Стари завет:
1Мој.
2Мој.
3Мој.
4Мој.
5Мој.
ИсН.
Суд.
Рута.
1Сам.
2Сам.
1Цар.
2Цар.
1Дн.
2Дн.
1Језд.
Нем.
2Језд.
Тов.
Јдт.
Јест.
Јов.
Псал.
Приче.
Проп.
Пес.
ПремС.
Сирах.
Иса.
Јер.
Плач.
ПослЈ.
Вар.
Језек.
Дан.
Ос.
Јоило.
Амос
Авдија
Јона
Мих.
Наум.
Авак.
Соф.
Агеј
Зах.
Мал.
1 Мак.
2Мак.
3 Мак.
Нови завет: Мат. Мар. Лука. Јован Дела Јаков 1Пет. 2Пет. 1Ин. 2Јов. 3Јов. Јуда Рим. 1Кор. 2Кор. Гал. Ефес. Филиб. Кол. 1Сол. 2Сол. 1Тим. 2Тим. Титу Филим. Јевр. Откр.
Нови завет: Мат. Мар. Лука. Јован Дела Јаков 1Пет. 2Пет. 1Ин. 2Јов. 3Јов. Јуда Рим. 1Кор. 2Кор. Гал. Ефес. Филиб. Кол. 1Сол. 2Сол. 1Тим. 2Тим. Титу Филим. Јевр. Откр.
Скрыть
5:1
5:2
5:3
5:4
5:5
5:6
5:7
5:8
5:9
5:10
5:11
5:12
5:13
5:14
5:15
5:16
5:17
5:18
5:19
5:20
5:21
5:22
5:23
5:24
5:25
5:26
5:27
5:28
5:29
5:30
5:31
5:32
5:33
5:34
5:35
5:36
5:37
см.:2Мак.10:24;
5:38
5:39
5:40
5:41
5:42
5:43
5:44
5:45
5:46
см.:2Мак.12:27;
5:47
5:49
5:50
5:51
5:52
5:53
5:54
5:55
5:56
5:57
5:58
5:59
5:60
5:61
5:62
5:63
5:64
5:65
5:66
5:67
5:68
Сербский (синод.)
Побједнички поход Макавеја изван Јудеје: на Идумеју и Амонце, у Галилеју и Галадиту преко Јордана – да ослободе прогоњене Израиљце.
И би кад чуше околни незнабошци да је саграђен Жртвеник и обновљена Светиња (Храм) као раније, разљутише се веома;
И би кад чуше околни незнабошци да је саграђен Жртвеник и обновљена Светиња (Храм) као раније, разљутише се веома;
И одлучише да истријебе род Јаковљев, оне који бјеху међу њима. И почеше у народу убијати и истрјебљивати.
И ратоваше Јуда против синова Исавових у Идумеји, у Акраватини, јер (тамо) опколише Израиљце; и порази их поразом великим и сакруши их, и узе плијен њихов.
И опомену се злобе синова Вејана, који бјеху народу (Израиљском) замка и саблазан, јер их сретаху засједама на путевима.
И бише од њега опкољени у кулама, и нападе на њих и прокле их (уништи их), и запали им куле огњем са свима који бјеху у њима.
И пређе даље на синове Амонове, и нађе руку јаку и народ многи и Тимотеја, вођу њиховог;
И учини многе бојеве против њих, и бише сатрвени пред лицем његовим, и порази их.
И заузе Јазир и кћери његове,{подручја његова} и врати се у Јудеју.
И сакупише се незнабошци који су у Галаду на Израиљце који су у њиховим предјелима, да их истријебе, и (ови) побјегоше у тврђаву Датему.
И послаше писма Јуди и браћи његовој говорећи: „Окупили су се на нас незнабошци који су око нас да нас униште,
И спремају се да дођу и заузму тврђаву у коју смо се склонили, а Тимотеј предводи војну силу њихову.
Зато сада, дођи и избави нас из руке њихове, јер паде мноштво од наших;
И сва браћа наша која су у земљи Товијиној убијена су, и заробише жене њихове и дјецу и имовину, и погубише тамо око једну хиљаду људи.“
Још док се посланице читаху и, гле, дођоше други гласници из Галилеје, који раздријеше хаљине своје казујући слично претходним ријечима говорећи:
„Окупили су се на нас из Птолемаиде и Тира и Сидона, и сва Галилеја иноплеменика, да нас искоријене.“
Како чу Јуда и народ те ријечи, сабра се црква (скупштина) велика да се савјетују шта да учине за браћу своју која су у невољи и нападнути су од њих (од непријатеља).
И рече Јуда Симону, брату својем: „Изабери себи људе и иди, те избави браћу своју која су у Галилеји, а ја и Јонатан брат мој поћи ћемо у Галадиту.“
И остави Јосифа, сина Захаријина, и Азарију за вође народу, са осталом војском у Јудеји ради чувања (одбране).
И заповиједи им говорећи: „Штитите народ овај и немојте започињати рат с незнабошцима док се ми не вратимо.“
И издвојише се Симону три хиљаде људи да иду у Галилеју, а Јуди осам хиљада људи у Галадиту.
И отиђе Симон у Галилеју и учини бојеве многе против незнабожаца, и бише сатрвени незнабошци од лица његовог;
И гоњаше их до врата Птолемаиде. И падоше из незнабожаца око три хиљаде људи, и узе плијен њихов.
И узе (Јудејце) који бјеху у Галилеји и у Арватима, са женама и дјецом и свим њиховим имањем, и доведе их у Јудеју са великим весељем.
А Јуда Макавејац и Јонатан, брат његов, пређоше Јордан и ходише три дана пута у пустињи.
И сусретоше Навутејце,{Арапе} а ови их сретоше мирољубиво, и приповиједаху им све што се десило браћи њиховој (Јудејцима) у Галадити,
И да су многи од њих затворени у Восори и Восору, у Алеми, Хасфу, Македу и Карнаину, и све су то градови утврђени и велики.
И у другим градовима Галадите затворени су, и за сјутра се спремају (незнабошци) да нападну тврђаве, и узму их и истријебе све њих у један дан.
И окрете изненада Јуда и војска његова пут кроз пустињу за Восору, и заузе град и поби све мушко оштрицом мача и узе сав плијен њихов и запали га огњем.
И отиђе одатле ноћу и дође до тврђаве (Датема).
И кад би ујутру подигоше (Јудејци) очи своје и, гле, народ велик којему не бјеше броја, носећи љествице и справе да заузму тврђаву, и нападаху на њих.
И видје Јуда да је борба почела, и вика из града узиђе до неба с трубама и јаком виком;
И рече људима војницима: „Борите се данас за браћу вашу!“
И изиђе са три војне трупе са леђа њима, и затрубише трубама и повикаше у молитви.
И позна војска Тимотејева да је то Макавејац, и побјегоше од лица његова. И порази их великом раном, и падоше између њих онога дана око осам хиљада људи.
И скрену (Јуда) у Алему и нападе на њу, заузе је и поби све мушко у њој и узе плијен њен и запали је огњем.
Одатле отиђе и заузе Хасфу, Макед и Восор и остале градове Галадите.
И послије ових ријечи (догађаја), прикупи Тимотеј другу војску и улогори се наспрам Рафона, на другој страни потока.
И посла Јуда да извиде војни логор, и саопштише му говорећи: „Окупљени су са њиме сви незнабошци који су око нас, војска је врло велика.
И Арапе су најмили у помоћ себи, и улогорили се преко потока, готови да дођу у рат на тебе.“ И пође Јуда у сусрет њима.
И рече Тимотеј старјешинама војске своје када се приближаваше Јуда и његова војска на поток водени: „Ако пређе нама први, не можемо издржати против њега, јер је јак и надјачаће нас.
Ако ли се пак уплаши и улогори преко ријеке, прећи ћемо њему и надјачаћемо га.“
А кад се приближи Јуда потоку воденом, постави писаре народне на потоку и заповиједи им говорећи: „Немојте пустити ни једног човјека да разапне шатор, него нека сви крећу у борбу.“
И пређе против њих први и сав народ за њиме; и бише поражени пред лицем његовим сви незнабошци, и бацише оружје своје у храм (идолски) у Карнаину.
И заузе (Јуда) тај град, и храм запали огњем, са свима који бјеху у њему. И би поражен Карнаин, и не могаше више супротставити се пред лицем Јудиним.
И сабра Јуда сав Израиљ, оне у Галадити, од малога до великога, и жене њихове и дјецу њихову и имовину, скуп веома велики, да дођу у земљу Јудину.
И дођоше до Ефрона, и то је град велики на путу (у земљу), веома утврђен, и није било могуће мимоићи га десно или лијево, него (само) кроз њега проћи.
И закључаше се они из града и запријечише врата камењем.
И посла им Јуда (поруку) са мирољубивим ријечима, говорећи: „Да прођемо кроз земљу вашу одлазећи у земљу нашу, и нико вам неће нанијети зла, само ћемо пјешке проћи.“ И не хтједоше отворити му.
И нареди Јуда да се објави по војсци да се сваки построји на мјесту у којем је.
И постројише се борци војске, и нападаху на град цијели дан онај и цијелу ноћ, и предаде се град у руке његове.
И погуби све мушко оштрицом мача, и искоријени град и узе плијен његов, и прође кроз град преко побијених.
И пређоше Јордан у равницу велику наспрам Ветсана.{Скитопоља}
А Јуда сакупљаше оне посљедње{заостале у колони} и утјешаваше народ током цијелог пута док не дођоше у земљу Јудину.
И узађоше на гору Сион у радости и весељу, и принесоше жртве свеспаљенице, јер не паде нико од њих док се не вратише у миру.
А у дане у које бјеше Јуда и Јонатан у земљи Галадској, и Симон брат његов у Галилеји наспрам Птолемаиде,
Чу Јосиф, син Захаријин, и Азарија, вођа војске, за добре подвиге и за рат, шта све учинише (Макавеји).
И рекоше: „Стецимо и ми себи име и пођимо да ратујемо против незнабожаца око нас.“
И наредише онима из војске која бјеше са њима, и пођоше на Јамнију.
И изиђе Горгија из града и људи његови на сусрет њима за борбу.
И би поражен Јосиф и Азарија, и гоњени бише до граница Јудеје; и падоше у онај дан од народа Израиљског око двије хиљаде људи.
И би велики пораз у народу Израиљевом зато што не послушаше Јуду и браћу његову сматрајући да ће учинити подвиге.
Али они не бјеху од сјемена оних људи којима је дат спас Израиљу руком њиховом.
А муж{племенити} Јуда и браћа његова прославише се веома пред свим Израиљем и свима незнабошцима гдје год се чуло за име њихово.
И окупљаху се око њих похваљујући их.
И изиђе Јуда и браћа његова и ратоваху против синова Исавових у земљи јужној, и порази Хеврон и кћери његове,{села његова} и сруши утврђења његова и куле његове запали унаоколо.
И подиже се да иде у земљу иноплеменика, и похађаше Марису.
У онај дан падоше свештеници у борби, хотећи да учине подвиге кад изиђоше и они у борбу без савјета (Јудиног).
И скрете Јуда у Азот, земљу иноплеменика,{Филистејаца} и поруши олтаре њихове и кипове богова њихових спали огњем, и заплијени плијен градова, и врати се у земљу Јудину.
