Поход Јосафатов са Ахавом на Сиријце. Михеј предсказује пропаст. Ахавова погибао. (уп. 1 цар 22)
И Јосафат, имајући велико благо и славу, опријатељи се с Ахавом.

И послије неколико година отиде к Ахаву у Самарију; и накла му Ахав много оваца и волова и народу који бијаше с њим, и наговараше га да пође на Рамот Галадски.

И рече Ахав, цар Израиљев, Јосафату, цару Јудину: Хоћеш ли ићи са мном на Рамот Галадски? А он рече: Ја као ти, народ мој као твој народ; хоћемо с тобом на војску.

Још рече Јосафат цару Израиљеву: Питај данас шта ће Господ рећи.

Тада сазва цар Израиљев пророке своје, четири стотине људи, и рече им: Хоћемо ли ићи на војску на Рамот Галадски, или ћу се оканити? А они рекоше: Иди, јер ће га Господ дати у руке цару.

А Јосафат рече: Има ли ту још који пророк Господњи да га питамо?

А цар рече Јосафату: Има још један човјек преко којега бисмо могли упитати Господа; али ја мрзим на њ, јер ми не прориче добра него свагда зло; то је Михеја, син Јемлин. А Јосафат рече: Нека цар не говори тако.

Тада цар Израиљев дозва једнога дворанина и рече му: Брже доведи Михеју, сина Јемлина.

А цар Израиљев и Јосафат, цар Јудин, сјеђаху сваки на свом пријестолу обучени у царске хаљине, сјеђаху на пољани код врата Самаријских, и сви пророци пророковаху пред њима.

И Седекија, син Хананин, начини себи гвоздене рогове и рече: Овако вели Господ: Овијем ћеш бити Сирце докле их не истријебиш.

Тако и сви пророци пророковаху говорећи: Иди на Рамот Галадски и бићеш срећан, јер ће га Господ предати цару у руке.

А посланик који отиде да дозове Михеју, рече му говорећи: Ево, пророци проричу сви једнијем гласом добро цару; нека и твоја ријеч буде као њихова, и говори добро.

А Михеја рече: Тако да је жив Господ, говорићу оно што рече Бог мој.

И кад дође к цару, рече му цар: Михеја! Хоћемо ли ићи на војску на Рамот Галадски, или ћу се оканити? А он рече: Идите, бићете срећни, и даће вам се у руке.

А цар му рече: Колико ћу те пута заклињати да ми не говориш него истину у име Господње?

Тада рече: Видио сам сав народ Израиљев разасут по планинама као овце које немају пастира, јер рече Господ: Ови немају господара, нека се врате свак својој кући с миром.

Тада рече цар Израиљев Јосафату: Нијесам ли ти рекао да ми неће пророковати добра него зло?

А Михеја рече: Зато чујте ријеч Господњу; видјех Господа гдје сједи на пријестолу свом, а сва војска небеска стајаше му с десне и с лијеве стране;

И Господ рече: Ко ће преварити Ахава, цара Израиљева, да отиде и падне код Рамота Галадскога? Још рече: Један рече ово, а други оно.

Тада изиде један дух и ставши пред Господа, рече: Ја ћу га преварити. А Господ му рече: Како?

Одговори: Изићи ћу и бићу лажљив дух у устима свијех пророка његовијех. А Господ му рече: Преварићеш га и надвладаћеш, иди учини тако.

Зато сада, ето, Господ је метнуо лажљив дух у уста тијем пророцима твојим; а Господ је изрекао зло по те.

Тада приступи Седекија, син Хананин, и удари Михеју по образу говорећи: Којим је путем отишао дух Господњи од мене да говори с тобом?

А Михеја му рече: Ето, видјећеш у онај дан кад отидеш у најтајнију клијет да се сакријеш.

Тада цар Израиљев рече: Ухватите Михеју и одведите га к Амону, заповједнику градском, и к Јоасу, сину цареву.

И реците им: Овако вели цар: Метните овога у тамницу, а дајите му по мало хљеба и по мало воде докле се не вратим у миру.

А Михеја рече: Ако се вратиш у миру, није Господ говорио преко мене. Још рече: Чујте, сви народи!

И отиде цар Израиљев с Јосафатом, царем Јудинијем, на Рамот Галадски.

И рече цар Израиљев Јосафату: Ја ћу се преобући кад пођем у бој, а ти обуци своје одијело. И преобуче се цар Израиљев, и отидоше у бој.

А цар Сирски заповједи војводама од кола својих говорећи: Не ударајте ни на малога ни на великога, него на самога цара Израиљева.

А кад војводе од кола видјеше Јосафата, рекоше: То је цар Израиљев. И окренуше се на њ да ударе. Али Јосафат повика, и Господ му поможе; и одврати их Бог од њега.

Јер видјевши војводе од кола да није цар Израиљев, одступише од њега.

А један застријели из лука нагоном и устријели цара Израиљева гдје спуча оклоп. А он рече својему возачу: Савиј руком својом и извези ме из боја, јер сам рањен.

И бој би жесток онога дана, а цар Израиљев заоста на колима својим према Сирцима до вечера, и умрије о сунчаном заходу.