Стари завет:
1Мој.
2Мој.
3Мој.
4Мој.
5Мој.
ИсН.
Суд.
Рута.
1Сам.
2Сам.
1Цар.
2Цар.
1Дн.
2Дн.
1Језд.
Нем.
2Језд.
Тов.
Јдт.
Јест.
Јов.
Псал.
Приче.
Проп.
Пес.
ПремС.
Сирах.
Иса.
Јер.
Плач.
ПослЈ.
Вар.
Језек.
Дан.
Ос.
Јоило.
Амос
Авдија
Јона
Мих.
Наум.
Авак.
Соф.
Агеј
Зах.
Мал.
1 Мак.
2Мак.
3 Мак.
Нови завет: Мат. Мар. Лука. Јован Дела Јаков 1Пет. 2Пет. 1Ин. 2Јов. 3Јов. Јуда Рим. 1Кор. 2Кор. Гал. Ефес. Филиб. Кол. 1Сол. 2Сол. 1Тим. 2Тим. Титу Филим. Јевр. Откр.
Нови завет: Мат. Мар. Лука. Јован Дела Јаков 1Пет. 2Пет. 1Ин. 2Јов. 3Јов. Јуда Рим. 1Кор. 2Кор. Гал. Ефес. Филиб. Кол. 1Сол. 2Сол. 1Тим. 2Тим. Титу Филим. Јевр. Откр.
Скрыть
6:1
6:2
6:3
6:4
6:5
6:6
6:7
6:8
6:9
6:10
6:11
6:12
6:13
6:14
6:15
6:16
6:17
6:18
6:19
6:20
6:21
6:22
6:23
6:24
6:25
6:26
6:27
6:28
6:29
6:30
6:31
6:32
6:33
6:34
6:35
6:36
6:37
6:38
6:39
6:40
6:41
6:42
6:43
6:44
6:45
6:46
6:47
6:48
6:50
6:51
6:52
6:54
6:55
6:56
6:57
6:58
6:59
6:60
6:61
6:62
6:63
Сербский (синод.)
Смрт Антиоха Епифана. Јуда опсиједа тврђаву у Јерусалиму. Поход новог цара Антиоха V са Лисијем, битка код Ветзахарије: Елеазар убија слона, цар заузима Ветсуру и опсиједа Сион. Примирје, цар даје вјерску слободу Јудејцима.
А цар Антиох прохођаше горње земље,{на Иранској висоравни} и чу да има у Персији Елимаида град, славан богатством сребра и злата;
А цар Антиох прохођаше горње земље,{на Иранској висоравни} и чу да има у Персији Елимаида град, славан богатством сребра и злата;
И храм у њему веома богат, и тамо војни предмети златни и оклопи и оружје, што је тамо оставио Александар, син Филипов, цар Македонски, који први царова међу Јелинима.
И дође и покуша узети град да га оплијени, и не могаше јер би јављена намјера његова онима у граду.
И супротставише му се они у рат, и побјеже, и отиде оданде са великом жалошћу да се врати у Вавилон.
И дође неко у Персију казујући му да су поражене војске његове које су ишле у земљу Јудејску.
„И отиђе, (рече), прво Лисије са јаком војском, и би поражен од лица њихова, и надјачаше оружјем и снагом и плијеном многим што узеше из војних логора које поразише;
И срушише мрзост{идол Зевсов} што га подиже (Антиох) на Жртвенику у Јерусалиму, и Светињу{Храм} као и прије окружише зидовима високим; и Ветсуру, град његов.“{царев}
И би, када цар чу вијести ове, запрепасти се и потресе веома, и паде у постељу разбољевши се од јада што му не би како је замислио.
И би тамо више дана, јер изнова дође на њега велики јад, и сматраху да умире.
И позва све своје пријатеље и рече им: „Одступи сан од очију мојих, и срце ми се сломи од бриге.
И рекох срцу: „До какве ли жалости дођох и буре велике у којој сам сада? А добар и омиљен бијах у владавини мојој.
Сада, пак, сјећам се зала која учиних у Јерусалиму, и узех све сасуде сребрне и златне у њему, и послах да без разлога искоријене становнике Јудеје.
Схватих, дакле, да ме због њих снађоше зла ова и, ево, пропадам од великог јада у земљи туђој.“
И дозва Филипа, једнога од пријатеља својих, и постави га над свим царством својим.
И даде му круну и плашт свој и прстен (с печатом) да васпитава Антиоха, сина његовог, и одгоји га да царује.
И умрије тамо Антиох цар године сто четрдесет девете.{163. г. прије Христа.}
И дознаде Лисије да је цар умро, и постави да царује{Антиох V} син његов, кога је одгајивао у дјетињству, и надјену му име Евпатор.
А они у тврђави (Јерусалимској) стјешњаваху Израиљ око Светиње (Храма), и тражаху зла свакако, и бјеху подршка незнабошцима.
И одлучи Јуда да их искоријени. И сазва на збор сав народ за опсаду против њих.
И окупише се заједно и опсиједаху је године сто педесете.{162. г. прије Христа.} И начинише против њих бацаче стријела и опсадне справе.
И изиђоше неки од њих из опсаде; и њима се придружише неки од безбожних из Израиља,
И отидоше цару и рекоше: „Докле ћеш чекати да не извршиш правду (=суд) и не осветиш браћу нашу?
Ми добровољно служисмо оцу твоме, и владасмо се по ономе што је он говорио и сљедовасмо наредбе његове.
И због тога синови народа нашега опсиједају око тврђаве и отуђују се од нас; уз то, и које од нас нађу убијају, и наше насљеђе (=имовину) разграбљују.
И не само на нас пружише руке, него и на све границе њихове (=изван Јудеје).
И, ево, опколише данас тврђаву у Јерусалиму да је заузму, а Светињу и Ветсуру су оградили утврђењем.
И ако их не предухитриш брзо, они ће учинити више од овога, и нећеш их моћи зауставити.“
И разгњеви се цар{Антиох V Евпатор} кад то чу, и окупи све пријатеље своје, начелнике војне силе и оне над коњицом;
И од других царева и морских острва дођоше му најамничке војске.
И би број војних снага његових сто хиљада пјешадије и двадесет хиљада коњице и тридесет два слона научена ратовању.
И дођоше преко Идумеје и опсједнуше Ветсуру, и ратоваху дана много, и начинише опсадне справе. Но изиђоше (Јудејци из опсаде) и запалише их огњем и борише се мушки.
И подиже се Јуда од тврђаве (Јерусалимске) и улогори се у Ветзахарији насупрот табору царевом.
И порани цар ујутро и покрену табор у стремљењу своме по путу ка Ветзахарији, и распореди се војска за борбу и затрубише трубама.
И слоновима показаше крв од грожђа и дудова, да их подстакне на борбу.
И размјестише животиње међу бојне редове, и придодаше сваком слону хиљаду пјешака у оклопима од ланаца и са бронзаним шљемовима на главама њиховим, и по пет стотина изабрана коњаника придодата свакој животињи.
Они (коњаници) на вријеме бијаху тамо гдје би била звијер, и гдје год би она пошла, ишли би заједно не одвајајући се од ње.
И бјеху на њима куле дрвене утврђене и одбрамбене на свакој звијери, повезане на њој подвезима, и на свакој по три војника који ратоваху на њима, и Индијац (вођа) њен.
И осталу коњицу постави са једне и са друге стране, на два краја војске, да нападају и да штите у бојном строју.
А кад обасја сунце по златним и бакарним штитовима, одбљеснуше од њих горе и засјаше се као пламене зубље.
И разви се један дио бојног реда царевог по горским висовима, а други по низини, и иђаху у чврстом и уређеном поретку.
И задрхташе сви који чујаху јеку мноштва њиховог и топот покрета масе и звекет оружја, јер бјеше бојни строј велик и јак.
И ступи Јуда и његов бојни строј у борбу; и падоше из царевог табора шест стотина људи.
И видје (брат му) Елеазар, звани Аварон, једнога од слонова покривеног оклопом царским, и бјеше далеко већи од свих звјерова, и помисли да је на њему цар;
Па жртвова себе да спасе народ свој и стекне себи вјечно име.
И појури слону са смјелошћу усред бојног строја, и убијаше десно и лијево, и раздвајаху се од њега тамо и овамо.
И продре до под слона и прободе га одоздо, и уби га. И паде (слон) на земљу преко њега, и он умрије ондје.
И видјеше (Јудејци) снагу царства и јуриш војске, те одступише од њих.
А они из табора царевог кретоше горе у Јерусалим да их тамо сретну; и завојшти цар на Јудеју и на гору Сион.
И учини мир са онима из Ветсуре, и изиђоше из (тог) града, јер не бјеше тамо хране да би се затворили у њега, пошто бјеше суботња година земљи.
И заузе цар Ветсуру и постави тамо посаду да је чувају.
И опсиједаше Светињу много дана, и постави тамо бацаче стријела и опсадне справе и бацаче пламена и бацаче камена и скорпионе, да би избацивали стријеле и праћке.
А начинише и ови (Јудејци) справе наспрам справа њихових, и ратоваху много дана.
А хране не бјеше у оставама због тога што бјеше седма (суботња) година, а и они{Јудејци избјеглице} који се из незнабожаца спасаваху у Јудеји, појели су остатке хране из остава.
И остадоше у Светињи малобројни људи, јер их надвлада глад, а остали се разиђоше сваки у своје мјесто.
И чу Лисије да се Филип, кога је цар{Антиох IV} док још бјеше жив оставио да одгаји{Антиох V} сина његовог да царује,
Вратио се из Персије и Мидије и са њим војске које су ишле са царем, и да тражи да преузме послове (царства).
И пожури нагло да оде (од тврђаве) и каже цару и вођама војске и људима: „Ми оскудијевамо свакодневно, и хране нам је мало, и мјесто на које нападамо утврђено је, а предстоје нам послови царства.
Зато сада, дајмо десницу (мира) овим људима (Јудејцима) и склопимо мир с њима и са свим народом њиховим;
И допустимо им да слиједе за Законима својим као раније, јер због Закона својих, које ми укинусмо, они се разгњевише и учинише све ово.“
И допаде се ријеч пред царем и великашима, и посла к њима да склопе мир, и они прихватише.
И закле им се цар и великаши; и на то изиђоше (опсједнути) из утврђења.
И узиђе цар на гору Сион, и видје утврђење Места, и погази заклетву којом се закле, и заповиједи да сруше зид около (Храма).
И отиђе брзо и врати се у Антиохију, и нађе Филипа гдје влада градом, и завојшти на њега, и заузе град силом.
