Стари завет:
1Мој.
2Мој.
3Мој.
4Мој.
5Мој.
ИсН.
Суд.
Рута.
1Сам.
2Сам.
1Цар.
2Цар.
1Дн.
2Дн.
1Језд.
Нем.
2Језд.
Тов.
Јдт.
Јест.
Јов.
Псал.
Приче.
Проп.
Пес.
ПремС.
Сирах.
Иса.
Јер.
Плач.
ПослЈ.
Вар.
Језек.
Дан.
Ос.
Јоило.
Амос
Авдија
Јона
Мих.
Наум.
Авак.
Соф.
Агеј
Зах.
Мал.
1 Мак.
2Мак.
3 Мак.
Нови завет: Мат. Мар. Лука. Јован Дела Јаков 1Пет. 2Пет. 1Ин. 2Јов. 3Јов. Јуда Рим. 1Кор. 2Кор. Гал. Ефес. Филиб. Кол. 1Сол. 2Сол. 1Тим. 2Тим. Титу Филим. Јевр. Откр.
Нови завет: Мат. Мар. Лука. Јован Дела Јаков 1Пет. 2Пет. 1Ин. 2Јов. 3Јов. Јуда Рим. 1Кор. 2Кор. Гал. Ефес. Филиб. Кол. 1Сол. 2Сол. 1Тим. 2Тим. Титу Филим. Јевр. Откр.
Скрыть
2:1
2:2
2:3
2:4
2:5
2:6
2:7
2:8
2:9
2:10
2:11
2:12
2:13
2:14
2:15
2:16
2:17
2:18
2:19
2:20
2:21
2:22
2:23
2:24
2:25
2:26
см.:Чис.25:7-8;
2:27
2:28
2:29
2:30
2:31
2:32
2:33
2:34
2:35
2:36
2:37
2:38
2:39
2:40
2:41
2:42
2:43
2:44
2:45
2:46
2:47
2:48
2:49
2:50
2:51
2:59
см.:Дан.3:19:26;
2:61
2:62
2:63
2:64
2:65
2:66
2:67
2:68
2:69
2:70
Сербский (синод.)
Свештеник Мататија и његови синови у Модину устају у одбрану вјере и отацбине. Страдање побожних Асмонеја у пустињи у суботу. Завјет Мататијин синовима и смрт.
У дане оне устаде Мататија, син Јована Симоновог, свештеник од синова Јоаривових, из Јерусалима, и настани се у Модину.
У дане оне устаде Мататија, син Јована Симоновог, свештеник од синова Јоаривових, из Јерусалима, и настани се у Модину.
И бјеше у њега пет синова: Јован звани Гади,
Симон звани Таси,
Јуда звани Макавеј,
Елеазар звани Аваран, Јонатан звани Апфус.
И он видје хуле које бивају у Јуди и у Јерусалиму,
И рече: „Авај, зашто се родих да видим опустошење (пропаст) народа мога и опустошење Града Светога, и да тамо сједим (залудан) када се он даваше у руке непријатеља и Светиња у руке туђинаца?
Храм његов постаде као човјек неславан;
Сасуде славе његове заплијењене однијеше; поклаше одојчад његову на трговима његовим, младиће његове мачем непријатеља.
Који још незнабожни народ не наслиједи царство његово и не узе плијен његов?
Сав украс његов би одузет; умјесто слободнога постаде роб.
И гле, Светиње наше и љепота наша и слава наша опустјеше, и оскврнавише их незнабожни народи.
Зашто ће нам још живот?“
И раздра Мататија и синови његови хаљине своје, и обукоше се у костријет и плакаху горко.
А људи цареви, који присиљаваху на отпадништво, дођоше у Модин град да принесу жртве.
И многи из Израиља приђоше им, а Мататија и синови његови окупише се (посебно).
И цареви људи обратише се Мататији и рекоше му говорећи: „Господар си, и славан, и велики у овом граду, и ослоњен на синове и браћу.
Сада, дакле, приђи први и изврши наредбу цареву као што учинише сви народи и људи Јудејци и они који су остали у Јерусалиму; и бићеш ти и дом твој међу пријатељима царевим; и ти и синови твоји бићете прослављени сребром и златом и многим даровима.“
И одговори Мататија и рече јаким гласом: „Ако и сви народи који су у дому царства царевог, послушају њега да одступи сваки од (бого)служења отаца својих, и прихвате наредбе његове,
Ја и синови моји и браћа моја ходићемо у Завјету отаца наших.
Нека нам се смилује (Бог) да не оставимо Закон и уредбе Његове.
Цареве ријечи нећемо послушати да преступимо (бого)служење наше десно или лијево.“
И кад престаде говорити ријечи ове, приступи човјек Јудејац пред очима свију да по наредби царевој принесе жртву на олтару (идолском) у Модину.
И видје то Мататија и узревнова, и задрхташе бубрези његови, и подиже гњев по правди, и потрчавши закла га на олтару.
И човјека царева који нагоњаше да се принесу жртве, уби у онај час и олтар сруши.
И поревнова за Закон, као што учини Финес Замврији, сину Саломовом.
И повика Мататија у граду снажним гласом говорећи: „Сваки који ревнује за Закон и држи се Завјета, нека изиђе за мном!“
И избјеже он и синови његови у горе, и оставише све што имадоше у граду.
Тада многи који искаху правду и суд (Божији), сиђоше у пустињу да тамо бораве,
Они и синови њихови и жене њихове и стока њихова, јер се над њима умножише зла.
И би јављено царевим људима и војним снагама које бјеху у Јерусалиму у граду Давидовом, да људи који погазише заповијест цареву, изиђоше у склоништа у пустињи.
И појурише за њима многи (војници) и достигавши их, утаборише се наспрам њих и спремише против њих рат у дан суботњи.
И рекоше им: „Доста је досад! Изиђите и поступите по ријечи царевој, и живјећете. “
И рекоше: „Нећемо изићи, нити ћемо извршити ријеч цареву да оскврнимо дан суботњи. “
И они убрзаше напад на њих.
А ови им не одговорише, нити им каменом узвратише, нити заградише склоништа,
Говорећи: „Умримо сви у простоти (невиности) нашој. Свједочи нам Небо и Земља да нас убијате неправедно.“
И усташе (војници) против њих на борбу у суботу; и ови изгинуше, и жене њихове и дјеца њихова и стока њихова, око хиљаду душа људских.
И дознаде Мататија и пријатељи његови, и плакаху над њима горко.
И рече човјек ближњему својему: „Ако сви учинимо као што браћа наша учинише, и не будемо ратовали против незнабожаца за душе наше и за уредбе наше, сада ће нас брзо истријебити са земље.“
И одлучише онога дана говорећи: „Сваки човјек који би дошао против нас да ратује у дан суботњи, ратоваћемо против њега, и нећемо изгинути сви као што изгинуше браћа наша у збјеговима.“
Тада се сабра к њима сва заједница Асидеја, моћни јунаци из Израиља, сваки добровољац Закона;
И сви који бјежаху од зала, придодаше се њима и посташе им подршка.
И саставише војну снагу, и нападоше на грешнике у гњеву своме, и на људе безакоња у срџби својој. А остали се разбјежаше по незнабожачким народима да се спасу.
И обиђе наоколо Мататија и пријатељи његови и срушише олтаре (идолске).
И обрезиваху силом дјецу необрезану коју нађоше у областима Израиљевим.
И протјераше синове гордости; и успијеваше дјело (Божије) у рукама њиховим.
И брањаху Закон од руку незнабожаца и од руку царева, и не дадоше рог{моћ и побједу} грешноме.
И приближише се дани Мататијини да умре, и рече синовима својим: „Сада се утврди гордост и покор, и вријеме пропасти, и гњев јарости.
И сада, дјецо, ревнујте за Закон и дајте душе своје за Завјет отаца наших.
И сјећајте се дјела отаца наших која учинише у нараштајима својим, и добићете славу велику и име вјечно.
Не нађе ли се Аврам вјеран у искушењу, и урачуна му се у праведност?
Јосиф у вријеме тјескобе своје одржа заповијест (Божију), и постаде господар Египта.
Финес, отац наш, ревнујући ревношћу, доби завјет свештенства вјечнога.
Исус (Навин), испуњујући ријеч (Мојсијеву), постаде судија у Израиљу.
Халев, посвједочавајући пред црквом,{сабрањем народним} доби насљеђе земље (обећане).
Давид, у милости својој, наслиједи престо царства на вијекове.
Илија, ревнујући ревношћу за Закон, би узнесен као у небо.
Ананија, Азарија, Мисаил, вјерујући спасоше се из огња.
Данило, у простоти би избављен из уста лавова.
И тако схватите из нараштаја у нараштај да сви који се уздају у Њега, неће ослабити.
И не уплашите се од ријечи човјека грешника, јер је слава његова у ђубрету и у црвима;
Данас се уздигне, а сутра га нема нигдје, јер се врати у прах свој, и помисао његова пропаде.
А ви, дјецо, храбрите се и јачајте у Закону, јер ћете се у њему прославити.
И, гле, Симеон, брат ваш, знам да је човјек од савјета, њега слушајте у све дане, он ће вам бити као отац.
И Јуда Макавеј, силан јунак од младости своје, он ће вам бити војсковођа и ратоваће рат против народа (многобожаца).
И ви окупите око вас све који извршују Закон, и осветите правду народу вашем.
Узвратите уздарје{дуг, одмазду} незнабошцима, и пазите на наредбе Закона.“{166. г. прије Христа.}
И благослови их, и би прибројан оцима својим.
И умрије у сто четрдесет шестој години; и погребоше га синови његови у гробове отаца његових у Модину. И оплака га сав Израиљ плачем великим.
