Стари завет:
1Мој.
2Мој.
3Мој.
4Мој.
5Мој.
ИсН.
Суд.
Рута.
1Сам.
2Сам.
1Цар.
2Цар.
1Дн.
2Дн.
1Језд.
Нем.
2Језд.
Тов.
Јдт.
Јест.
Јов.
Псал.
Приче.
Проп.
Пес.
ПремС.
Сирах.
Иса.
Јер.
Плач.
ПослЈ.
Вар.
Језек.
Дан.
Ос.
Јоило.
Амос
Авдија
Јона
Мих.
Наум.
Авак.
Соф.
Агеј
Зах.
Мал.
1 Мак.
2Мак.
3 Мак.
Нови завет: Мат. Мар. Лука. Јован Дела Јаков 1Пет. 2Пет. 1Ин. 2Јов. 3Јов. Јуда Рим. 1Кор. 2Кор. Гал. Ефес. Филиб. Кол. 1Сол. 2Сол. 1Тим. 2Тим. Титу Филим. Јевр. Откр.
Нови завет: Мат. Мар. Лука. Јован Дела Јаков 1Пет. 2Пет. 1Ин. 2Јов. 3Јов. Јуда Рим. 1Кор. 2Кор. Гал. Ефес. Филиб. Кол. 1Сол. 2Сол. 1Тим. 2Тим. Титу Филим. Јевр. Откр.
Скрыть
3:1
3:2
3:3
3:4
3:5
3:6
3:7
3:8
3:9
3:10
3:11
3:12
3:13
3:14
3:15
3:16
3:17
3:18
3:19
3:20
3:21
3:22
3:23
3:24
3:25
3:26
3:27
3:28
3:29
3:30
3:31
3:32
3:33
3:34
3:35
3:36
3:37
3:38
3:39
3:40
3:41
3:42
3:43
3:44
3:45
3:46
3:47
3:48
3:49
3:50
3:51
3:52
3:53
3:54
3:55
3:57
3:58
3:59
3:60
см.:1Пар.19:13;
Сербский (синод.)
Похвала Јуди Макавеју. Побједа Јудина над Аполонијем. Цар Антиох Епифан иде у Персију, Лисије шале Горгију и Никанора на Јудеју. Јуда се улогорио у Масифи.
И устаде Јуда, звани Макавеј, син његов, умјесто њега.
И устаде Јуда, звани Макавеј, син његов, умјесто њега.
И помагаху му сва браћа његова и сви који се придружише оцу његовом; и ратоваху рат Израиљев с радошћу.
И рашири (Јуда) славу народа својега, и обуче оклоп као див и опаса се бојним оружјем својим, и учини ратове штитећи табор мачем.
И би сличан лаву у дјелима својим, и као лавић који риче на лов.
И гоњаше безаконике истражујући их, и смутљивце народа свога спаљиваше.
И устукнуше безаконици од страха његовог, и сви дјелатељи безакоња смутише се, и би успјешно спасење (народа) руком његовом.
И ојађиваше цареве многе и весељаше Јакова дјелима својим; и довијека ће се благосиљати спомен његов.
И прође кроз градове Јудине, и истријеби безбожнике из Јудеје, и одврати гњев (Божији) од Израиља.
И поста чувен по имену до краја земље; и сабра оне који гињаху.
И сакупи Аполоније{управник Самарије} незнабошце и из Самарије велику војну силу да завојшти на Израиљ.
И дозна то Јуда и изиђе му у сусрет, и порази га, и погуби га; и падоше многи (на смрт) рањени, а преостали побјегоше.
И узеше плијен њихов, и мач Аполонијев узе Јуда и ратоваше њиме кроз све дане.
И чу то Сирон, начелник војске Сирије, да Јуда сабра скуп и цркву{заједницу} вјерних са њиме, који крећу у рат,
И рече: „Стећи ћу себи име и прославићу се у царству, и ратоваћу на Јуду и оне са њиме који презиру ријеч цареву.“
И ријеши се (да крене), и узиђе са њиме јака војска безбожника да га помогне да учини освету међу синовима Израиљевим.
И приђе до успона Веторона; и изиђе Јуда малобројан у сусрет њему.
А када (његови) видјеше војску гдје им долази у сусрет, рекоше Јуди: „Како ми, будући малобројни, можемо ратовати против мноштва толико јаког? А и исцрпљени смо гладујући данас?“
И одговори Јуда: „Лако се може рукама мало људи сколити мноштво. А нема разлике пред Богом Неба да спасава са многима или малобројнима.
Јер није побједа у рату од мноштва војне силе, него је моћ са Неба.
Они долазе против нас са мноштвом увреде и безакоња, да би истријебили нас и жене наше и дјецу нашу, и да нас оплијене.
А ми ратујемо за душе наше и за законске уредбе наше.
Зато ће их Он (Господ) скршити пред лицем нашим, а ви се немојте бојати од њих.“
А када престаде говорити, јуришну изненада међу њих; и скршен би Сирон и војска његова пред њим.
И гонише га низ падину Веторона до равнице; и паде од њих осамсто људи, а остали побјегоше у земљу Филистејску.
И завлада страх од Јуде и браће његове и трепет захвати незнабошце око њих.
И дође до цара име његово. И о војним дјелима Јудиним говораху сви народи.
А када чу цар Антиох те ријечи, разгњеви се јарошћу и посла те сабраше војне снаге свег царства његовог, војни табор веома јак.
И отвори ризницу своју и даде плату војсци својој за годину, и заповиједи им да буду готови за сваку потребу.
И видје да нестаде новца из ризница и приходи земље све су мањи, због неслоге и раздора који створи у земљи укидањем закона који су постојали од првих дана.
И побоја се да неће имати до једном и двапут за трошкове и дарове које је раније давао обилном руком, надмашајући претходне цареве.
И бјеше у недоумици душе своје веома; па одлучи да иде у Персију и узме данак од земаља{сатрапија} и сабере новаца много.
И остави Лисија, човјека славнога и од рода царскога, над пословима царским од ријеке Еуфрата до граница Египта.
И да одгаја Антиоха, сина његовог, док се он не врати.
И предаде му половину војних снага и (бојне) слонове; и даде му наредбе за све што је хтио, и за становнике Јудеје и Јерусалима:
Да пошаље против њих војну силу да скрши и уништи моћ Израиљеву и остатак Јерусалима, и да избрише спомен њихов из тог мјеста.
И да настани синове туђинце у свим границама њиховим и коцком подијели земљу њихову.
И цар узе преосталу половину војних снага и крете из Антиохије, из града царства свога, године сто четрдесет седме,{165. г. прије Христа.} и пређе Еуфрат ријеку и прохођаше горње земље.
А Лисије изабра Птоломеја, сина Дорименова, и Никанора и Горгију, људе силне између пријатеља царевих,
И посла са њима четрдесет хиљада људи и седам хиљада коњице да нападну земљу Јудину и опустоше је, по ријечи царевој.
И одоше са војном силом њиховом; и дођоше и улогорише се близу Емауса на земљи равници.
И (кад) чуше трговци те земље за име њихово, узеше сребра и злата врло много и окова, и дођоше у табор да купе синове Израиљеве као робље. И овима (Лисијевим) придружише се војна сила Сирије и земље иноплеменика.
И видје Јуда и браћа његова да се зла умножише и да војне силе продиру у области њихове; и дознаде за ријечи цареве којима је заповиједио да учине народу (његовом) погибао и коначно затирање.
И рече сваки ближњему својему: „Да подигнемо од уништења народ наш и да ратујемо за народ наш и за Светиње (своје).“
И сабра се збор да буду спремни за рат и да се моле и вапију за милост и милосрђе (Божије).
И Јерусалим бјеше ненастањен као пустиња, не бјеше ко би ушао или изашао од дјеце његове, и Светиња бјеше поражена, и синови туђинаца бјеху у тврђави, стану незнабожаца. И узе се весеље из Јакова, и неста свирале и гусала.
И сабраше се (Јудејци) и дођоше у Масифу наспрам Јерусалима, јер у Масифи бјеше раније мјесто молитве Израиљу.
И постише онај дан, и одјенуше се у костријет, и пепелом посуше главе своје и раздријеше хаљине своје.
И отворише књигу Закона (да потраже) оно о чему незнабошци питају кипове својих идола.
И донесоше одежде свештеничке, и првине плодова и десетине, и доведоше назиреје који испунише дане (завјета свога).
И завапише гласом ка Небу говорећи: „Шта да учинимо с овима и гдје да их одведемо?
И Светиње Твоје гажене су и скврнављене, и свештеници су Твоји у жалости и понижењу.
И, ево, незнабошци се сабраше против нас да нас истријебе. Ти знаш шта смишљају на нас.
Како можемо одољети пред лицем њиховим ако нам Ти не помогнеш?“
И затрубише у трубе и повикаше гласом великим.
И потом постави Јуда старјешине народу: тисућуначелнике, и стоначелнике, и педесетоначелнике, и десетоначелнике.
И рече онима који грађаху куће, и онима који се жењаху, и који сађаху винограде и страшљивима: да се, сходно Закону, врате сваки својој кући.
И подиже се војни табор и улогори се јужно од Емауса.
И рече Јуда: „Опашите се и будите синови јуначки, и будите спремни ујутро за бој против ових незнабожаца који су се окупили против нас да истријебе нас и светиње наше.
Јер боље нам је умријети у рату него да гледамо зло народа нашега и светиња.
И како буде воља на Небу, тако ће и бити!“
