Саул прогони Давида, он бјежи Самуилу. И Саул међу пророцима.
Саул говори Јонатану, сину својему, и свијем слугама својим да убију Давида; али Јонатан, син Саулов, љубљаше веома Давида.

И јави Јонатан Давиду и рече му: Саул, отац мој, тражи да те убије; него се чувај сјутра, склони се гдјегод и прикриј се.

А ја ћу изаћи и стајаћу поред оца својега у пољу гдје ти будеш, и говорићу о теби с оцем својим, и што дознам јавићу ти.

И Јонатан проговори за Давида Саулу, оцу својему, и рече му: Да се не огријеши цар о слугу својега Давида, јер се он није огријешио о тебе, него је још врло добро за те што је чинио.

Јер није марио за живот свој и побио је Филистеје, и Господ учини спасење велико свему Израиљу; видио си и радовао си се; па зашто би се огријешио о крв праву и убио Давида низашто?

И послуша Саул Јонатана и закле се Саул: Тако жив био Господ, неће погинути.

Тада Јонатан дозва Давида и каза му Јонатан све ово; и доведе Јонатан Давида к Саулу, и опет би пред њим као пређе.

И наста опет рат, и Давид изиде и поби се с Филистејима и разби их веома, те бјежаше од њега.

Потом зли дух Господњи нападе Саула кад сјеђаше код куће и држаше копље у руци, а Давид удараше руком о гусле.

И Саул шћаше Давида копљем приковати за зид, али се он измаче Саулу, те копље удари у зид, а Давид побјеже и избави се ону ноћ.

А Саул посла људе ка кући Давидовој да га чувају и ујутру убију. А то јави Давиду жена његова Михала говорећи: Ако ноћас не избавиш душе своје, ујутру ћеш погинути.

Тада Михала спусти Давида кроз прозор, те отиде и побјеже и избави се.

А Михала узе лик, и метну га у постељу, и метну му под главу узглавље од костријети и покри га хаљином.

И кад Саул посла људе да ухвате Давида, она рече: Болестан је.

А Саул посла опет људе да виде Давида говорећи: Донесите ми га у постељи да га погубим.

А кад дођоше послани, гле, лик у постељи и узглавље од костријети под главом му.

И рече Саул Михали: Што ме тако превари и пусти непријатеља мојега да утече? А Михала рече Саулу: Он ми рече: Пусти ме или ћу те убити.

Тако Давид утече и избави се, и дође к Самуилу у Раму, и приповједи му све што му је учинио Саул. И отидоше он и Самуило и осташе у Најоту.

А Саулу дође глас и рекоше му: Ено Давида у Најоту у Рами.

Тада посла Саул људе да ухвате Давида; и они видјеше збор пророка гдје пророкују, а Самуило им старјешина. И дух Господњи дође на посланике Саулове, те и они пророковаху.

А кад то јавише Саулу, он посла друге посланике, али и они пророковаху; те Саул опет посла треће посланике, али и они пророковаху.

Тада сам пође у Раму, и кад дође на велики студенац који је у Сокоту, запита говорећи: Гдје је Самуило и Давид? И рекоше му: Ено их у Најоту у Рами.

И пође у Најот у Рами; али и на њега сиђе дух Божји, те идући даље, пророковаше докле дође у Најот у Рами.

Па скиде и он хаљине своје са себе, и пророкова и он пред Самуилом, и паднувши лежаше го цео онај дан и сву ноћ. Стога се говори: Еда ли је и Саул међу пророцима?