Азбука веры » Библија » Књига Макавејска 2 » гл.1

Књига Макавејска 2, Поглавље 1

Толкования

Толкования главы

1:1

1:2

1:3

1:4

1:5

1:6

1:7

1:8

1:9

1:10

1:11

1:12

1:13

1:14

1:15

1:16

1:17

1:18

см.:1Мак.4:59;

1:19

см.:Лев.6:9:12;

1:20

1:21

1:22

1:23

1:24

1:25

1:26

1:27

1:28

1:29

см.:Втор.30:4;2Мак.2:10;3Езд.1:30;Неем.1:9;

1:30

1:31

1:32

1:33

1:34

1:35

1:36

Сербский (синод.)

Языки

Прва празнична посланица (1-9) и Друга посланица (10-36) Јудејцима у Египту. Немија и свештеници налазе огањ и уз молитву приносе жртву.
Браћи Јудејцима у Египту – да се радују! Браћа Јудејци у Јерусалиму и у земљи Јудејској – мир добри!

И да вам Бог чини добро, и опомене се Завјета Свога Авраму и Исаку и Јакову, вјерним слугама Својим.

И да вам свима да срце да Га поштујете, и да творите вољу Његову срцем великим и душом усрдном.

И да отвори срце ваше за Закон Његов и за заповијести, и да учини мир!

И да услиши молитве ваше и измири се с вама, и да вас не остави у времену злом!

И сада се ми овдје молимо за вас.

За царовања Димитрија,{Димитрије II Никатор.} године сто шездесет девете,{143. г. прије Христа.} ми Јудејци написали смо вам: У жалости и у страдању које наиђе на нас у овим годинама, од када одступи Јасон и они са њиме од Свете Земље и царства;

И запалише врата (Храма), и пролише крв невину. И помолисмо се Господу и бисмо услишени, и принијесмо жртву и брашно, и упалисмо свјетилнике и предложисмо хљебове.

И сада, да празнујете дане Сјеница Хаселева мјесеца. Године сто осамдесет и осме.“{124. г. прије Христа.}

„Ми у Јерусалиму и у Јудеји и герусија{скупштина стараца.} и Јуда – Аристовулу учитељу цара Птоломеја,{Птоломеј VI Филомитор} који је од рода помазаних свештеника, и Јудејцима у Египту – желимо радост и здравље!

Од великих опасности Богом спасени, веома Му благодаримо, пошто против цара ратујемо.

Јер је Он одагнао оне који су ратовали против Светога Града.

Јер кад је владар{цар Антиох IV Епифан} био у Персији и око њега војна сила, која изгледаше неодољива, бише исјечени у храму Нанеје (богиње), пошто жречеви Нанејини употребише превару.

Јер када Антиох дође у то мјесто (с намјером) да се вјенча са њом, и са њим његови пријатељи, с циљем да узме многе новце као мираз;

И кад жречеви Нанејини новац изнесоше, и он са неколицином уђе у двориште храма, они, чим Антиох уђе, затворише храм;

И отворивши скривени отвор на своду, почеше бацати камење и згромосаше владара, па исјекавши на комаде и одсјекавши главе, избацише (их) онима напоље.

Благословен за све Бог наш који предаде безбожнике (на смрт).

Хотећи, пак, да празнујемо двадесет и петог дана (мјесеца) Хаселева очишћење Храма, сматрасмо за потребно да вас извијестимо да и ви празнујете празник Сјеница и огња: када је Немија, подигавши Храм и Жртвеник, принио жртве.

Јер кад оци наши бише вођени у Персију, тадашњи побожни свештеници, узевши од огња са Жртвеника, тајно сакрише у удубљење бунара који бјеше безводан, и ту обезбиједише тако да нико не знађаше то мјесто.

И пошто прође много година, када Богу би угодно, би послан Немија од цара Персијског; и посла по огањ потомке оних свештеника који су га сакрили; а када нас они обавијестише да нису нашли огањ, него густу воду, заповиједи им да је захвате и донесу.

А када би готово све за приношење жртава, Немија заповиједи свештеницима да том водом полију дрва и што је на њима.

Кад то би учињено и прође неко вријеме, и изгрија сунце које претходно бјеше за облаком, запали се велика ватра тако да се сви дивљаху.

А свештеници чињаху молитву док жртва сагоријеваше, свештеници и сви остали; започињаше Јонатан, а остали са Немијом понављаху.

А бјеше молитва овакве садржине: „Господе, Господе Боже, Творче свега, Страшни и Моћни и Праведни и Милостиви, Једини Царе и (Једини) Добри,

Једини Даваоче (свега), Једини Праведни и Сведржитељу и Вјечни, који спасаваш Израиља од свакога зла, који си учинио оце (наше) изабраницима (твојим) и осветио си их.

Прими жртву за сав народ твој Израиљ и сачувај удио твој и посвети га.

Сабери расијање наше, ослободи оне који робују међу незнабошцима, погледај на понижене и омражене, и нека познају незнабошци да си Ти Бог наш.

Казни оне који нас тиранишу и вријеђају у гордости (својој).

Засади народ Твој у Месту Светоме Твоме, као што рече Мојсије.“

А свештеници припијеваху пјесме.

Када пак жртве сагорјеше, Немија нареди да остатак воде пролију на веће каменове.

И када то би, пламен се запали, и кад свјетлост од Жртвеника одбљесну, све сагори.

А када јавна постаде ова ствар, и би јављено цару Персијском: да на мјесту гдје су одведени (у ропство) свештеници сакрили огањ, појави се вода којом су људи око Немије спалили жртву;

Цар огради мјесто и прогласи га светим, пошто је (претходно) испитао ствар.

А они којима цар дариваше многе и различите даре, добијаше и раздаваше.

Људи око Немије назваше то Нефтар, што значи: Очишћење, а многи га зову Нефтаи.