Царство Јудино: цареви Азарија или Озија и Јотам. Царство Израиљево: цареви Захарија, Салум, Менајим, Факија и Фекај. Почетак Асирског ропства.
Године двадесет седме царовања Јеровоамова над Израиљем зацари се Азарија, син Амасијин, над Јудом.

Бјеше му шеснаест година кад се зацари и царова педесет и двије године у Јерусалиму. Матери му бјеше име Јехолија, из Јерусалима.

Он чињаше што је право пред Господом сасвијем као што је чинио Амасија, отац његов.

Али висине не бише оборене: народ још приношаше жртве и кађаше на висинама.

А Господ удари цара, те би губав до смрти своје, и живљаше у одвојеном дому; а Јотам син царев, управљаше двором и суђаше народу у земљи.

А остала дјела Азаријина и све што је чинио, није ли то записано у дневнику царева Јудинијех?

И почину Азарија код отаца својих и погребоше га код отаца његовијеху граду Давидову; а на његово се мјесто зацари Јотам, син његов.

Тридесет осме године царовања Азаријина над Јудом зацари се Захарија, син Јеровоамов, над Израиљем у Самарији и царова шест мјесеца.

И чињаше што је зло пред Господом као што су чинили оци његови; не одступи од гријехова Јеровоама, сина Наватова, којима наведе на гријех Израиља.

И побуни се на њ Салум син Јависов, и уби га пред народом и погуби га, и зацари се на његово мјесто.

А остала дјела Захаријина, ено записана у дневнику царева Израиљевијех.

То је ријеч Господња коју рече Јују говорећи: Синови твоји до четвртога кољена сједеће на пријестолу Израиљеву. И зби се тако.

Салум, син Јависов, зацари се тридесет девете године царовања Озијина над Јудом, а царова мјесец дана у Самарији.

Јер Менајим, син Гадијев, из Терсе подиже се и дође у Самарију и уби Салума, сина Јависова, у Самарији и погуби га, и зацари се на његово мјесто.

А остала дјела Салумова и буна коју подиже, ето, то је записано у дневнику царева Израиљевијех.

Тада Менајим раскопа Тапсу и поби све који бијаху у њој и у међама њезинијем од Терсе, јер му не отворише, зато их поби и све трудне жене њихове распори.

Године тридесет девете царовања Азаријина над Јудом зацари се Менајим, син Гадијев, над Израиљем, и царова десет година у Самарији.

И чињаше што је зло пред Господом, не одступи свега вијека својега од гријехова Јеровоама, сина Наватова, којима наведе на гријех Израиља.

Тада Фул, цар Асирски, удари на земљу, а Менајим даде Фулу тисућу таланата сребра да би му помогао да утврди царство у својој руци.

А те новце узе Менајим од Израиља, од свијех богатијех људи, да их да цару Асирском, од свакога по педесет сикала. Тако се врати цар Асирски и не забави се ондје у земљи.

А остала дјела Менајимова и што је год чинио, није ли записано у дневнику царева Израиљевијех?

И почину Менајим код отаца својих, а на његово се мјесто зацари Факија, син његов.

Године педесете царовања Азаријина над Јудом зацари се Факија, син Менајимов, над Израиљем у Самарији и царова двије године.

И чињаше што је зло пред Господом, не одступи од гријехова Јеровоама, сина Наватова, којима наведе на гријех Израиља.

И побуни се на њ Фекај, син Ремалијин, војвода његов, и уби га у Самарији у царском двору, с Арговом и Аријем и с педесет људи синова Галадовијех; и убивши га, зацари се на његово мјесто.

А остала дјела Факијина и што је год чинио, ено је записано у дневнику царева Израиљевијех.

Године педесет друге Азарије, цара Јудина, зацари се Фекај, син Ремалијин, над Израиљем у Самарији и царова двадесет година.

У вријеме Фекаја, цара Израиљева, дође Теглат-Феласар, цар Асирски, и узе Ијон и Авел-Ветмаху и Јанох и Кедес и Асор и Галад и Галилеју, сву земљу Нефталимову, и пресели народ оданде у Асирију.

Тада се побуни Осија, син Илин, на Фекаја, сина Ремалијина, и уби га и погуби га, и зацари се на његово мјесто двадесете године Јотама, сина Озијина.

А остала дјела Фекајева и све што је чинио, ено је записано у дневнику царева Израиљевијех.

Друге године царовања Фекаја, сина Ремалијина, над Израиљем зацари се Јотам, син Озијин, над Јудом.

Бијаше му двадесет и пет година кад поче царовати и царова шеснаест година у Јерусалиму. Матери му бјеше име Јеруса, кћи Садокова.

И чињаше што је право пред Господом, сасвијем чињаше како је чинио Озија, отац његов.

Али висине не бише оборене; народ још приношаше жртве и кађаше на висинама. Он начини највиша врата на дому Господњем.

А остала дјела Јотамова и све што је чинио, није ли записано у дневнику царева Јудинијех?

У то вријеме поче Господ пуштати на Јуду Ресина, цара Сирскога, и Фекаја, сина Ремалијина.

И Јотам почину код отаца својих и би погребен код отаца својих у граду Давида, оца својега; а на његово се мјесто зацари Ахаз, син његов.