Стари завет:
1Мој.
2Мој.
3Мој.
4Мој.
5Мој.
ИсН.
Суд.
Рута.
1Сам.
2Сам.
1Цар.
2Цар.
1Дн.
2Дн.
1Језд.
Нем.
2Језд.
Тов.
Јдт.
Јест.
Јов.
Псал.
Приче.
Проп.
Пес.
ПремС.
Сирах.
Иса.
Јер.
Плач.
ПослЈ.
Вар.
Језек.
Дан.
Ос.
Јоило.
Амос
Авдија
Јона
Мих.
Наум.
Авак.
Соф.
Агеј
Зах.
Мал.
1 Мак.
2Мак.
3 Мак.
Нови завет: Мат. Мар. Лука. Јован Дела Јаков 1Пет. 2Пет. 1Ин. 2Јов. 3Јов. Јуда Рим. 1Кор. 2Кор. Гал. Ефес. Филиб. Кол. 1Сол. 2Сол. 1Тим. 2Тим. Титу Филим. Јевр. Откр.
Нови завет: Мат. Мар. Лука. Јован Дела Јаков 1Пет. 2Пет. 1Ин. 2Јов. 3Јов. Јуда Рим. 1Кор. 2Кор. Гал. Ефес. Филиб. Кол. 1Сол. 2Сол. 1Тим. 2Тим. Титу Филим. Јевр. Откр.
Скрыть
4:1
4:2
4:3
4:4
4:5
4:6
4:7
4:8
4:9
4:10
4:11
4:12
4:13
4:14
4:15
4:16
4:17
4:18
4:19
4:21
4:22
4:23
4:24
4:25
4:26
4:27
4:28
4:29
4:30
4:31
4:32
4:33
4:34
4:35
4:36
4:37
4:38
4:39
4:40
4:41
4:42
4:43
4:44
4:45
4:46
4:47
4:48
4:49
4:50
4:51
4:52
4:53
4:54
4:55
4:56
4:57
4:58
4:59
4:60
4:61
4:62
4:63
Сербский (синод.)
Други објашњава: Зашто је цар најмоћнији?А трећи, Зоровавељ: Зашто жене? Али од свих је јача истина. Он од цара Дарија тражи за награду – обнову Јерусалима и Храма и добија дозволу.
И поче други бесједити,који рече о снази цара:
И поче други бесједити,који рече о снази цара:
O људи, зар нису надмоћни људи који господаре земљом и морем и свим што је у њима?
А цар је јачи од њих и господари и влада њима, и све што им каже, слушају га.
Ако им каже да ратују један против другог, чине; ако ли их пошаље на непријатеље, иду и изграђују висока утврђења, зидове и куле.
Убијају и бивају убијани, али ријеч царску не преступају. Ако ли побиједе, цару све доносе, и све што заплијене, и све остало.
А који не војују и не ратују, но обрађују земљу, опет пошто посију, пожњевши, доносе цару; и један другога приморавајући, дају цару данак.
И он лично је једини: Ако каже убити – убијају; кад каже опростити – опраштају; каже ударити – туку;
каже разорити – разарају; каже градити – граде; каже посијеците – сијеку; каже посадите – саде;
И сав народ његов и војска његова слушају га.
Поред тога, он сједа, једе и пије и спава,
а они га около чувају, и не може нико отићи да се бави својим послом, нити му бити непослушан.
O људи, како да није најмоћнији цар кад га тако слушају? И ућута.
Трећи, пак, који рече о женама и о истини – а то је био Зоровавељ – поче бесједити:
O људи, није ли велики цар и многи људи, и није ли вино моћно? Но, ко је онај који влада њима или који господари њима? Зар то нијесу жене?
Жене родише цара и сав народ, који влада на мору и на земљи;
Од њих су настали и оне су их отхраниле, њих који саде винограде од којих настаје вино.
Оне праве хаљине људима и оне чине славу људима тако да не могу постојати људи без жена.
И ако саберу злато и сребро и сваку ствар лијепу, па виде једну жену добру изгледом и красотом,
Све ово остављају и к њој се окрећу, и отворених уста гледају је, и сви за њом чезну више неголи за златом и сребром и било којим лијепим предметом.
Човјек оставља свога оца који га је отхранио, и своју земљу, и к својој жени се прилепљује.
И жени предаје душу, па нити се више оца сјећа, ни мајке ни земље.
Стога треба да знате да жене вама господаре; зар се не патите и не трудите и све женама дајете и доносите?
И узима човјек оружје своје и излази на пут да отима и краде, и да плови по мору и ријекама;
И лава види и по мраку ходи, па кад украде и отме и опљачка, својој љубавници односи.
И више воли човјек жену своју неголи оца и мајку.
Многи су сишли с ума због жена и постали робови ради њих,
И многи су погинули и погријешили и у гријех пали због жена.
Зар ми сад не вјерујете? Зар цар није велики влашћу својом? Зар све земље не страхују да га се дотакну?
Видјех њега и Апамину, кћер Ватрака дивнога, наложницу цареву, како сједи с десне стране цару,
И како скида круну са главе цареве и ставља је себи, па ошамари цара љевицом.
При томе цар је отворених уста у њу гледао; и ако му се насмије, и он се смије; и ако се разгњеви на њега, ласка јој да би се помирила с њим.
O људи, зар заиста нису моћне жене кад тако раде?
Тада цар и велможе погледаху један на другога.
Онда поче бесједити о истини: O људи, нису ли жене моћне? Велика је земља и високо небо, и брзо по својој путањи сунце, јер се креће кружно по небу и опет хита на своје мјесто у току једног дана.
Зар није велики онај који тако чини? Но, истина је велика и моћнија од свега.
Сва земља истину призива, и небо њу благосиља, и сва дјела трепере и дрхте, и нема код ње ништа неправедно.
Неправедно је вино, неправедан цар, неправедне жене, неправедни сви синови човјечији, и неправедна сва дјела њихова, и све њима слично.
А истина пребива и моћна је вавијек, и живи и влада у вјекове вјекова.
И нема код ње гледања ко је ко ни разликовања, него што је праведно твори, од свега што је неправедно и зло (уклања се); свима су пријатна дјела њена, и нема у суду њеном ништа неправедно.
Она је сила и царство, и моћ и величанство свих вјекова: Благословен нека је Бог истине!
И престаде бесједити; и сав народ тада завика, па рекоше: Велика је истина и најмоћнија!
Онда му цар рече: Тражи што желиш, и више од написаног, и даћемо ти, због начина којим си се показао мудрији; и поред мене ћеш сјести и сродник мој назвати се.
Тада он рече цару: Сјети се обећања које си дао да се сагради Јерусалим, у дан у који си примио царство;
И да ће сви сасуди узети из Јерусалима бити враћени, које издвоји Кир када је обећао разорити Вавилон, и дао обећање да ће их послати онамо.
И ти си обећао да се Храм сагради, што га спалише Идумејци када би опустошена Јудеја од Халдејаца.
И, ево, сада то је оно што тражим од тебе, господине царе, и за шта те молим, и ова је узвишеност од тебе. Зато те молим да испуниш обећање које си дао Цару Небеском да ћеш учинити из уста својих.
Тада уставши Дарије цар, цјелива га и написа му писма за све економе и мјесне управитеље и војеначелнике и кнезове, да га испрате и све са њиме који узлазе да саграде Јерусалим.
И свим мјесним управитељима у Килисирији и Феникији и онима у Ливану написа писма да пренесу кедрова дрва са Ливана у Јерусалим, као и да саграде са њима град.
И написа свима Јудејцима који буду ишли из царства у Јудеју на слободу, да сваки моћник и кнез и мјесни управитељ и економ не прилази њиховим вратима,
И сва земља коју они држе, да им буде без пореза, и да Идумејци оставе Јудејцима села која држе,
И да се за градњу Храма даје годишње двадесет таланата док се не сагради,
И да се на жртвенику приносе свеспаљенице сваког дана, као што им је заповијеђено, седамнаест да принесу, и уз то још десет таланата годишње,
И свима који долазе из Вавилоније да буде слободно да граде град, њима и дјеци њиховој и свим свештеницима који долазе.
А написа и о помоћи и о свештеничкој одежди у којој богослуже.
И Левитима написа да се даје помоћ све док се не заврши дом и док Јерусалим не буде саграђен,
И свима чуварима града – написа да им се даје следовање и оброци.
И посла све сасуде које Кир одвоји из Вавилона; и све што је рекао Кир да се учини, и он нареди да се учини и да се пошаље у Јерусалим.
А кад младић изађе, подигавши лице своје к небу наспрам Јерусалима, благослови Цара Небескога говорећи:
Од Тебе је побједа, и од Тебе премудрост, и Твоја је слава, а ја сам слуга Твој.
Благословен си, који им даде премудрост; и Теби се исповиједам, Владару отаца.
И узе писма, па изађе у Вавилон и објави свој браћи својој.
И благословише Бога отаца својих што им даде слободу и опроштај
Да изађу и да граде Јерусалим и Храм, гдје је именовано у њему име Његово; и радоваху се уз музичке справе и с весељем седам дана.
