Разорење Јерусалима. Вавилонско ропство. Исмаило убија Годолију. Цар вавилонски пушта из тамнице Јоахина.
И тако девете године његова царовања, десетога мјесеца десетога дана, дође Навуходоносор, цар Вавилонски, са свом војском својом на Јерусалим, и стадоше у око под њим, и начинише опкопе око њега.

И град би опкољен до једанаесте године царовања Седекијина.

И деветога дана мјесеца четвртога поста велика глад у граду, те народ земаљски немаше хљеба.

Тада град би проваљен, а војници сви побјегоше ноћу на врата између два зида уз врт царев; а Халдеји бијаху свуда око града; и цар отиде путем к пустињи.

Али војска Халдејска потјера цара, и стигоше га у пољу Јерихонском, а сва војска што бијаше с њим разбјеже се од њега.

И ухватише цара и одведоше га к цару Вавилонском у Ривлу, и ондје му судише.

И синове Седекијине поклаше на његове очи, па онда Седекији ископаше очи, и свезаше га у два ланца мједена и одведоше га у Вавилон.

А седмога дана петога мјесеца године деветнаесте царовања Навуходоносора, цара Вавилонскога, дође у Јерусалим Невузардан, заповједник стражарски, слуга цара Вавилонскога.

И попали дом Господњи и дом царски и све домове у Јерусалиму; све велике куће попали огњем.

И зидове Јерусалимске унаоколо развали сва војска халдејска, која бијаше са заповједником стражарским.

А остатак народа што оста у граду, и пребјеге што пребјегоше к цару Вавилонском и остали прости народ одведе Невузардан, заповједник стражарски.

Само од сиромаха у земљи остави заповједник стражарски који ће бити виноградари и ратари.

И ступове мједене што бијаху у дому Господњем, и подножја, и море мједено које бијаше у дому Господњем, изломише Халдејци, и мјед од њих однесоше у Вавилон.

И лонце и лопате и виљушке и кадионице и све судове мједене којима служаху, узеше,

И клијешта и котлиће, што год бјеше златно и што год бјеше сребрно, узе заповједник стражарски,

Два ступа, једно море и подножја, што начини Соломон за дом Господњи; не бјеше мјере мједи од свијех тијех судова;

Осамнаест лаката бијаше висок један ступ, и озго на њему бијаше оглавље мједено, и оглавље бијаше високо три лакта, и плетенице и шипци око оглавља, све од мједи; такав бијаше и други ступ с плетеницом.

Узе заповједник стражарски и Серају, првога свештеника, и Софонију, другога свештеника, и три вратара.

А из града узе једнога дворанина који бијаше над војницима и пет људи који стајаху пред царем, који се нађоше у граду, и првога писара војничкога који пописиваше народ по земљи у војску, и шездесет људи из народа земаљскога који се нађоше у граду.

Узе их Невузардан, заповједник стражарски, и одведе к цару Вавилонском у Ривлу.

А цар их Вавилонски поби и погуби у Ривли у земљи Ематској. Тако би пресељен Јуда из земље своје.

А над народом који оста у земљи Јудиној, који остави Навуходоносор, цар Вавилонски, над њим постави Годолију, сина Ахикама, сина Сафанова.

А кад чуше све војводе и људи њихови да је цар Вавилонски поставио Годолију, дођоше ка Годолији у Миспу, наиме: Исмаило, син Нетанијин, и Јоанан, син Каријајев, и Сераја, син Тануметов из Нетофата, и Јазанија, син Махатов, они и људи њихови.

И Годолија се закле њима и људима њиховијем и рече: Не бојте се службе Халдејима; сједите у земљи и служите цару Вавилонском, и биће вам добро.

Али седмога мјесеца дође Исмаило, син Нетаније, сина Елисамова, рода царскога, и десет људи с њим, и убише Годолију, те погибе; тако и Јудеје и Халдеје који бијаху с њим у Миспи.

Тада се подиже сав народ, мало и велико, и војводе, те отидоше у Мисир, јер се побојаше Халдеја.

А тридесет седме године откако се зароби Јоахин, цар Јудин, дванаестога мјесеца, двадесет седмога дана, Евил-Меродах, цар Вавилонски, исте године зацарив се извади из тамнице Јоахина, цара Јудина.

И лијепо говори с њим, и намјести му пријесто више пријестола других царева који бијаху код њега у Вавилону.

И промијени му хаљине тамничке, и он јеђаше свагда с њим свега вијека својега.

И храна му се једнако даваше од цара сваки дан свега вијека његова до смрти његове.