Стари завет:
1Мој.
2Мој.
3Мој.
4Мој.
5Мој.
ИсН.
Суд.
Рута.
1Сам.
2Сам.
1Цар.
2Цар.
1Дн.
2Дн.
1Језд.
Нем.
2Језд.
Тов.
Јдт.
Јест.
Јов.
Псал.
Приче.
Проп.
Пес.
ПремС.
Сирах.
Иса.
Јер.
Плач.
ПослЈ.
Вар.
Језек.
Дан.
Ос.
Јоило.
Амос
Авдија
Јона
Мих.
Наум.
Авак.
Соф.
Агеј
Зах.
Мал.
1 Мак.
2Мак.
3 Мак.
Нови завет: Мат. Мар. Лука. Јован Дела Јаков 1Пет. 2Пет. 1Ин. 2Јов. 3Јов. Јуда Рим. 1Кор. 2Кор. Гал. Ефес. Филиб. Кол. 1Сол. 2Сол. 1Тим. 2Тим. Титу Филим. Јевр. Откр.
Нови завет: Мат. Мар. Лука. Јован Дела Јаков 1Пет. 2Пет. 1Ин. 2Јов. 3Јов. Јуда Рим. 1Кор. 2Кор. Гал. Ефес. Филиб. Кол. 1Сол. 2Сол. 1Тим. 2Тим. Титу Филим. Јевр. Откр.
Скрыть
16:1
16:2
16:3
16:4
16:5
16:6
16:7
16:8
16:9
16:10
16:11
16:12
16:13
16:14
16:15
16:16
16:17
16:18
16:19
16:20
16:21
16:22
16:23
16:24
Сербский (синод.)
Побједа Симонових синова над Кендевејем. Смрт Симонова преваром зета његовог код Јерихона. Син Јован Хиркан насљеђује Симона.
И изиђе Јован из Газаре и јави Симону, оцу своме, шта учини Кендевеј.
И изиђе Јован из Газаре и јави Симону, оцу своме, шта учини Кендевеј.
И дозва Симон двојицу синова својих старијих, Јуду и Јована, и рече им: „Ја и браћа моја и дом оца мојега ратовасмо ратове Израиљеве од младости до данашњег дана, и би дат успјех рукама нашим да избавимо Израиљ много пута.
А сада остарих, а ви сте, по милости (Божјој), довољно узрасли годинама. Будите умјесто мене и брата мога, и изађите и борите се за народ наш, а помоћ са Неба нека буде са вама!“
И изабра (Јован) из земље двадесет хиљада људи ратника и коњанике, и отидоше на Кендевеја, и спаваху у Модину.
И уставши ујутру, отидоше у долину и, гле, велика војска у сусрет њима, пјешадија и коњица; и бјеше поток између њих.
И построји се наспрам лица њихова он (Јован) и народ његов. И видје народ уплашен да пређе поток, и пређе он први, и видјеше га људи{војници} па пређоше за њим.
И раздијели народ{пјешаке} и коњанике (стави) усред пјешадије. А коњица непријатеља бјеше врло велика.
И затрубише свештеним трубама; и би поражен Кендевеј и табор његов; и падоше између њих (на смрт) рањени многи, а преостали побјегоше у тврђаву.
Тада би рањен Јуда, брат Јованов. А Јован их гоњаше док не дође у Кедрон који саградише.
И они побјегоше у куле које су у пољима Азота, и запали их огњем. И падоше од њих око двије хиљаде људи. И врати се (Јован) у земљу Јудеју с миром.
А Птоломеј, син Авувов, бјеше постављен за стратега у пољу Јерихона, и имаше сребро и злато много;
Јер бјеше зет првосвештеников.{Симонов}
И узнесе се срце његово и намисли да овлада земљом, и смишљаше превару против Симона и синова његових да их убије.
А Симон обилажаше градове у земљи и стараше се за потребе њихове. И сиђе у Јерихон он и Мататија и Јуда, синови његови, године сто седамдесет седме,{134. г. прије Христа.} мјесеца једанаестога – то је мјесец Сават.{Сават = фебруар}
И прими их с лукавошћу син Авувов у тврђавицу звану Док, коју сагради, и учини им богату гозбу, а сакри тамо људе (војнике).
И кад се напи Симон и синови његови, устаде Птоломеј и они с њиме, и узеше оружје своје и јурнуше Симону у собу гозбе, и убише њега и двојицу синова његових и неке од слугу његових.
И учини вјероломство велико, и узврати злом за добро.
И написа о овоме Птоломеј те посла цару да му пошаље војску у помоћ, и предаће му земљу њихову и градове.
И посла друге (људе) у Газару да убију Јована, и тисућницима (у војсци) посла писма да му дођу по сребро и злато и дарове;
И друге посла да заузму Јерусалим и гору Светиње.
И претекавши, неко каза Јовану у Газари да је убијен отац његов и браћа његова, и да је послао (Птоломеј) и тебе да убију.
И чувши то, ужасну се веома (Јован), и похвата људе који бјеху дошли да га убију и погуби их, јер је дознао да су тражили да га погубе.
И остале ријечи{историја} Јованове, и ратовања његова, и добри подвизи његови којима се подвизаваше, и грађење зидова које изгради, и дјела његова,
Гле, све је то записано у књизи дана{љетопису, хроници} првосвештеништва његовог, од када постаде првосвештеник послије оца свога.
