Стари завет:
1Мој.
2Мој.
3Мој.
4Мој.
5Мој.
ИсН.
Суд.
Рута.
1Сам.
2Сам.
1Цар.
2Цар.
1Дн.
2Дн.
1Језд.
Нем.
2Језд.
Тов.
Јдт.
Јест.
Јов.
Псал.
Приче.
Проп.
Пес.
ПремС.
Сирах.
Иса.
Јер.
Плач.
ПослЈ.
Вар.
Језек.
Дан.
Ос.
Јоило.
Амос
Авдија
Јона
Мих.
Наум.
Авак.
Соф.
Агеј
Зах.
Мал.
1 Мак.
2Мак.
3 Мак.
Нови завет: Мат. Мар. Лука. Јован Дела Јаков 1Пет. 2Пет. 1Ин. 2Јов. 3Јов. Јуда Рим. 1Кор. 2Кор. Гал. Ефес. Филиб. Кол. 1Сол. 2Сол. 1Тим. 2Тим. Титу Филим. Јевр. Откр.
Нови завет: Мат. Мар. Лука. Јован Дела Јаков 1Пет. 2Пет. 1Ин. 2Јов. 3Јов. Јуда Рим. 1Кор. 2Кор. Гал. Ефес. Филиб. Кол. 1Сол. 2Сол. 1Тим. 2Тим. Титу Филим. Јевр. Откр.
Скрыть
8:1
8:2
8:3
8:4
8:5
8:6
8:7
8:8
8:9
8:10
8:11
8:12
8:13
8:14
8:15
8:16
8:17
8:18
8:19
8:20
8:21
8:22
8:23
8:24
8:25
8:26
8:27
8:28
8:29
8:30
8:31
8:32
Сербский (синод.)
О Римљанима и савез Јевреја са њима. Писмо Римљана Јудејцима.
И чу Јуда за име{славу} Римљана: да су моћни снагом, и да су благонаклони према свима који им се придружују, и с онима који им приђу склапају пријатељство; и да су моћни снагом.
И чу Јуда за име{славу} Римљана: да су моћни снагом, и да су благонаклони према свима који им се придружују, и с онима који им приђу склапају пријатељство; и да су моћни снагом.
Испричаху му за њихове ратове и храбре подвиге које чинише међу Галима, и да их надвладаше и потчинише под данак;
И шта учинише у земљи Шпанији да овладају тамо рудницима сребра и злата.
И овладаше свим оним подручјем разборитошћу својом и стрпљивошћу; а мјесто бјеше врло удаљено од њих. И цареве који нападоше на њих са краја земље, скршише их и поразише их раном великом, а остали им плаћају данак сваке године.
И Филипа{Македонског} и Персеја, цара Китијског (из Македоније), и (друге) који устадоше на њих, побиједише их у рату и покорише их.
И Антиоха Великог,{III Селевкида} цара Азије, који је пошао у рат на њих имајући сто двадесет слонова и коњицу и борна кола и веома велику војску, и би поражен од њих;
И ухватише га живог, и одредише да њима плаћају данак велики он и они који послије њега буду царовали; и да даје таоце; и издвајање.
И (то) земљу Индијску и Мидију и Лидију, најбоље области од тих земаља, и узевши од њега, дадоше их Евменију цару (Пергамском).
И како су неки из Јеладе намјеравали да дођу и истријебе их;
А они (Римљани) дознаше ту ствар, и послаше на њих једног војсковођу, и ратоваху против њих, и падоше од њих многе жртве; и заробише жене њихове и дјецу њихову и узеше плијен њихов, и овладаше земљом њиховом, и порушише утврђења њихова и поробише их до овога дана.
И остала царства и острва, која им се некад супротставише, они скршише и покорише себи.
Са пријатељима, пак, својим и онима који се ослањају на њих, одржаше пријатељство. И овладаше царевима оближњим и даљим, и који чуше за име њихово, бојаху се од њих.
А којима одлуче да помогну да царују – они и царују; за које пак одлуче (другачије) – њих свргавају. И веома се узвисише.
И у свему томе не стави нико од њих круну и не огрну се порфиром да би се њоме узвеличао.
И вијеће{Сенат} сачинише себи и свакодневно држаху вијеће триста двадесет (сенатора) који стално вијећаху о мноштву{о народу} ради његовог благостања.
И повјеравају једноме човјеку{конзулу} да влада над њима за годину и да управља свом земљом њиховом, и сви слушају тога једнога, и нема зависти ни суревњивости међу њима.
И изабра Јуда Евполемона, сина Јованова, сина Акосова, и Јасона сина Елеазарова, и посла их у Рим да утврде са њима пријатељство и савез.
И да скину јарам са њих, јер видјеше да царство Јелинско поробљава Израиљ ропством.
И отидоше у Рим, и пут бјеше врло далек. И уђоше у вијеће,{Сенат} и обратише им се и рекоше:
„Јуда звани Макавеј и браћа његова и народ Јудејаца послаше нас к вама да утврдимо с вама савез и мир, и да нас упишете у савезнике и пријатеље своје.“
И допаде се та ријеч њима.
А ово је препис посланице коју написаше на бронзаним плочама и послаше у Јерусалим да буде код њих тамо спомен мира и савеза:
„Добро нека буде Римљанима и народу Јудејском на мору и на копну вавијек! И нека се мач и непријатељ удаљи од њих!
Ако ли, пак, настане рат најприје Риму или свима савезницима њиховим у цијелој владавини њиховој,
Бориће се (као савезник) народ Јудејски, како им вријеме одреди, срцем пуним;
И непријатељима неће дати нити дотурати пшеницу, оружје, новац, лађе – како би угодно Риму. И да сачувају обавезе своје, ништа (за то) не узимајући.
А на исти начин, ако се народу Јудејском деси најприје рат, бориће се (као савезници) из душе Римљани, како им вријеме одреди;
И савезницима (непријатеља) неће се дати пшеница, оружје, новац, лађе – како би угодно Риму. И сачуваће обавезе ове, и (то) не са преваром.
Под овим условима тако склопише Римљани савез са народом Јудејским.
Ако, пак, послије ових услова одлуче једни и други да нешто додају или одузму, нека то учине од воље своје, и оно што додају или одузму, нека буде важеће.
А за зла која цар Димитрије чини њима, написасмо му говорећи: Зашто си отежао јарам твој над пријатељима нашим и савезницима Јудејцима?
Ако се, дакле, још једном пожале на тебе, учинићемо им правду{освету} и завојштићемо на те на мору и на копну.“
