Стари завет:
1Мој.
2Мој.
3Мој.
4Мој.
5Мој.
ИсН.
Суд.
Рута.
1Сам.
2Сам.
1Цар.
2Цар.
1Дн.
2Дн.
1Језд.
Нем.
2Језд.
Тов.
Јдт.
Јест.
Јов.
Псал.
Приче.
Проп.
Пес.
ПремС.
Сирах.
Иса.
Јер.
Плач.
ПослЈ.
Вар.
Језек.
Дан.
Ос.
Јоило.
Амос
Авдија
Јона
Мих.
Наум.
Авак.
Соф.
Агеј
Зах.
Мал.
1 Мак.
2Мак.
3 Мак.
Нови завет: Мат. Мар. Лука. Јован Дела Јаков 1Пет. 2Пет. 1Ин. 2Јов. 3Јов. Јуда Рим. 1Кор. 2Кор. Гал. Ефес. Филиб. Кол. 1Сол. 2Сол. 1Тим. 2Тим. Титу Филим. Јевр. Откр.
Нови завет: Мат. Мар. Лука. Јован Дела Јаков 1Пет. 2Пет. 1Ин. 2Јов. 3Јов. Јуда Рим. 1Кор. 2Кор. Гал. Ефес. Филиб. Кол. 1Сол. 2Сол. 1Тим. 2Тим. Титу Филим. Јевр. Откр.
Скрыть
8:1
8:4
8:6
см.:1Цар.12:12;
8:7
см.:1Цар.10:19;
8:8
8:9
см.:Втор.17:15;
8:10
8:11
см.:1Цар.10:25;
8:12
8:13
8:14
8:15
8:16
8:17
8:18
8:19
8:21
8:22
Сербский (синод.)
Языки
- Добавить язык
- Церковнослав. (рус)
- Церковнослав. (цс)
- Рус. (Синодальный)
- Рус. (Синод. с ударе́-ми)
- Arab (AVD)
- Azerbaijani
- Armenian
- Bulgarian
- Chinese (simpl.)
- Croatian (S&D)
- English (NKJV)
- English (NRSV)
- English (KJV)
- Estonian
- Finnish (1992)
- French (LSG)
- Georgian
- German (MLU, 1912)
- German (GNB)
- Greek (NT Byz)
- Greek (TGV)
- Greek (LXX, Rahlfs)
- Hebrew
- Italian
- Kyrgyz
- Latin (Nova Vulgata)
- Romanian
- Polish
- Portuguese
- Serbian (synod.)
- Serbian
- Spanish (RVR 1995)
- Swedish (Folkbibeln)
- Tajik
- Ukrainian (Homenko)
- Ukrainian (Ogienko)
Синови Израиљеви жуде за царем. Самуило објављује царска права.
А кад Самуило остарје, постави синове своје за судије Израиљу.
А кад Самуило остарје, постави синове своје за судије Израиљу.
А име сину његову првенцу бјеше Јоило, а другому Авија, и суђаху у Вирсавеји.
Али синови његови не хођаху путовима његовијем, него ударише за добитком, и примаху поклоне и извртаху правду.
Тада се скупише све старјешине Израиљеве и дођоше к Самуилу у Раму.
И рекоше му: Ето, ти си остарио, а синови твоји не ходе твојим путовима; зато, постави нам цара да нам суди као што је у свијех народа.
Али Самуилу не би по вољи што рекоше: Дај нам цара да нам суди. И Самуило се помоли Господу.
А Господ рече Самуилу: Послушај глас народни у свему што ти говоре; јер не одбацише тебе, него мене одбацише да не царујем над њима.
Како чинише од онога дана кад их изведох из Мисира до данас, и оставише ме и служише другим боговима, по свијем тијем дјелима чине и теби.
Зато сада послушај глас њихов; али им добро засвједочи и кажи начин којим ће цар царовати над њима.
И каза Самуило све ријечи Господње народу који искаше од њега цара;
И рече: Ово ће бити начин којим ће цар царовати над вама: синове ваше узимаће и метати их на кола своја и међу коњике своје, и они ће трчати пред колима његовијем;
И поставиће их да су му тисућници и педесетници, и да му ору њиве и жњу љетину, и да му граде ратне справе и што треба за кола његова.
Узимаће и кћери ваше да му граде мирисне масти и да му буду кухарице и хљебарице.
И њиве ваше и винограде ваше и маслинике ваше најбоље узимаће и раздавати слугама својим.
Узимаће десетак од усјева ваших и од винограда ваших, и даваће дворанима својим и слугама својим.
И слуге ваше и слушкиње ваше и младиће ваше најљепше и магарце ваше узимаће, и обртати на своје послове.
Стада ће ваша десетковати и ви ћете му бити робови.
Па ћете онда викати због цара својега, којега изабрасте себи; али вас Господ неће онда услишити.
Али народ не хтје послушати ријечи Самуиловијех, и рекоше: Не, него цар нека буде над нама,
Да будемо и ми као сви народи; и нека нам суди цар наш и иде пред нама и води наше ратове.
А Самуило, чувши све ријечи народне, каза их Господу.
А Господ рече Самуилу: Послушај глас њихов, и постави им цара. И Самуило рече Израиљцима: Идите сваки у свој град.