Стари завет:
1Мој.
2Мој.
3Мој.
4Мој.
5Мој.
ИсН.
Суд.
Рута.
1Сам.
2Сам.
1Цар.
2Цар.
1Дн.
2Дн.
1Језд.
Нем.
2Језд.
Тов.
Јдт.
Јест.
Јов.
Псал.
Приче.
Проп.
Пес.
ПремС.
Сирах.
Иса.
Јер.
Плач.
ПослЈ.
Вар.
Језек.
Дан.
Ос.
Јоило.
Амос
Авдија
Јона
Мих.
Наум.
Авак.
Соф.
Агеј
Зах.
Мал.
1 Мак.
2Мак.
3 Мак.
Нови завет: Мат. Мар. Лука. Јован Дела Јаков 1Пет. 2Пет. 1Ин. 2Јов. 3Јов. Јуда Рим. 1Кор. 2Кор. Гал. Ефес. Филиб. Кол. 1Сол. 2Сол. 1Тим. 2Тим. Титу Филим. Јевр. Откр.
Нови завет: Мат. Мар. Лука. Јован Дела Јаков 1Пет. 2Пет. 1Ин. 2Јов. 3Јов. Јуда Рим. 1Кор. 2Кор. Гал. Ефес. Филиб. Кол. 1Сол. 2Сол. 1Тим. 2Тим. Титу Филим. Јевр. Откр.
Скрыть
3:1
3:2
3:3
3:4
3:5
3:6
3:7
3:8
3:9
3:10
3:11
3:12
3:13
3:14
3:15
3:16
3:17
3:18
3:19
3:20
3:21
3:22
3:23
3:24
Сербский (синод.)
Пријем на двору цара Дарија. Три тјелохранитеља његова одгонетају шта је моћније: вино, цар или жене?Први тумачи: Зашто је моћно вино?
А цар Дарије учини пријем велики свима потчињеним и свима сродницима и свима велможама Мидије и Персије,
А цар Дарије учини пријем велики свима потчињеним и свима сродницима и свима велможама Мидије и Персије,
И свима кнезовима и војеначелницима и помјесним управитељима под његовом влашћу, од Индије до Етиопије у сто двадесет и седам покрајина.
И једоше и пише и наситивши се, разиђоше се, а Дарије цар повуче се у ложницу своју и заспа и пробуди се.
Тада три младића тјелохранитеља, који су чували тијело цара, рекоше један другом:
Рецимо сваки од нас по једну ријеч: Шта је најмоћније. И чија ријеч се покаже мудрија од оне друге, томе ће дати цар Дарије дарове велике и почасти велике.
И у порфиру ће бити обучен, из златних чаша пиће, на златној постељи спаваће, кочију златоуздну имаће, свилени повез (око главе), и гривну око врата,
И сједеће други иза Дарија због мудрости своје, и назваће се Даријев сродник.
Тада сваки написа своју ријеч и запечатише је, па је ставише под узглавље цара Дарија и рекоше:
Кад устане цар Дарије, даће му написано и за кога пресуди цар и три велможе персијске да је његова ријеч најмудрија, њему ће припасти побједа, као што је написано.
Један написа: Најмоћније је вино.
Други написа: Најмоћнији је цар.
Трећи написа: Најмоћније су жене, али, изнад свега, побјеђује истина.
И када устаде цар, узеше написано и дадоше му, и прочита.
И пославши, позва све велможе персијске и миђанске и кнезове и војеначелнике и помјесне управитеље и војводе, па сједе у свечану салу и би прочитано написано пред њима.
И рече: Позовите младиће и они ће објаснити своје ријечи; и бише позвани, па уђоше.
И рекоше им: Објавите нам о овоме што је написано.
И започе први који је говорио о снази вина и рече овако:
О људи, како је надмоћно вино? Свима људима који га пију, заводи ум.
Ум цара и сирочета чини једнаким умом, и роба и слободног, сиромаха и богаташа.
И сваком уму даје смјелост и весеље, па се више не сјећа никакве жалости ни дуга.
И сва срца чини богатима, и не сјећа се ни цара ни кнеза, и све чини да по даровима говоре.
И не сјећају се кад пију, пријатељства пријатеља, ни браће, и мало после ваде мачеве;
Па кад се од вина отријезне, не сјећају се шта су учинили.
О људи, зар није најмоћније вино кад приморава да се овако чини? И ово рекавши, ућута.