Царство Израиљево: Јуј помазан за цара, убија Јорама, Охозију и Језавељу.
А Јелисеј пророк дозва једнога између синова пророчких и рече му: Опаши се и узми ову уљаницу, па иди у Рамот Галадски.

И кад дођеш онамо, видјећеш ондје Јуја, сина Јосафата, сина Нимсијина и ушавши, изведи га између браће његове и одведи га у најтајнију клијет.

И узми уљаницу и излиј му на главу и реци: Овако вели Господ: Помазах те за цара над Израиљем. Затијем отвори врата и бјежи, и не забављај се.

И отиде младић, момак пророков, у Рамот Галадски.

И кад уђе, гле, сјеђаху војводе; а он рече: Војводо, имам нешто да ти кажем. А Јуј му рече: Коме између свијех нас? А он рече: Теби, војводо.

Тада уста и уђе у кућу, а он му изли на главу уље и рече му: Овако вели Господ Бог Израиљев: Помазах те за цара над народом Господњим, Израиљем.

И побиј дом Ахава, господара својега, јер хоћу да покајем крв слуга својих пророка и крв свијех слуга Господњијех од руке Језавељине.

И тако ће изгинути сав дом Ахавов, и истријебићу Ахаву и оно што уза зид мокри, и ухваћенога и остављенога у Израиљу.

И учинићу с домом Ахавовијем као с домом Јеровоама, сина Наватова, и као с домом † Васе, сина Ахијина.

И Језавељу ће изјести пси у пољу Језраелском, и неће бити никога да је погребе. Потом отвори врата и побјеже.

А Јуј изиде к слугама господара својега и запиташе га: Је ли добро? Што је дошао тај безумник к теби? А он им рече: Знате човјека и бесједу његову.

А они рекоше: Није истина; кажи нам. А он им рече: Тако и тако рече ми говорећи: Овако вели Господ: Помазах те за цара над Израиљем.

Тада брже узеше свак своју хаљину и метнуше пода њ на највишем басамаку, и затрубише у трубу и рекоше: Јуј поста цар.

Тако се побуни Јуј, син Јосафата, сина Нимсијина, на Јорама; а Јорам чуваше Рамот Галадски са свијем Израиљем од Азаила, цара Сирскога.

А бјеше се вратио цар Јорам да се лијечи у Језраелу од рана које му задаше Сирци кад се бијаше с Азаилом, царем Сирским. И рече Јуј: Ако вам је воља, нека нико не излази из града да отиде и јави у Језраел.

И Јуј сједе на кола и отиде у Језраел, јер Јорам лежаше ондје; и Охозија, цар Јудин, бјеше дошао да види Јорама.

А стражар који стајаше на кули у Језраелу, кад угледа људство Јујево гдје иде, рече: Неко људство видим. Тада рече Јорам: Узми коњика и пошљи га пред њих, и нека запита: Је ли мир?

И отиде коњик преда њ и рече: Овако вели цар: Је ли мир? А Јуј рече: Шта је теби до мира? Хајде за мном. А стражар јави говорећи: Гласник дође до њих, али се не враћа.

И посла другог коњика, који кад дође к њима, рече: Овако вели цар: Је ли мир? А Јуј рече: Шта је теби до мира? Хајде за мном.

Опет јави стражар говорећи: Дође до њих, али се не враћа; а ход као да је ход Јујев, јер иде помамно.

Тада рече Јорам: Прежи. И упрегоше у кола његова. Тако изиде Јорам, цар Израиљев, и Охозија, цар Јудин, сваки на својим колима, и отидоше на сусрет Јују и сретоше га на њиви Навутеја Језраељанина.

И кад Јорам угледа Јуја, рече му: Је ли мир, Јују? А он одговори: Какав мир? Док је толикога курвања Језавеље, матере твоје, и чарања њезинијех.

Тада Јорам окрете се и побјеже говорећи Охозији: Издаја, Охозија!

Али Јуј зграби лук свој и устријели Јорама међу плећи да му стријела прође кроз срце, те паде у колима својим.

Тада рече Јуј Вадекару, војводи свом: Узми га и баци га на њиву Навутеја Језраељанина; јер опомени се кад ја и ти заједно јахасмо за Ахавом, оцем његовијем, како Господ изрече за њ ово зло:

Заиста, крв Навутејеву и крв синова његовијех видјех синоћ, рече Господ, и платићу ти на овој њиви, рече Господ. Зато узми га сад и баци на ту њиву, по ријечи Господњој.

А Охозија, цар Јудин, видјевши то, побјеже к дому у врту; али га потјера Јуј и рече: Убијте и тога на његовијем колима. И ранише га на брду Гуру које је код Ивлеама. И утече у Мегидон и ондје умрије.

И слуге га његове метнуше на кола и одвезоше у Јерусалим, и погребоше га у гробу његову код отаца његовијех у граду Давидову.

А једанаесте године царовања Јорама, сина Ахавова, поче царовати Охозија над Јудом.

Иза тога Јуј дође у Језраел. А Језавеља кад чу, намаза лице своје и накити главу своју, па гледаше с прозора.

И кад Јуј улажаше на врата, рече она: Је ли мир, Зимрије, крвниче господара својега?

А он погледа на прозор и рече: Ко је са мном? Ко? Тада погледаше у њ два-три дворанина.

А он им рече: Баците је доље. И бацише је, и прште крв њезина по зиду и по коњма, и погази је.

Потом ушавши једе и пи, па рече: Видите ону проклетницу и погребите је, јер је царска кћи.

И отидоше да је погребу и не нађоше од ње ништа до лубању и стопала и шаке.

И дођоше натраг и јавише, а он рече: То је ријеч Господња, коју је рекао преко слуге својега Илије Тесвићанина говорећи: У пољу Језраелском изјешће пси тијело Језавељино.

Нека буде тијело Језавељино као гној на њиви у пољу Језраелском да се не може казати: Ово је Језавеља.