Јелисеј објављује јевтиноћу у Самарији након што је Господ на чудесан начин отјерао Сиријце.
Тада рече Јелисеј: Чујте ријеч Господњу; тако вели Господ: Сјутра ће у ово доба бити мјера бијелога брашна за сикал, а двије мјере јечма за сикал на вратима Самаријским.

А војвода, † на којега се руку цар наслањаше, одговори човјеку Божијему и рече: Да Господ начини окна на небу, би ли могло то бити? А Јелисеј рече: Ето, ти ћеш видјети својим очима, али га нећеш јести.

А бијаху на вратима четири човјека губава, и рекоше један другому: Што сједимо овдје да умремо?

Да речемо: Да уђемо у град, глад је у граду, те ћемо умријети ондје; а да останемо овдје, опет ћемо умријети; него хајде да ускочимо у око Сирски; ако нас оставе у животу, остаћемо у животу, ако ли нас погубе, погинућемо.

И тако уставши у сумрак, пођоше у око Сирски и дођоше до краја окола Сирскога и, гле, не бјеше никога.

Јер Господ учини те се у околу Сирском чу лупа кола и коња и велике војске, те рекоше један другому: Ето, цар је Израиљев најмио на нас цареве Хетејске и цареве Мисирске да ударе на нас.

Те се подигоше и побјегоше по мраку оставивши шаторе своје и коње своје и магарце своје и око као што је био, и побјегоше ради душа својих.

Па кад дођоше губавци на крај окола, уђоше у један шатор, и наједоше се и напише се, и покупише из њега сребро и злато и хаљине, и отидоше те сакрише. Па се вратише и уђоше у други шатор, па покупише и из њега и отидоше, те сакрише.

Тада рекоше међу собом: Не радимо добро; овај је дан дан добријех гласова; а ми шутимо. Ако ушчекамо до зоре, стигнуће нас безакоње. Зато сада хајде да идемо и јавимо дому цареву.

И тако дошавши дозваше вратара градскога и казаше му говорећи: Идосмо у око Сирски и, гле, нема никога, ни гласа човјечијега; него коњи повезани и магарци повезани, и шатори како су били.

А он дозва остале вратаре и јавише у дом царев.

А цар, уставши по ноћи, рече слугама својим: Казаћу вам сада шта су нам учинили Сирци. Знаду да гладујемо, зато отидоше из окола да се сакрију у пољу говорећи: Кад изиђу из града, похватаћемо их живе и ући ћемо у град.

А један од слуга његовијех одговори и рече: Да узмемо пет осталијех коња што још има у граду; гле, то је све што је остало од мноштва коња Израиљских; то је све што није изгинуло од мноштва коња Израиљских; да пошљемо да видимо.

И узеше два коња колска које посла цар за војском Сирском, говорећи: Идите и видите.

И отидоше за њима до Јордана и, гле, по свему путу бијаше пуно хаљина и судова које побацаше Сирци у хитњи. Тада се вратише посланици и јавише цару.

Тада изиде народ и разграби око Сирски; и бјеше мјера бијелога брашна за сикал, и двије мјере јечма за сикал, по ријечи Господњој.

И цар постави на врата онога војводу на којега се руку наслањаше, а народ га изгази на вратима, те умрије, по ријечи човјека Божијега коју рече кад цар к њему дође.

Јер кад човјек Божји рече цару: Двије мјере јечма за сикал и мјера бијелога брашна за сикал биће сјутра у ово доба на вратима Самаријским,

А онај војвода одговори човјеку Божијему говорећи: Да Господ начини окна на небу, би ли могло бити што кажеш? А Јелисеј рече: Ти ћеш видјети својим очима, али га нећеш јести.

И зби му се то, јер га изгази, народ на вратима, те умрије.