Азбука веры » Библија » Књига о царевима 2 » гл.5

Књига о царевима 2, Поглавље 5

Толкования

Толкования главы

5:1

5:2

5:3

5:4

5:5

5:6

5:7

см.:Втор.32:39;

5:8

5:9

5:10

см.:Ин.9:7;Лк.17:14;

5:11

5:12

5:13

5:14

см.:Лк.4:27;

5:15

см.:Нав.15:19;1Цар.25:27;

5:16

5:17

5:18

5:19

5:20

5:21

5:22

5:23

5:24

5:25

5:26

5:27

см.:2Цар.3:29;Исх.4:6;Чис.12:10;

Сербский (синод.)

Языки

Царство Израиљево. Јелисеј исцјељује губавога Сиријца Немана и кажњава Гијезија губом.
И бјеше Неман, војвода цара Сирскога, човјек велик у господара својега и у части, јер преко њега сачува Господ Сирију; али тај велики јунак бјеше губав.

А из Сирије изиде чета и зароби у земљи Израиљској малу дјевојку, те она служаше жену Неманову.

И она рече својој госпођи: O кад би мој господар отишао к пророку у Самарији! Он би га опростио од губе.

Тада Неман отиде к своме господару и јави му говорећи: Тако и тако каже дјевојка из земље Израиљске.

А цар Сирски рече му: Хајде, иди, а ја ћу послати књигу цару Израиљеву. И он отиде, и понесе десет таланата сребра и шест тисућа сикала злата и десеторе стајаће хаљине.

И однесе књигу цару Израиљеву која овако говораше: Ето, кад ти дође ова књига, знај да шаљем к теби Немана, слугу својега, да га опростиш губе.

А кад цар Израиљев прочита књигу, раздрије хаљине своје и рече: Зар сам ја Бог да могу убити и повратити живот, те шаље к мени да опростим човјека губе? Пазите и видите како тражи задјевице са мном.

А кад чу Јелисеј, човјек Божји, да је цар Израиљев раздро хаљине своје, посла к цару и поручи: Зашто си раздро хаљине своје? Нека дође к мени да позна да има пророк у Израиљу.

И тако дође Неман с коњма и колима својим, и стаде на вратима дома Јелисејева.

А Јелисеј посла к њему и поручи: Иди и окупај се седам пута у Јордану, и оздравиће тијело твоје и очистићеш се.

Тада се расрди Неман и пође говорећи: Гле! Ја мишљах, он ће изаћи к мени, и стаће и призваће име Господа Бога својега, и метнути руку своју на мјесто и очистити губу.

Нијесу ли Авана и Фарфар воде у Дамаску боље од свијех вода Израиљских? Не бих ли се могао у њима окупати и очистити? И окренувши се, отиде гњеван.

Али слуге његове приступивши рекоше му говорећи: Оче, да ти је казао пророк што велико, не би ли учинио? А зашто не би кад ти рече: Окупај се, па ћеш се очистити?

И тако сиђе и зарони у Јордан седам пута по ријечима човјека Божијега, и тијело његово поста као у малога дјетета и очисти се.

Тада се врати к човјеку Божијему са пратњом својом, и дошав стаде пред њим и рече: Ево, сад видим да нема Бога нигдје на земљи до у Израиљу. Него узми дар од слуге својега.

Али он рече: Тако да је жив Господ пред којим стојим, нећу узети. И он наваљиваше на њ да узме; али он не хтје.

Тада рече Неман: Кад нећеш, а оно нека се да слузи твојему ове земље колико могу понијети двије мазге. Јер слуга твој неће више приносити жртава паљеница ни других жртава другим боговима, него Господу.

А Господ нека опрости ово слузи твојему: Кад господар мој уђе у дом Римонов да се поклони ондје, па се прихвати за моју руку, да се и ја поклоним у дому Римонову, нека опрости Господ слузи твојему кад се тако поклоним у дому Римонову.

А он му рече: Иди с миром. И он отиде од њега и пријеђе једно потркалиште.

Тада рече Гијезије, слуга Јелисеја, човјека Божијега: Гле, господар мој не хтје примити из руку тога Немана Сирца што бјеше донио. Али тако да је жив Господ, потрчаћу за њим и узећу што од њега.

И Гијезије отрча за Неманом. А кад га видје Неман гдје трчи за њим, скочи с кола својих и срете га, па му рече: Је ли добро?

А он рече: Добро је. Господар мој посла ме да ти кажем: Ево, баш сад дођоше к мени два младића из горе Јефремове, пророчки синови, дај за њих таланат сребра и двоје стајаће хаљине.

А Неман рече: Узми и два таланта. И натјера га; и свеза два таланта сребра у два тобоца и двоје стајаће хаљине, и даде двојици момака својих да носе пред њим.

А он кад дође на брдо, узе из руку њиховијех и остави у једној кући, а људе отпусти, те отидоше.

Потом дошавши стаде пред Господаром својим. А Јелисеј му рече: Откле Гијезије? А он рече: Није ишао слуга твој никуда.

Али му он рече: Зар срце моје није ишло онамо кад се човјек врати с кола својих преда те? Зар је то било вријеме узимати сребро и узимати хаљине, маслинике, винограде, овце, говеда, слуге и слушкиње?

Зато губа Неманова нека прионе за те и за сјеме твоје довијека. И отиде од њега губав, био као снијег.