Азбука веры » Библија » Књига Јездрина 2 » гл.1

Књига Јездрина 2, Поглавље 1

Толкования

Толкования главы

Толковая Библия А.П. Лопухина

1:1

см.:4Цар.23:21;2Пар.35:1;

1:2

1:3

1:4

1:5

1:6

1:7

1:8

1:9

1:10

1:11

1:12

1:13

1:14

1:15

1:16

1:17

1:18

1:19

1:20

1:21

1:22

1:23

1:24

1:25

см.:4Цар.23:29;2Пар.35:20;

1:26

1:27

1:28

1:29

1:30

1:31

1:32

1:33

1:34

см.:4Цар.23:30;2Пар.36:1;

1:35

1:36

1:37

1:38

1:39

1:40

1:41

1:42

1:43

1:44

1:45

1:46

см.:4Цар.24:18;2Пар.36:11;

1:47

1:48

1:49

1:50

1:51

1:52

1:53

1:54

1:55

Сербский (синод.)

Языки

Цар Јосија прославља Пасху у Јерусалиму. Левити приносе жртву пасхалну за народ, свештенике, себе. Јосија ратује са Египтом и умире. Наслеђују га Јехонија и Јоаким, одведен у ропство вавилонско, а после њега зацари се Седекија.
И учини Јосија Пасху у Јерусалиму Господу своме и жртвова Пасху у четрнаести дан мјесеца првога,

Поставивши свештенике по чредама обучене у одежде у Храму Господњем.

И рече Левитима, свештенослужитељима Израиљевим, да освештају себе Господу на постављење светога ковчега Господњег у Храму, који сазида Соломон Давидов, цар: Не припада вама да га подигнете на рамена;

А сад богослужите Господу Богу вашему и служите народу његовом Израиљу и припремајте се по братствима и по племенима вашим по напису Давида, цара Израиљева, и по величанству Соломона, сина његовог,

Па ставши у Храму по реду началства отачког вашег левитског испред браће ваше синова Израиљевих по поретку,

Принесите жртву пасхалну и жртве припремите браћи својој и учините Пасху по заповијести Господњој датој Мојсију.

И дарива Јосија народу који се ту нашао јагњади и јаради тридесет хиљада и три хиљаде телади; ово би дато народу од царског по обећању и свештеницима и Левитима.

И даде Хелкија и Захарија и Сијило, надгледници Храма, свештеницима на Пасху двије хиљаде и шест стотина оваца и триста телади.

И Јехонија и Самеја и Натанаил брат, и Асавија и Охијило Јорам, тисућеначелници, дадоше Левитима на Пасху пет хиљада оваца и седам стотина телади.

А кад се ово догоди, стадоше благообразно свештеници и Левити, имајући пријесне хљебове по племенима,

И по реду началства отачког, испред народа да принесу Господу сагласно написаном у Књизи Мојсијевој; и тако би ујутро.

И испекоше Пасху огњем, као што приличи, и жртве испржише у бакарним сасудима и котловима са мирисима, и принесоше свима (присутним) из народа.

Послије пак тога припремише себи и свештеницима, браћи својој синовима Ароновим.

Јер свештеници приношаху дебело сало до веома касно, па онда Левити припремише себи и свештеницима, браћи својој синовима Ароновим.

И свештенопојци, синови Асафови, бијаху по поретку своме, сагласно заповијести Давидовој, и Асаф и Захарија и Единус постављени од цара, и вратари од свих врста; да не би нико од њих преступио своју чреду, њихова браћа Левити припремише и за њих.

И сврши се жртвоприношење Господње у онај дан, да би се учинила Пасха и принијеле жртве на жртвеник Господњи, по наредби цара Јосије.

И учинише синови Израиљеви, који се задесише у ово вријеме, Пасху и празник бесквасних хљебова, седам дана.

А не бјеше учињена таква Пасха у Израиљу од времена Самуила пророка.

И нико од царева Израиљевих није чинио такву Пасху какву је учинио Јосија и свештеници и Левити и Јудејци и сав Израиљ, сви који су се нашли у обитавалишту своме у Јерусалиму;

Осамнаесте године владавине Јосијине би учињена ова Пасха.

И бише усправљена дјела Јосијина пред Господом његовим, срцем пуним побожности.

А оно што се тиче њега би записано у претходним временима, о онима који сагријешише и бише непобожни пред Господом, више од сваког народа и царства, и чиме га ожалостише свјесно, те ријечи Господње устадоше на Израиља.

И послије свега овог дјела Јосијиног, догоди се да фараон, цар египатски, дође и зарати у Харкамису на Еуфрату, и Јосија изађе пред њега.

И посла цар египатски к њему говорећи: Шта има између мене и тебе, царе јудејски?

Нисам против тебе послан од Господа Бога, него је против Еуфрата рат мој. И сада Господ је са мном, и Господ ми хита у помоћ, одступи и не противи се Господу.

Али не поврати се Јосија на колима својим, но настојаше да ратује против њега, не пазећи на ријечи Јеремије пророка из уста Господњих;

Тако се припреми за рат против њега на пољу мегидонском, и сиђоше кнезови к цару Јосији.

И рече цар слугама својим: Изведите ме из битке, јер веома изнемогох. И одмах га слуге његове изведоше са бојишта,

И попе се на своја друга кола; и стигавши у Јерусалим, премину из живота овог и би погребен у отачки гроб.

И у свој Јудеји оплакиваху Јосију; и туговаше Јеремија пророк за Јосијом, и предстојатељи са женама туговаху за њим, до дана данашњега. И изађе наредба да се то свагда чини у свему роду Израиљеву.

Ово је записано у Књизи повијести о царевима Јудиним; и свако појединачно дјело које је учинио Јосија, и о слави његовој и разумијевању његовом у закону Господњем, а оно што је раније учинио, и сада, описано је у Књизи царева Израиљевих и Јудиних.

И узевши главари народни Јоахаза, сина Јосијиног, поставише га за цара умјесто Јосије, оца његовог, а имаше двадесет три године.

И царова над Јудејом и Јерусалимом три мјесеца, па га свргну цар египатски да не влада Јерусалимом,

И наложи на народ сто таланата сребра и злата један таланат.

И постави цар египатски цара Јоакима, брата његовог, за цара Јудеје и Јерусалима.

И свеза Јоаким велможе, а Зариона, брата свога, ухвативши, изведе из Египта.

Јоакиму пак бјеше двадесет пет година кад се зацари над Јудејом и Јерусалимом, и учини зло пред Господом.

А изађе на њега Навуходоносор, цар вавилонски, и свезавши га у оковима од мједи, одведе у Вавилон.

И од свештених сасуда Господњих узевши, Навуходоносор пренесе их и положи у Вавилон у свој храм.

А повијест о њему и његовој нечистоти и непобожности записана је у Књизи времена царских.

И царова умјесто њега Јоаким, син његов, који кад бјеше постављен, имађаше осамдесет година.

А царова три мјесеца и десет дана у Јерусалиму, и чињаше зло пред Господом.

И послије године дана посла Навуходоносор и преведе га у Вавилон заједно са свештеним сасудима Господњим,

И постави Седекију за цара Јудеје и Јерусалима, Седекију који је имао двадесет једну годину, а царова година једанаест.

И чињаше зло пред Господом и не застидје се од ријечи које изговори Јеремија пророк из уста Господњих.

И заклет од цара Навуходоносора именом Господњим, погазивши заклетву одступи, и отврднувши врат свој и срце своје, преступи законе Господа Бога Израиљева.

Такође и начелници народни и свештенички падоше у многа бешчашћа и безакоња, више од свих нечистота свих народа, и оскврнавише храм Господњи освештан у Јерусалиму.

И посла Бог отаца њихових да их преко вјесника свога поново призове, пошто је штедио њих и обитавалиште своје.

А они се наругаше вјесницима његовим, и у дан у који им је говорио Господ, изругиваху се пророцима његовим, док се он није разгњевио на народ свој због безбоштва и заповиједио да буду подигнути на њих цареви халдејски.

Они погубише младиће њихове мачем, около светог храма њиховог, и не поштедје ни једног младића ни дјевојку, старију и млађу, него све предаде у руке њихове.

И све свештене сасуде Господње, велике и мале, и ковчег Господњи и царске ковчеге, узеше и однесоше у Вавилон.

И сажегоше дом Господњи и порушише зидове јерусалимске и куле његове сажегоше огњем,

И претворише сву славу његову у ништа; а оне који преосташе од мача, одведе у Вавилон.

И бише робови њему и синовима његовим све док се не зацарише Персијанци, на испуњење ријечи Господњих устима Јеремијиним:

Докле земља не отпразнује суботе своје, за све вријеме пустоши своје, суботоваће док се не напуни седамдесет година.