И посла Соломон ка Хираму, цару Тирском, и поручи му: Како си чинио Давиду, оцу мојему, и слао му дрва кедровијех да зида себи кућу гдје ће сједјети, учини тако и мени.

Ево, рад сам зидати дом имену Господа Бога својега да му га посветим да се кади пред њим кадом мириснијем и да се постављају хљебови вазда и да се приносе жртве паљенице јутром и вечером, и у суботе и на младине и на празнике Господа Бога нашега, што треба да бива у Израиљу довијека.

А дом који ћу зидати биће велик, јер је Бог наш већи од свијех богова.

А ко би могао њему сазидати дом кад га небо и небеса над небесима не могу обухватити? И ко сам ја да му сазидам дом? Него само да се кади пред њим.

Тако сада пошљи ми човјека вјешта, који умије радити од злата и од сребра и од мједи и од гвожђа и од скерлета и од црвца и од порфире, и који зна резати, да ради с умјетницима које имам код себе у Јудеји и у Јерусалиму, које је добавио Давид отац мој.

И пошљи ми дрва кедровијех и јеловијех и алгумима с Ливана, јер знам да слуге твоје умију сјећи дрва Ливанска; а, ево, слуге ће моје бити с твојим слугама,

Да ми приправе много дрва, јер дом што ћу зидати биће велик и диван.

А, ево, посленицима који ће сјећи дрво, слугама твојим, даћу пшенице овршене двадесет тисућа кора, и двадесет тисућа кора јечма, и вина двадесет тисућа вата, и уља двадесет тисућа вата.

И одговори Хирам, цар Тирски, у књизи коју посла Соломону: Што Господ љуби свој народ зато те постави царем над њим.

И говораше Хирам: Благословен да је Господ Бог Израиљев, који је створио небо и земљу, што је дао цару Давиду сина мудра, паметна и разумна, који ће сазидати дом Господу и царски дом себи.

Шаљем ти, дакле, човјека вјешта и разумна, Хирама Авива,

Сина једне жене између кћери Дановијех, којему је отац био Тирац; он умије радити од злата и од сребра, од мједи, од гвожђа, од камена и од дрвета, од скерлета, од порфире и од танкога платна и од црвца, и резати свашта, и измислити свашта вјешто што му се да, нека ради с твојим умјетницима и с умјетницима господара мојега Давида, оца твојега.

Нека, дакле, пшеницу и јечам, уље и вино, што је рекао господар мој, пошље слугама својим.

А ми ћемо насјећи дрва на Ливану колико ти год треба, и спустићемо их у сплавовима морем у Јопу, а ти их оданде вози у Јерусалим.

Тада Соломон изброји све иностранце који бијаху у земљи Израиљевој послије бројења кад их изброји Давид, отац његов, и нађе их се сто и педесет и три тисуће и шест стотина;

И одреди од њих седамдесет тисућа који ће носити и осамдесет тисућа који ће тесати у планини, а три тисуће и шест стотина настојника да настоје да ради народ.

Јудин цар Авија побјеђује Јеровоама Израиљевог.
Године осамнаесте царовања Јеровоамова зацари се Авија над Јудом.

Три године царова у Јерусалиму. Матери му бјеше име Михаја, кћи Урилова, из Гаваје. А бијаше рат између Авије и Јеровоама.

И Авија изиде на бој с храбром војском, четири стотине тисућа изабранијех војника; а Јеровоам уврста према њему војску, осам стотина тисућа изабранијех храбријех војника.

И ста Авија наврх брда Семарајима у гори Јефремовој, и рече: Чујте ме, Јеровоаме и сав Израиљу!

Не требаше ли вам знати да је Господ Бог Израиљев предао Давиду царство над Израиљем довијека, њему и синовима његовијем, завјетом осољенијем?

Али уста Јеровоам, син Наватов, слуга Соломона, сина Давидова, и одврже се од господара својега.

И скупише се к њему људи празнови и неваљалци, и одапријеше се Ровоаму, сину Соломонову, који бијаше дијете и страшљива срца, те им се не одаприје.

Па ви сад велите да се опрете царству Господњему, које је у руку синова Давидовијех, јер вас је много и имате код себе златне теоце које вам је начинио Јеровоам да су вам богови.

Нијесте ли отјерали свештенике Господње, синове Аронове, и Левите? И начинили себи свештенике као народи по другим земљама? Ко год дође да му се посвете руке с телетом и са седам овнова, постаје свештеник онима који нијесу богови.

Али с нама је Господ Бог, нити смо га оставили, а свештеници који служе Господу јесу синови Аронови, и Левити раде свој посао;

И пале Господу жртве паљенице свако јутро и свако вече, и каде мирисима, и хљебови постављени стоје на чистом столу, и пале се свако вече жишци на златном свијетњаку; јер држимо што је Господ Бог наш наредио, а ви га остависте,

Зато, ево, с нама је напријед Бог и свештеници његови и трубе гласне да трубе противу вас. Синови Израиљеви, не војујте на Господа Бога отаца својих, јер нећете бити срећни.

Али Јеровоам заведе засједу да им зађу за леђа, и тако Јудејцима бијаху спријед једни, а с леђа засједа.

И кад се обазреше Јудејци, а то бој и спријед и састраг, те повикаше ка Господу, свештеници затрубише у трубе.

И народ Јудин опет повика, и кад викаше народ Јудин, разби Бог Јеровоама и свега Израиља пред Авијом и Јудом.

И побјегоше синови Израиљеви од Јуде, и даде их Бог њима у руке.

И поби их љуто Авија и народ његов, и паде од Израиља побијенијех пет стотина тисућа одабранијех људи.

Тако бише покорени синови Израиљеви у то вријеме, а синови Јудини осилише, јер се поуздаше у Господа Бога отаца својих.

И Авија потјера Јеровоама, и узе му градове Ветиљ и села његова, и Јесану и села њезина, и Ефрон и села његова.

И Јеровоам се више не опорави за живота Авијина; и удари га Господ, те умрије.

А Авија утврди се, и узе четрнаест жена, и роди двадесет и два сина и шеснаест кћери.

А остала дјела Авијина и путови његови и бесједе његове записане су у књизи пророка Ида.