Стари завет:
1Мој.
2Мој.
3Мој.
4Мој.
5Мој.
ИсН.
Суд.
Рута.
1Сам.
2Сам.
1Цар.
2Цар.
1Дн.
2Дн.
1Језд.
Нем.
2Језд.
Тов.
Јдт.
Јест.
Јов.
Псал.
Приче.
Проп.
Пес.
ПремС.
Сирах.
Иса.
Јер.
Плач.
ПослЈ.
Вар.
Језек.
Дан.
Ос.
Јоило.
Амос
Авдија
Јона
Мих.
Наум.
Авак.
Соф.
Агеј
Зах.
Мал.
1 Мак.
2Мак.
3 Мак.
Нови завет: Мат. Мар. Лука. Јован Дела Јаков 1Пет. 2Пет. 1Ин. 2Јов. 3Јов. Јуда Рим. 1Кор. 2Кор. Гал. Ефес. Филиб. Кол. 1Сол. 2Сол. 1Тим. 2Тим. Титу Филим. Јевр. Откр.
Нови завет: Мат. Мар. Лука. Јован Дела Јаков 1Пет. 2Пет. 1Ин. 2Јов. 3Јов. Јуда Рим. 1Кор. 2Кор. Гал. Ефес. Филиб. Кол. 1Сол. 2Сол. 1Тим. 2Тим. Титу Филим. Јевр. Откр.
Скрыть
7:1
7:2
7:3
7:4
7:5
7:6
7:7
7:8
7:9
7:10
7:11
7:12
7:13
7:14
7:15
7:16
7:18
7:19
7:20
7:21
7:22
7:23
7:24
7:25
7:26
см.:2Мак.14:12-13;
7:27
7:28
7:29
7:30
7:31
7:32
7:33
7:34
7:35
см.:2Мак.14:33;
7:36
7:38
7:39
7:40
7:42
7:43
7:44
7:45
7:46
7:47
7:48
7:49
7:50
Сербский (синод.)
Нови цар Димитрије I Сотир шаље Вакхида и првосвештеника Алкима на Јудеју. Никаноров поход на Јудеју, претња Храму, пораз код Адасе и смрт његова.
Године сто педесет прве{163. г. прије Христа.} изиђе Димитрије,{I Сотир} син Селевка,{IV Филопатор} из Рима и искрца се са малим бројем људи у (један) приморски град и зацари се тамо.
Године сто педесет прве{163. г. прије Христа.} изиђе Димитрије,{I Сотир} син Селевка,{IV Филопатор} из Рима и искрца се са малим бројем људи у (један) приморски град и зацари се тамо.
И би, када он улажаше у дом царства отаца својих, ухватише војне снаге Антиоха{V Евпатор} и Лисија, да их доведу њему.
А кад му јавише ствар, он рече: „Не показујте ми лица њихова.“
И поби их војска. И сједе Димитрије на престо царства свога.
И дођоше к њему сви људи безаконици и безбожници из Израиља, и предвођаше их Алким, који се намјерио да буде (прво)свештеник.
И оптуживаху народ пред царем говорећи: „Јуда са браћом његовом погуби све пријатеље твоје, и нас растјера из земље наше.
Зато сада, пошаљи човјека којему вјерујеш и отишавши, нека види сву погибао коју учини (Јуда) нама у земљи царевој , и нека казни њих и све који их помажу. “
И изабра цар Вакхида између пријатеља царевих, управитеља области с ову страну ријеке (Еуфрата) и моћнога у царству и вјернога цару.
И посла њега и Алкима безбожнога, којему одобри (прво)свештенство, и заповиједи му да учини освету међу синовима Израиљевим.
И отидоше и дођоше са великом војском у земљу Јудину. И послаше гласнике Јуди и браћи његовој мирољубивим ријечима са лукавошћу.
Али они (Макавеји) не придадоше пажњу ријечима њиховим, јер видјеше да су дошли са великом војском.
Сабра се (ипак) код Алкима и Вакхида скуп књижевника{законозналаца} да праведно размотре ствар.
А први Асидеји{“Хасидим“ = побожни Јудејци} бјеху међу синовима Израиљевим и тражаху од њих мир.
Јер рекоше: „Човјек свештеник од сјемена Ароновог дође с војском, и неће нам учинити неправду.“
И овај говораше с њима ријечи мирољубиве, и закле им се говорећи: „Нећемо тражити зла вама и пријатељима вашим.“
И повјероваше му. А он ухвати између њих шездесет људи и поби их у један дан, по ријечи коју написа Пророк:
„Тијела преподобних („хасидим“) твојих и крв њихову пролише око Јерусалима, и не бјеше ко да их сахрани.“
И нападе страх и трепет од њих на сав народ, јер рекоше (Израиљци): „Нема у њима истине и суда (=правде), јер погазише договор и заклетву којом се заклеше.“
И отиђе Вакхид из Јерусалима и улогори се код Витзете, и посла те похваташе многе од оних људи који њему бјеху добјегли, и неке од народа, и закла их (и баци) у велики бунар.
И предаде управу земље Алкиму и остави с њим војску да му помаже; и врати се Вакхид цару.
И вођаше Алким борбу око првосвештенства.
И сабраше се к њему сви који смућиваху народ свој, и овладаше земљом Јудином, и учинише велику рану у Израиљу.
И видје Јуда (Макавеј) све зло које учини Алким и они са њиме међу синовима Израиљевим више него незнабошци.
И изиђе у све предјеле Јудеје унаоколо, и учини освету међу људима који су одбјегли (непријатељима), и бише спријечени да ходе по земљи.
А када видје Алким да ојача Јуда и они са њиме, и позна да се не може супротставити њима, врати се цару и оптужи их зло.
И посла цар Никанора, једнога од славних великаша својих, који је мрзио и непријатељевао Израиљу, и заповиједи му да искоријени (тај) народ.
И дође Никанор у Јерусалим са многом војском и посла Јуди и браћи његовој (поруку) мирољубивим ријечима са преваром, говорећи:
„Нека не буде борбе између мене и вас; доћи ћу са неколико људи да видим ваша лица с миром.“
И дође Јуди, и поздравише један другога мирно. А непријатељи бјеху спремни да зграбе Јуду.
И дојавише ту ствар Јуди да је с преваром дошао к њему, и побоја се од њега, и не хтједе више видјети лице његово.
И дознаде Никанор да би откривена намјера његова, и изиђе на сусрет Јуди у рату, близу Хафарсалама.
И падоше од Никанорових људи око пет стотина, и (остали) побјегоше у град Давидов.
И послије тих ријечи{збивања} узиђе Никанор на гору Сион. И изиђоше неки од свештеника из Светиње и од старјешина народних да га поздраве мирољубиво и да му покажу жртву свеспаљеницу приношену за цара.
И наруга им се, и исмија их, и оскврни их, и говораше надмено.
И закле се гњевом говорећи: „Ако се не преда Јуда и војни табор његов у руке моје сада, биће кад се вратим у миру, да ћу запалити овај Храм.“ И отиђе са гњевом великим.
И уђоше свештеници и стадоше пред лицем Жртвеника и Храма и плакаху, и рекоше:
„Ти си, изабрао Дом овај да се призива Име Твоје у њему, да буде Дом молитве и мољења народу Твоме.
Учини освету на овоме човјеку и његовој војсци, и нека падну од мача! Опомени се хуљења његових и не дај им опстанка!“
И изиђе Никанор из Јерусалима и улогори се у Веторону, и срете га{придружи се} војска из Сирије.
А Јуда се улогори у Адаси са три хиљаде људи. И помоли се Јуда и рече:
„Када послани од цара Асирског (Сенахирима) богохулише, изиђе Анђео Твој (Господе) и поби међу њима сто осамдесет пет хиљада.
Тако сатри војску ову пред нама данас, и нека познају остали да зло говорише на Светиње Твоје; и суди му по злоби његовој!“
И сукобише се војске у боју тринаестога (дана) мјесеца Адара; и скрши се табор Никаноров, и паде он први у борби.
А кад видје табор његов да Никанор паде, бацише оружје своје и побјегоше.
И гонише их (Јудејци) један дан пута од Адасе док не дођоше у Газиру, и трубљаху за њима трубама знамења.
И изиђоше из свих села Јудеје унаоколо и опколише их; и повратише се једни на друге; и падоше сви од мача и не оста од њих ни један.
И узеше (Јудејци) плијен и добит, и главу Никанорову одсјекоше и десницу његову коју испружи гордо, и донесоше и објесише пред Јерусалимом.
И обрадова се народ веома много, и празноваху дан онај као дан великог весеља.
И одредише да празнују сваке године тај дан тринаестог Адара.
И смири се земља Јудина за мало дана.
