Стари завет:
1Мој.
2Мој.
3Мој.
4Мој.
5Мој.
ИсН.
Суд.
Рута.
1Сам.
2Сам.
1Цар.
2Цар.
1Дн.
2Дн.
1Језд.
Нем.
2Језд.
Тов.
Јдт.
Јест.
Јов.
Псал.
Приче.
Проп.
Пес.
ПремС.
Сирах.
Иса.
Јер.
Плач.
ПослЈ.
Вар.
Језек.
Дан.
Ос.
Јоило.
Амос
Авдија
Јона
Мих.
Наум.
Авак.
Соф.
Агеј
Зах.
Мал.
1 Мак.
2Мак.
3 Мак.
Нови завет: Мат. Мар. Лука. Јован Дела Јаков 1Пет. 2Пет. 1Ин. 2Јов. 3Јов. Јуда Рим. 1Кор. 2Кор. Гал. Ефес. Филиб. Кол. 1Сол. 2Сол. 1Тим. 2Тим. Титу Филим. Јевр. Откр.
Нови завет: Мат. Мар. Лука. Јован Дела Јаков 1Пет. 2Пет. 1Ин. 2Јов. 3Јов. Јуда Рим. 1Кор. 2Кор. Гал. Ефес. Филиб. Кол. 1Сол. 2Сол. 1Тим. 2Тим. Титу Филим. Јевр. Откр.
Скрыть
30:1
30:2
30:3
30:4
30:5
см.:1Цар.25:42-43;
30:8
30:9
30:10
30:11
30:13
30:14
30:15
30:16
30:17
30:18
30:19
30:20
30:21
30:22
30:23
30:25
30:29
30:30
30:31
Сербский (синод.)
Языки
- Добавить язык
- Церковнослав. (рус)
- Церковнослав. (цс)
- Рус. (Синодальный)
- Рус. (Синод. с ударе́-ми)
- Arab (AVD)
- Azerbaijani
- Armenian
- Bulgarian
- Chinese (simpl.)
- Croatian (S&D)
- English (NKJV)
- English (NRSV)
- English (KJV)
- Estonian
- Finnish (1992)
- French (LSG)
- Georgian
- German (MLU, 1912)
- German (GNB)
- Greek (NT Byz)
- Greek (TGV)
- Greek (LXX, Rahlfs)
- Hebrew
- Italian
- Kyrgyz
- Latin (Nova Vulgata)
- Romanian
- Polish
- Portuguese
- Serbian (synod.)
- Serbian
- Spanish (RVR 1995)
- Swedish (Folkbibeln)
- Tajik
- Ukrainian (Homenko)
- Ukrainian (Ogienko)
Амаличани опљачкали Сиклаг, а Давид им одузима плијен.
И трећи дан дође Давид са својим људима у Сиклаг, а Амалици бијаху ударили на јужну страну и на Сиклаг, и развалили Сиклаг и огњем га спалили.
И трећи дан дође Давид са својим људима у Сиклаг, а Амалици бијаху ударили на јужну страну и на Сиклаг, и развалили Сиклаг и огњем га спалили.
И бјеху заробили женскиње које бјеше ондје, и мало и велико; али не бјеху убили никога, него их бјеху одвели и отишли својим путем.
И кад Давид дође са својим људима у град, а то град спаљен огњем, и жене њихове и синови и кћери њихове заробљене.
И подиже Давид и народ који бијаше с њим глас свој, и плакаше докле већ не могоше плакати.
И обје жене Давидове заробише се, Ахиноама из Језраела и Авигеја из Кармила, жена Навалова.
И Давид бјеше на муци великој, јер народ говораше да га заспу камењем; јер жалостан бјеше сав народ, сваки за синовима својим и за кћерима својим; али се Давид охрабри у Господу Богу својем.
И рече Давид Авијатару свештенику, сину Ахимелехову: Узми оплећак за ме. И узе Авијатар оплећак за Давида.
И упита Давид Господа говорећи: Хоћу ли потјерати ту чету? Хоћу ли је стигнути? А Господ му рече: Потјерај, јер ћеш зацијело стигнути и избавићеш.
И пође Давид са шест стотина људи што бијаху с њим, и дођоше до потока Восора; и ондје осташе једни.
А Давид са четири стотине људи потјера даље, а двјеста људи оста који сусташе, те не могоше пријећи преко потока Восора.
И нађоше једнога Мисирца у пољу и доведоше га к Давиду, и дадоше му хљеба да једе и воде да пије,
И дадоше му груду смокава и два грозда суха. И поједавши опорави се, јер три дана и три ноћи не бјеше ништа јео нити воде пио.
Тада му рече Давид: Чији си ти? И одакле си? А он рече: Ја сам родом Мисирац, слуга једнога Амалика, а господар ме остави, јер се разбољех прије три дана.
Ударисмо на јужну страну Херетејску и на Јудину и на јужну страну † Халевову, и Сиклаг спалисмо огњем.
А Давид му рече: Би ли ме могао одвести к тој чети? А он рече: Закуни ми се Богом да ме нећеш погубити ни издати у руке мојему господару, па ћу те одвести к тој чети.
И одведе га; и гле, они се бијаху раширили по свој земљи оној једући и пијући и веселећи се великим плијеном који заплијенише из земље Филистејске и из земље Јудине.
И Давид их би од вечера до вечера другога дана, те нико не утече, осим четири стотине младића, који сједавши на камиле побјегоше.
И тако избави Давид све што бијаху узели Амалици, и обје жене своје избави Давид.
И ништа не изгубише, ни мало ни велико, ни синове ни кћери, ни што од плијена и од свега што им бијаху узели; све поврати Давид.
Такођер узе Давид и остале све овце и волове, које гонећи пред својом стоком говораху: Ово је плијен Давидов.
И кад се врати Давид к онијем двјеста људи који бјеху сустали те не могоше ићи за Давидом, и које остави на потоку Восору, изидоше у сусрет Давиду и народу који бијаше с њим. И Давид приступивши к народу, поздрави их.
Тада проговорише сви зли и неваљали људи између онијех који су ишли с Давидом, и рекоше: Што нијесу ишли с нама зато да им не дамо од плијена који избависмо, него сваки жену своју и синове своје нека узму, па нек иду.
Али Давид рече: Немојте тако чинити, браћо моја, с онијем што нам је дао Господ који нас је сачувао и дао нам у руке чету која бјеше изашла на нас.
И ко ће вас послушати у томе? Јер какав је дио ономе који иде у бој, такав је и ономе који остане код пртљага; једнако треба да подијеле.
Тако би од тога дана унапредак, и то поста уредба и закон у Израиљу до данас.
И кад дође Давид у Сиклаг, посла он плијена старјешинама Јудинијем, пријатељима својим, говорећи: Ево вам дар од плијена непријатеља Господњих;
Онима у Ветиљу, и онима у Рамоту на југу, и онима у Јатиру,
И онима у Ароиру, и онима у Сифмоту, и онима у Естемоји,
И онима у Рахалу, и онима у градовима Јерамеилским, и онима у градовима Кенејским,
И онима у Орми, и онима у Хор-Асану, и онима у Атаху,
И онима у Хеврону и по свијем мјестима у која је долазио Давид с људима својим.