

А када то учинише, паднувши потрбушке мољаху Господа да више не допадну таквих зала, него ако некад и сагријеше, да их Он с кротошћу кара и не предаје их хулним и варварским народима.

И у који дан Храм би оскврнављен од иноплеменика, догоди се да у исти дан буде и очишћење Храма: двадесет и петог истог мјесеца,{14. децембра 164. г. прије Христа.} који је Хаселев.

И са радошћу прослављаху осам дана на начин празниковања Сјеница, сјећајући се како су прије кратког времена празник Сјеница у горама и пећинама попут звијери проводили.

Зато, носећи украшене штапове и лијепе гранчице, а још и палме, узношаху пјесме Ономе Који је успјешно омогућио да се очисти Мјесто његово.

А одредише општом заповијешћу и гласањем свему Јудејском народу: да сваке године празнује ове дане.

Тако, дакле, би са смрћу Антиоха званог Епифан.

А сада ћемо изложити оно што је било у вријеме Евпатора Антиоха,{Антиох V Евпатор} који бјеше син оног безбожника, скраћујући (овдје) зла настала од ратова.

Овај, дакле, преузевши царство, постави над пословима (државним) неког Лисија, првог војног заповиједника Целесирије и Феникије.

Птоломеј пак, звани Макрон, бјеше први који држаше правду Јудејцима због учињене им (раније) неправде, и стараше се да се према њима односи мирољубиво.

Због тога бјеше оптужен од пријатеља (царевих) пред Евпатором и често називан издајником, зато што је напустио повјерени му од Филомитора (цара Египатског) Кипар и прешао Антиоху Епифану, те не чинећи племениту част достојанству власти, отрова се и напусти живот.

А када Горгија постаде војни заповиједник оних крајева, сакупи стране плаћенике и сваком приликом вођаше рат против Јудејаца.

А заједно са њиме и Идумејци, држећи значајна (војна) утврђења, узнемираваху Јудејце, и примајући оне који побјегоше из Јерусалима, настојаху да подржавају рат.

А људи око Макавејаца учинивши молепствије, и молећи Бога да им буде помоћник у борби, ударише на утврђења Идумејаца,

Са којима се храбро сударише и заузеше (њихова) мјеста, и све који се на зидовима борише побјеђиваху, и убијаху оне који им допадаху руку, те побише не мање од двадесет хиљада (људи).

А када побјеже (њих) не мање од девет хиљада у двије добро утврђене куле, и имађаху све што требаше у случају опсаде,

Макавејац остави на кључним мјестима Симона и Јосифа и још Закхеја и довољан број његових људи ради опсаде ових (тврђава), и он се издвоји (на други положај).

Но они око Симона, полакомљени на новац, присташе на (понуђени) новац неких који бјеху у кулама, и примивши седамдесет хиљада драхми, пустише неке да изиђу (из опсаде).

А када Макавеј би обавијештен о том догађају, сабра народне вође и оптужи (их) да су за сребро продали браћу, пустивши (да побјегну) оне који ратоваху против њих.

И ове, пошто посташе издајници, поби и одмах заузе те двије куле.

Успијевајући у свему с оружјем у рукама, погуби у двјема тврђавама више од двадесет хиљада (људи).

А Тимотеј, који раније бјеше побијеђен од Јудејаца, сабравши многобројне стране снаге и сакупивши из Азије не мали број коњице, дође с оружјем да узме Јудеју.

А људи око Макавејца, кад се он приближи, окретоше се молитви Богу посувши главе пепелом и опасавши се костријетом,

И клекнувши на стијену наспрам Жртвеника (код Храма), мољаху (Бога) да им буде милостив и да „непријатељује непријатељима њиховим и противникује противницима“, као што Закон јасно говори.

А кад дођоше с молитве, узеше оружје и изиђоше изван Града (Јерусалима) подалеко, па кад се приближише непријатељима, зауставише се насамо.

Тек што се појави јутро, нападоше обје (војске), једни имајући залог успјеха и побједе, уз (своју) врлост, ослањање на Господа, а други истакоше гњев за вођу својих борби.

Док биваше јака битка, појавише се противницима с неба пет сјајних мужева на коњима златних узда, који предвођаху Јудејце.

Они узеше Макавејца између себе и покривајући га својим свеоружјем, чуваху га неповредивог, а на противнике избациваху стријеле и муње; због чега они, збуњени обневидјелошћу, бјеху испуњени пометњом и погубљивани (од Јудејаца).

Побијено би двадесет хиљада и петсто (људи), и шесто коњаника.

А сам Тимотеј побјеже у утврђење звано Газара, јаку тврђаву, гдје бјеше војсковођа Хереј.

Људи око Макавејца с ревношћу држаху опкољену тврђаву четири дана.

А они унутра, надајући се на утврђеност мјеста, прекомјерно хуљаху и говораху недопустиве ријечи.

А када свиташе пети дан, двадесет младића Макавејевих, распаливши се гњевом због хула, навалише на зид мушки и с гњевом звијери сјекоше ко год им допадаше (руку).

А и други тако исто, успевши се за њима, затекавши изненађене оне унутра, потпаљиваху куле и распаливши ватре, живе спаљиваху богохулнике. Други, пак, развалише врата и (кроз њих) прихвативши осталу војску, заузеше град.

И Тимотеја, који бјеше скривен у некој јами, посјекоше, и његовог брата Хереја и Аполофана.

А када то завршише, са пјесмама и похвалама благосиљаху Господа, Који је велико доброчинство учинио Израиљу и побједу им даровао.