Стари завет:
1Мој.
2Мој.
3Мој.
4Мој.
5Мој.
ИсН.
Суд.
Рута.
1Сам.
2Сам.
1Цар.
2Цар.
1Дн.
2Дн.
1Језд.
Нем.
2Језд.
Тов.
Јдт.
Јест.
Јов.
Псал.
Приче.
Проп.
Пес.
ПремС.
Сирах.
Иса.
Јер.
Плач.
ПослЈ.
Вар.
Језек.
Дан.
Ос.
Јоило.
Амос
Авдија
Јона
Мих.
Наум.
Авак.
Соф.
Агеј
Зах.
Мал.
1 Мак.
2Мак.
3 Мак.
Нови завет: Мат. Мар. Лука. Јован Дела Јаков 1Пет. 2Пет. 1Ин. 2Јов. 3Јов. Јуда Рим. 1Кор. 2Кор. Гал. Ефес. Филиб. Кол. 1Сол. 2Сол. 1Тим. 2Тим. Титу Филим. Јевр. Откр.
Нови завет: Мат. Мар. Лука. Јован Дела Јаков 1Пет. 2Пет. 1Ин. 2Јов. 3Јов. Јуда Рим. 1Кор. 2Кор. Гал. Ефес. Филиб. Кол. 1Сол. 2Сол. 1Тим. 2Тим. Титу Филим. Јевр. Откр.
Скрыть
9:1
9:2
9:3
9:4
9:5
9:6
9:7
9:8
9:9
9:10
9:11
9:12
9:13
9:14
9:15
9:16
9:17
9:18
9:19
9:20
9:22
9:23
9:24
9:25
9:26
9:27
9:28
9:29
9:30
9:31
9:32
9:33
9:34
9:35
9:36
9:37
9:38
9:39
9:40
9:41
9:42
9:43
9:44
9:45
9:46
9:47
9:48
9:49
9:50
9:51
9:52
9:53
9:54
9:55
9:56
9:57
9:58
9:59
9:60
9:61
9:62
9:63
9:64
9:65
9:66
9:67
9:68
9:69
9:70
9:71
9:72
9:73
Сербский (синод.)
Повратак Вакхида у Јудеју, битка код Верије, погибија Јуде Макавеја. Пораст безакоња. Јонатан вођ Јудејаца. Склањање у пустињу Текое. Убиство Јована Макавеја у освети. Борба на ријеци Јордану. Смрт Алкимова, нови поход Вакхида, склапање мира.
И чу Димитрије{I Сотир} да паде Никанор и војна снага његова у рату, па накнадно одлучи да Вакхида и Алкима по други пут пошаље у земљу Јудину и десно крило војске с њима.
И чу Димитрије{I Сотир} да паде Никанор и војна снага његова у рату, па накнадно одлучи да Вакхида и Алкима по други пут пошаље у земљу Јудину и десно крило војске с њима.
И они отидоше путем у Галгалу и нападоше на Месалот код Арвила; и заузеше га и побише душе многих људи.
И првога мјесеца{Нисана} године сто педесет друге{160. г. прије Христа.} улогорише се код Јерусалима.
Па отидоше и пређоше у Верију са двадесет хиљада људи и двије хиљаде коњице.
А Јуда бјеше улогорен у Еласи и три хиљаде људи изабраних с њиме.
И видјеше (његови људи) мноштво војних снага, и уплашише се веома; и избјегоше многи из логора, те не остаде од њих осим осамсто људи.
И видјевши Јуда да се растури табор његов, а битка га притискиваше, сломи му се срце, јер немаше времена да их сакупи,
И сможден, рече преосталима: „Устанимо и изађимо на противнике, можда ипак можемо ратовати против њих.“
И одвраћаху га говорећи: „Нећемо моћи, него спасимо сада душе наше, и вратићемо се с браћом и ратоваћемо против њих, а сами смо малобројни.“
И рече Јуда: „Нека ми не буде да учиним ту ствар – да бјежим од њих! Ако нам је дошло вријеме, нека и умремо храбро за браћу нашу и немојмо дати повод за каљање славе наше.“
И крете војска (сиријска) из логора и постави се за сусрет са њима, и раздијелише коњицу у два дијела, и они са праћкама и стријелама иђаху испред војске, и сви први снажнији међу борцима.
А Вакхид бјеше на десном крилу. И приближи се бојни строј са двије стране и трубљаху трубама.
И затрубише и они око Јуде трубама, и потресе се земља од јеке војних табора; и би борба прса у прса од јутра до вечера.
И видје Јуда да је Вакхид и главна снага војске на десној страни, те се сабраше око њега сви који имађаху јуначко срце.
И скршише они десно крило (непријатеља), и гонише за њима до горе Азота.
А они на лијевом крилу видјеше да је скршено десно крило, па се окренуше у стопу за Јудом и његовима отпозади.
И би тешка борба, и падоше многи смртно рањени од једних и других.
И паде Јуда, а остали побјегоше.
Узеше Јонатан и Симон Јуду, брата свога, и погребоше га у гробу отаца његових у Модину.
И оплакаше га и ридаше за њим сав Израиљ плачем великим, и жаљаху много дана, и рекоше:
„Како паде моћни (јунак), спас Израиљев!“
И остале ријечи{историје} Јудине, и ратови, и добри подвизи које учини, и величанственост његова, нису записани, јер су врло многобројни.
И би по скончању Јудином, избише (у јавност) безаконици у свим предјелима Израиља, и изникоше сви делатељи неправде.
У дане оне наста врло велика глад, а издаде и земља заједно с њима.
А Вакхид изабра безбожне људе и постави их за управитеље земље.
И они тражаху и испитиваху пријатеље Јудине и вођаху их пред Вакхида, и чињаше им освету и извргаваше их руглу.
И би велика невоља у Израиљу, која не би од дана од кад се не појави Пророк међу њима.
И окупише се сви пријатељи Јудини и рекоше Јонатану:
„Од када брат твој Јуда сконча, нема човјека сличног њему да изађе и стане против непријатеља и Вакхида и мрзитеља народа нашега.
Зато, дакле, тебе изабрасмо данас да нам будеш умјесто њега начелник и војсковођа да ратујеш рат наш.“
И прихвати Јонатан у оно вријеме вођство, и устаде умјесто Јуде, брата свога.
И дозна то Вакхид и тражаше да га убије.
И дозна Јонатан и Симон, брат његов, и сви они с њиме, и побјегоше у пустињу Текое, и улогорише се на води Јездера Асфар.
И дозна Вакхид у дан суботњи, и дође он и сва војска његова преко Јордана.
И посла Јонатан брата свога (Јована), вођу народа за њим, и замоли Навутеје пријатеље његове, да им повјере своју многу комору.
И изиђоше синови Јамврини из Мидава, и ухватише Јована и све што имађаше (са собом) и са тим отидоше.
А послије тих ријечи{догађаја} јавише Јонатану и Симону, брату његовом, да синови Јамврини праве велику свадбу и доводе невјесту из Надавата, кћер једног од угледних великаша Хананејских, са великим слављем.
И сјетише се крви Јована, брата свога, и изиђоше и сакрише се под окриљем горе.
И подигоше очи своје и видјеше и, гле, бјеше жагор и сватови велики; и изиђе женик и пријатељи његови и браћа његова у сусрет онима (с невјестом) са бубњевима и музиком и многим оружјем.
И подигоше се на њих из засједе (Јонатан и његови), и побише их; и падоше многи (смртно) рањени, а преостали побјегоше у гору; и узеше сав плијен њихов.
И претвори се свадба у жалост, и звук музике њихове у плач.
И осветише освету крви брата свога, и вратише се у блато код Јордана.
И чу Вакхид, и дође у дан суботњи до каменитих обала Јордана са многом војском.
И рече Јонатан људима око себе: „Устанимо и боримо се за душе наше, јер није данас као јуче и прекјуче.
Јер, ево, рат је испред нас и иза нас, а вода Јорданска одовуд и одонуд, и блато и шума, и нема мјеста да се склонимо.
Сада, дакле, завапите ка Небу, да се спасете од руке непријатеља наших.“
И започе борба, и пружи Јонатан руку своју да удари Вакхида, и овај измаче од њега уназад.
И ускочи Јонатан и они са њиме у Јордан и препливаше на другу страну, а (противници) не пређоше на њих преко Јордана.
И падоше у Вакхида онога дана око хиљаду људи.
И врати се (Вакхид) у Јерусалим, и подизаше градове утврђене у Јудеји: тврђаву у Јерихону, и Емаус и Веторон и Ветиљ и Тамнату и Фаратон и Тефон, са зидовима високим и вратима и запорима.
И постави посаду у њима да непријатељује Израиљу.
И утврди град Ветсуру и Газару и тврђаву (у Јерусалиму), и постави у њима војске и резерве хране.
И узе синове старјешина земље за таоце и стави их у тврђави у Јерусалиму у затвор.
И у години сто педесет трећој,{159. г. прије Христа.} другога мјесеца, нареди Алким да сруше зид унутрашњег дворишта Светиње; и разори дјела пророка (Божијих), и поче рушити.
У то вријеме Алким доживје удар, и спријечена бише дјела његова, и завезаше му се уста, и поста одузет, и не могаше више изговорити ријеч, и заповиједати о дому своме.
И умрије Алким у оно вријеме са муком великом.
И видје Вакхид да умрије Алким и врати се цару. И мирна би земља Јудина двије године.
И одлучише се сви безаконици говорећи: „Гле, Јонатан и они с њиме увјерени су да живе у миру. Сада, дакле, доведимо Вакхида и похватаће их све у једној ноћи.“
И отишавши, савјетоваху му то.
И подиже се (Вакхид) и дође (у Јудеју) са великом војском; и посла тајно посланице свима својим савезницима у Јудеји да ухвате Јонатана и оне са њиме. И не могаху, јер јављена би намјера њихова.
И похваташе (Јонатан и његови) од људи из земље око педесет људи коловођа зла, и побише их.
И склони се Јонатан и Симон и они са њиме у Ветвасију, која је у пустињи, и сагради рушевине њене и утврди је.
И дозна то Вакхид и сабра све мноштво своје и позва оне у Јудеји.
И дошавши утабори се код Ветвасије, и ратова против ње много дана, и направи опсадне справе.
А Јонатан остави Симона, брата свога, у граду, па изиђе у околну земљу, и изиђе са малим бројем (војске).
И порази Одомира и браћу његову и синове Фасиронове у њиховим шаторима; и (потом) поче нападати и узлазити с војском.
А Симон и они са њиме изађоше из (опсједнутог) града и спалише опсадне справе.
И ударише на Вакхида, и би скршен од њих. И стјешњаваху га веома, јер намјера његова и поход његов би узалудан.
И разгњеви се (Вакхид) јарошћу на људе безакоња, који су му савјетовали да дође у земљу (Јудејску), и поби многе од њих, и одлучи да оде у земљу своју.
И дозна то Јонатан и посла к њему посланике да склопи мир са њим и да им преда заробљенике.
И он прихвати, и поступи по ријечима његовим, и закле му се да му неће тражити зло у све дане живота његовог.
И предаде му заробљенике што је заробио раније из земље Јудине и, вративши се, отиђе у своју земљу, и не одлучи се више да дође у границе њихове.
И преста мач у Израиљу. И настани се Јонатан у Махмасу. И стаде Јонатан судити народу, и истријеби безбожнике из Израиља.
