И Валат и све градове у којима Соломон имаше житнице, и градове у којима му бијаху кола, и градове у којима бијаху коњици, и што год Соломону би воља зидати у Јерусалиму и на Ливану и у свој земљи царства својега.

И сав народ што бјеше остао од Хетеја и од Амореја и од Ферезеја и од Јевеја и од Јевусеја, који не бијаху од Израиља,

Од синова њиховијех који бјеху остали иза њих у земљи, којих не потрше синови Израиљеви, њих нагна Соломон да плаћају данак до данашњега дана.

А од синова Израиљевијех, којих не учини Соломон робовима за свој посао, него бијаху војници и поглавари над војводама његовијем, и заповједници над колима и коњицима његовијем,

Од њих бијаше главнијех настојника, које имаше цар Соломон, двјеста и педесет, који управљаху народом.

И кћер Фараонову пресели Соломон из града Давидова у дом који јој сазида, јер рече: Неће сједјети жена моја у дому Давида, цара Израиљева, јер је свети што је дошао у њ ковчег Господњи.

Тада приношаше Соломон жртве паљенице Господу на олтару Господњем који начини пред тријемом,

Што требаше од дана на дан приносити, по заповијести Мојсијевој, у суботе и на младине и на празнике, три пута у години, на празник пријеснијех хљебова и на празник седмица и на празник сјеница.

И постави, по наредби Давида оца својега, редове свештеничке према служби њиховој, и Левитске према дужности њиховој, да хвале Бога и служе пред свештеницима како треба сваки дан, и вратаре по редовима њиховијем над сваким вратима; јер таква бијаше заповијест Давида, човјека Божијега.

И не одступише од заповијести цареве за свештенике и Левите ни у чем, ни за ризнице.

Тако се сврши све дјело Соломоново од онога дана кад би основан дом Господњи па докле га не доврши, и готов би дом Господњи.

Тада отиде Соломон у Есион-Гавер и у Елот на бријегу морском у земљи Едомској.

А Хирам посла му по својим слугама лађе и слуге вјеште мору, и отидоше са слугама Соломоновијем у Офир и узеше оданде четири стотине и педесет таланата злата и донесоше цару Соломону.